среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 14:00 Дубравка Лакић
ИНТЕРВЈУ: Тед Пасон, Јони Брук и Никол Салазар, амерички аутори

Слаткогорак укус правосудне власти

Документарни серијал о контроверзном филаделфијском окружном јавном тужиоцу Ларију Краснеру отвара многа питања из америчке судске праксе и кривичног закона, као и она везана за инерцију институција и бирократизованог система
Окружни јавни тужилац Лари Краснер у филмској серији „Philly D.A.” (Фото: прес служба Берлинала)

71. БЕРЛИНАЛЕ

Петодневни исцрпљујући филмски маратон прве фазе овогодишњег пандемијског 71. Берлинала званично почиње данас. Филмове из свих такмичарских и нетакмичарских програма, за које су власници светских права дали зелено светло за приказивачку доступност на званичној стриминг платформи Берлинског фестивала, гледаће ових дана само представници индустрије и мањи број акредитованих критичара и новинара. Сви остали, укључујући и публику, чекаће јун (од 9. до 20. јуна), за када је најављено Берлинале уживо. У фестивалским дворанама, широм Берлина.

 Свесни чињенице да је физички неизводљиво погледати све фестивалске филмове који се приказују нон-стоп 24 сата (многима се сатнице приказивања преклапају), агенти за публицитет многих продуцентских кућа потрудили су се да критичарима омогуће гледање неких од филмова унапред, како би по истеку ембарга о њима могли да пишу, усклађујући некако време за писање са временом за гледање филма. Захваљујући таквој иницијативи унапред је погледан документарни филм „Philly D.A.” (Филаделфијски јавни тужилац) ауторског тројца: Тед Пасон, Јони Брук и Никол Салазар, који се приказује у програму „Берлинале серије”. Овај документарац од 110 минута и јесте део осмоделне серије коју су Пасон, Брук и Салазар снимали пуне четири године, даноноћно блиско, готово интимно пратећи свог филмског јунака Ларија Краснера – окружног јавног тужиоца Филаделфије (држава Пенсилванија). Од тренутка када је он, као познати адвокат за грађанска права са тридесетогодишњим искуством одбране активиста, кренуо у изборну кампању за позицију јавног тужиоца, па све до данас, када је хваљени и оспоравани тужилац, иначе трн у оку америчког естаблишмента, загазио дубоко у свој мандат и донкихотовску борбу за промене система изнутра. Да Филаделфија коначно престане да буде град са највећом стопом затварања у Америци, да се стане на крај полицијској бруталности, израженом расизму и социјалној неједнакости и промени система кривичног правосуђа. Не само у Филаделфији и Пенсилванији већ и у целој Америци.

Рекла бих: америчка тема од универзалног значаја, а како је до оваквог филма и серије дошло, за „Политику” у интервјуу вођеним преко „Зума” говоре творци овог изазовног, динамичног и узбудљивог филмског пројекта: Тед Пасон (редитељ), Јони Брук (сниматељ и коаутор) и Никол Салазар (новинар-истраживач и коаутор).

‒ Сво троје смо локални, филаделфијски филмски аутори и као становници тог града имали смо прилику да Ларија Краснера видимо и чујемо како говори још 2017. године. Видети како овај бранилац тако снажно критикује кривичноправни систем било је прилично радикално, узнемирујуће и узбудљиво. Краснер се залагао за својеврсну системску промену која се чинила немогућом пред том огромном институционалном инерцијом. Спонтано смо одлучили да морамо да сазнамо докле ће он у свему томе ићи, куда ће све то водити и где довести и да ли је реформа о којој је он тако страсно говорио уопште достижна. Мислили смо, да ако ништа друго, снимајући све ово можемо документовати људе који покушавају промене у стварном времену без обзира на исход или свеобухватан успех.

Краснер је успео, постао је окружни јавни тужилац и ваша камера је тик уз њега, дишете му за вратом?

Да, добили смо његову дозволу да стално снимамо и боравимо у згради тужилаштва. Највећи број људи из његовог тима и уопште запослени у самој згради није ни знао да је реч о филмским ауторима. Многи су мислили да смо његови блиски сарадници и зато на нас уопште нису обраћали пажњу. Напоран је био рад на томе да стекнемо приступ готово свим собама тужилаштва у којима су се доносиле одлуке које су утицале на животе толико људи. Схватили смо да смо имамо прилику да уведемо јавност у институцију коју никада раније нису успели да виде изнутра. Осећали смо велику одговорност према богатом материјалу и садржају који смо снимили и схватили смо да то захтева много већи простор. Постало нам је јасно да то мора бити серија која ће приказати тај широк спектар моћи и дискреције канцеларије окружног јавног тужиоца. Примену те моћи и начине на које она утиче на људе.

Иако се чини да Краснер не одступа од оног што је говорио у изборној кампањи, видимо да он отпушта запослене у тужилаштву и ви све то бележите?

Да, он је отпустио оне који нису могли да га прате или нису желели да следе његову реформаторску визију. Сви су нам говорили да је Краснер луд јер нас је пустио у канцеларију јавног тужиоца, у ту „црну кутију” кривичнопрaвног система, место познато по тајности. Као каријерни адвокат за грађанска права Краснер у почетку није имао појма како да буде јавни тужилац. И он и ми смо били нови у послу. Он је човек са огромним правничким знањем и познавањем распрострањене бирократије против које се и сам борио, а сада је постао њен део. Нисмо желели да снимамо само његов портрет, желели смо да покажемо изнутра матичну институцију која диктира значајну количину креирања локалне политике. Ухватили смо широк спектар перспектива, развили однос са тужиоцима, особљем, службеницима органа реда, судијама, жртвама злочина и са људима на које је притвор или прекомерна полицијска сила директно утицала. И ти које је Краснер отпустио добили су прилику да говоре у нашу камеру и кажу своје ставове према промени система.

Краснер је успео да створи и много непријатеља?

Јесте. Добар део његове изборне кампање и самог рада на позицији јавног тужиоца односио се на прекомерну употребу силе од стране полиције. На полицијску бруталност. А полиција треба да буде најближи сарадник тужилаштва и не би ваљало да му она окрене леђа, што је у једном тренутку деловало као извесно. Велики су изазови стално пред њим и он је многе ствари отворио и осветлио чак и на сопствену штету.

Ваш документарни филм жанровски на тренутке добија обрисе узбудљиве драме из суднице?

Док смо боравили у канцеларији јавног тужиоца и видели како се доносе одлуке хтели смо да будемо сигурни да можемо да забележимо људе на које су те одлуке утицале у што већем броју делова система. Имали смо велику одговорност према свима који су с нама делили своје животе и говорили у нашу камеру изван суднице, јер су камере у филаделфијским судницама забрањене. То је могло да значи и да ће нашем документарцу недостајати драме, али смо се ми одлучили да се ослонимо на драму која се одвија иза кулиса суднице које јавност никада не види. А то је систем креирања и доношења политике и политичког џокеја који су стварни аспекти кривичне правде коју ниједна судска драма не може да ухвати.

Тужилац делује стално отворен за сарадњу?

Он нам је ту своју отвореност одмах дао. Рекао нам је да жели да се све види тако да људи могу да замисле себе како раде то што он ради. Надао се да ће тако, посматрајући детаље задатака и посла окружног тужиоца, људи моћи да демистификују тужилачку канцеларију, да ће добити подстицај да уче о свом локалном тужиоцу и да ће се политички укључити како би и сами могли да доприносе промени система.

Да ли се мешао у процесу монтаже?

Није. Ни он ни чланови његовог најужег тима још нису видели цели серијал. Нису то ни тражили.

Премијера у Америци биће већ у априлу, шта очекујете од гледалаца?

Постоје на хиљаде окружних тужилаца широм САД, а ако је људима стало до уравнотеженог кривичног система, треба да знају ко је њихов локални тужилац. Овај документарни серијал је намењен свима који желе да разумеју тачке притиска у систему како би се унеле промене. Тужиоци су изабрани за креаторе политике са огромном снагом. И зато их треба боље упознати. Филаделфија је само пример, али су отворена питања која су спорна и у свим другим деловима земље. Масовно затварање по затворима, недостатак одговорности у полицији, системски расизам у правном систему, расправе о томе како да се ресурси најбоље троше за постизање јавне безбедности, каква је улога казне у правосудном систему, шта је правда, да ли би трајно требало да нас дефинишу наше најгоре грешке – све су то теме за разговоре не само на локалном већ и на федералном нивоу, јер су оне свугде исте.

Коментари0
4013a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља