понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

У градовима живи половина планете

уторак, 01.07.2008. у 22:00
У Србији је већ 2005. године већина становништва живела у градовима (Фото Л. Адровић)

До краја ове године, први пут у историји људског рода, половина светског становништва живеће у градовима, наводи се у популацијској студији Уједињених нација. Налази извештаја ове светске организације упозоравају да се урбана подручја морају припремити да у следеће четири деценије приме огроман број људи. Демографски стручњаци у УН кажу да раст градова неће изазвати само миграције из руралних подручја, него и трансформације многих руралних подручја у урбане центре.

Међутим, овај планетарни тренд наша земља је престигла још пре три године. Према процени Републичког завода за статистику Србије, у 2005. години више од половине становништва у Србији већ је живело у градовима, односно 57,2 одсто. У развијеним деловима света тај проценат је 2003. године био 74,5 одсто, а у Европи 73 одсто.

Владимир Никитовић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, каже да ће пораст „градске” популације Србије и у наредним деценијама бити одређен променом типа насеља, а не популационим порастом градова. Два су разлога за то: први је наставак глобалног процеса урбанизације, а други је наставак даљег пада укупног броја становника.

Овај демограф подсећа да актуелна статистика разликује само два типа насеља у Србији. Наиме, постоје „градска” и „остала” насеља. Статус градског насеља одређује се законским актима. Другим речима, не постоје јасни критеријуми на основу којих се неко насеље проглашава градским. Раније поделе заснивале су се на комбинацији различитих демографских, економских, географских и социолошких параметара. Стога су постојали и типови насеља попут вароши и варошица, односно статистика је правила разлике између појединих прелазних облика. Нажалост, ниједна од подела није дугорочно била општеприхваћена.

Никитовић напомиње да категорија „остала” насеља, осим сеоских, обухвата и сва приградска односно насеља мешовитог типа. Овај чисто формални критеријум издвајања градских од осталих насеља одражава се и у тумачењу процента који би требало да нам прикаже колики број људи у Србији живи у градовима. Другим речима, такав показатељ би требало тумачити крајње опрезно. С обзиром на то да је један од критеријума у одређивању типа насеља очигледно и преовлађујућа делатност становништва, већина насеља која представљају туристичке центре добила су статус града (Златибор, Дивчибаре, Палић, Јошаничка Бања...). С друге стране, није јасан критеријум на основу кога су нека приградска насеља добила статус града, а нека нису. На пример, на територији Београда, који данас сачињава 16 општина, градска насеља су Овча и Сопот, али није Барајево. Ако би неко и успео да докаже да су исти аргументи коришћени у оба случаја, готово је незамисливо да се поверује да су исти критеријуми довели до проглашења Пиносаве, Рудоваца, Пећана и Руцке градовима, каже Никитовић.

Али, како он каже, од пописа до пописа, смањује се број насеља у групи „остала” превасходно зато што одређен број приградских средина бива припојен оближњим градовима. То је резултат непрекидног процеса урбанизације. Другим речима, лагани раст „урбане” популације Србије не потиче од популационог пораста постојећих градова, већ од пораста броја насеља која имају статус града.

Имајући у виду наведену нетранспарентност критеријума за проглашење градова, јасно је да становништво одређеног број насеља са статусом града, ипак, и данас привређује у највећем захваљујући пољопривредној делатности. С друге стране, очито је да у групи „остала” насеља постоје средине чији становници већ сада претежно не живе од пољопривреде. То су, углавном, некадашња села лоцирана у близини брзорастућих градова из епохе убрзане социјалистичке индустријализације, која су се данас трансформисала и прирасла уз своје урбане центре. У њима је акумулиран велики део радне снаге запослене у градском центру.

Најбржи процес трансформације села у приградска насеља одвија се у близини три највећа градска центра (Ниша, Новог Сада и нарочито око Београда), што се и манифестовало највећим бројем промена типа насеља управо у њиховој околини.

Нада Ковачевић


Коментари4
4210b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posmatrac
Postoji jedna stara izreka" SVI VOLE LEBA BEZ MOTIKE",a niko ne razmislja da neko treba da tu hranu proizvede i donese na PIJAC da bi je Buduca gospoda mogla kupi.
simon
Milsim da je najveci problem u cinjenici da na selu ne postoje adekvaatne skole, domovi zdravlja, prodavnice ... sve ono sto je savremenom coveku neophodno za opstanak. Ipak, porodica moze biti na selu izvesno vreme, ali vec od 15 godine dete bi moralo u grad. To je sustina problema.
seljak
Zalosno sto na ovu temu nema komentara.Umesto da svetske institucije forsiraju selo,sve ide obrnutim tokom.Zelja za lakim i ugodnim zivotom dovest ce ovu planetu da sve ode k vragu za veoma kratko vreme.
zak
znaci da bi ona teorija da ce u buducnosti gradovi biti drzave bi mogla da bude tacna. useljenje u grad ce biti ograniceno na neki nacin.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља