петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 19:55 Миленко Пешић

Руски танкер први пробио „зимски” арктички пут

Морска пречица која повезује Пацифик са Атлантиком, дуж обала Сибира и Норвешке, због климатских промена постаје проходна 365 дана у години
Брод „Кристоф де Маржери” је за 11 дана стигао од Кине до руске арктичке луке Сабета (Фото „Јутјуб”/Совкомфлот)

На „крову света”, кроз пределе вечитог леда, завршила се историјска пловидба која ће утицати на светску трговину, изменити геополитичке односе, али и погоршати здравствено стање Земље. Први пут је у фебруару један комерцијални брод прошао Северним морским путем, најкраћом трасом која повезује Азију и Европу.

Руски танкер „Кристоф де Маржери”, који превози течни гас (ЛНГ), за 11 дана допловио је из кинеске луке Ђангсу до руског арктичког терминала Сабета.

„Ова пловидба проширује навигацијски прозор у источном делу руског Арктика и потврђује да је могуће током целе године пловити Северним морским путем”, каже Игор Тонковидов, директор бродске компаније „Совкомфлот” за „Баренц обзервер”.

Најпрометнија морска артерија, дуж обала руског Сибира и Норвешке, скраћује пловидбу теретним бродовима од Пацифика до Атлантика за 10 дана. Али до сада је Северним морским путем могло да се плови само око 150 дана годишње. Климатске промене и отапање арктичког леда омогућили су овај преокрет. Упркос томе, руском танкеру дугом 299 метара од Баренцовог мореуза је помагао и атомски ледоломац „50 година победе”. Како објашњава Тонковидов, дебљина леда у мору током пловидбе њиховог брода кретала се од 30 центиметара до два метра.

Отапање леда на Арктику због климатских промена под будним је оком Кине и Русије, које у томе виде шансу за унапређење трговине овом трасом, много „безбеднијом” него она који иде кроз Суецки канал или око Рта добре наде.

Ова прекретница у зони Арктика забринула је научнике и екологе, који упозоравају да ће већи број бродова негативно утицати на животну средину целог региона.

„Стални је тренд да се искористи економска прилика коју пружа топљење Арктика. Зато је ова успешна пловидба током зиме уједно и опасна прекретница, јер ће изазвати еколошке и социјалне последице у том региону”, упозорава др Ненгје Лију, стручњак за међународно поларно право сиднејског Универзитета Маквари.

Харвардска професорка међународне безбедности Џулијет Кејем каже де је вест о успешној пловидби руског танкера у фебруару важан моменат.

„Арктик је сада постао отворен током целе пословне године. То ће покренути геополитичку борбу за власништво над целим Арктичким регионом, али и морским трасама и океанским ресурсима који су до сада били ненасељени”, поручила је на „Твитеру” Џулијет Кејем.

И пре пробијања зимске Арктичке поморске руте Северни морски пут је бележио пораст бродског саобраћаја. Ова „морска пречица”, која појефтињује пловидбу јер компанијама штеди око 40 одсто времена да допреме робу из Азије у Европу, све је популарнија. Према подацима Центра за логистику норвешког Универзитета Норд, у 2016. години овом трасом је прошло 1.705 бродова, годину дана касније тај број је скочио на 1.908. У 2018. Северним морским путем су прошла 2.022, а 2019. године чак 2.694 брода.

Еколози упозоравају да су последице проласка морских танкера овом трасом већ видљиве. Угљен-диоксид који испуштају током пловидбе већ мења локалну климу, а чађ се таложи на површини леда, што доводи до тога да упија сунчеве зраке и подиже температуру у региону. Иако Поларни кодекс, који је 2017. године усвојила Међународна поморска организација, предвиђа правила за бродове који се крећи овом трасом, многе одредбе које се односе на заштиту животне средине нису обавезне, каже др Ненгје Лију за „Јаху њуз”.

Овај експерт за међународно поларно право истиче да треба још нешто предузети, јер је арктички екосистем у међувремену постао још рањивији. Загревање Арктика у последње три деценије било је двоструко брже него кад је реч о остатку планете.

С порастом температуре државе које гравитирају „крову света” почеле су већ да се припремају за блиску будућност коришћења отворених арктичких вода. Руски председник Владимир Путин поставио је циљ да до 2025. године Северним морским путем превезе 80 милиона тона терета, двоструко више него данас.

Иако и САД покушавају да буду активне у региону, нема сумње да ће Русија и Кина покушати да успоставе контролу над Северним морским путем.

Коментари22
2d162
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Rakic
Ćlanak, koliko sam razumeo, govori o globalnom zagrevanju planete na kojoj živimo. Ja verujem u statističke podatke o tome, pogotovo što sam se lično uverio (za relativno kratak period od 50 godina svog života) da su, npr., max. letnje temperature,kod nas, porasle za nekih desetak stepeni C. E sad, dali je to dobro, ako nije-šta je uzrok tome i kako se izboriti da se to zaustavi-to treba da kaže nauka.
Milan Rakic
Sečemo granu na kojoj sedimo! Pitanje je bukvalno dana kada ćemo se strmoglaviti...Što je najgore, o tome brigu vode ljudi poput Putina, Trampa, ...ili krupnog "biznisa" koji stoji iza njih. Ali, izgleda, ni "naučnici" koji treba da jasno donesu Program za zaustavljanje globalnog zagrevanja planete (koje je, očigledno, najveća pretnja po njen opstanak), nisu po tom pitanju načisto...Bojim se da se debelo zakasnilo na tome, a tek primena, "implementacija" tog programa... Korona će možda to rešiti
milan lala
Sve do jedne medjunarodne organizacije su pod kontrolom zapadnih hegemona."Zabrinutosti ": za ljudska prava, sport , oruzije, zdravstvo, ekologiju itd....itd su u sluzbi zapadne hegemonije. Samo totalno naivan, neobrazovan ili glup moze verovati u iskrenost ove "zabrinutosti". Zabrinutost se odnosi se na gubitak globalne hegemonije zapada.U vezi sa tim su i ove toboz "zabrinutosti za Artik" zbog novog plovnog put od koga ce Rusija imati neverovatnu materijalnu korist i globalni uticaj.
M.pov.citaoc
Ruski i kineski predsednik su u januaru na World Economic Forum sastanku izjavili da ce njihova politika biti suprotna politici zapadnih zemalja koje ce zbog ”klimatskih promena” uvesti smanjenje, zaustavljanje industriskog razvoja svojih zemalja. Rusija i Kina ce raditi na jos vecoj industralizaciji i na toj nacin na povecanju bogatstva svog stanovnistva, u narednim godinama. Trump je imao isti stav kao Rusija i Kina, sto nije odgovaralo globalistima.
ВлаДо
Та морска пречица од Атлантика до Тихог Океана позната је већ пет стотина година.Још од доба Колумба.Чак онда је названа североисточни пролаз али пошто у пракси није кориштен тај пловни пут тако исто није кориштен ни тај назив.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља