четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.03.2021. у 10:03

Сто десет године од смрти војвода Скопљанца

Чета Ђорђа Скопљанца 1905. године (Фото лична архива)

На Старом запуштеном нишком гробљу под Горицом, један споменик својом очуваношћу заинтересује свакога. На споменику је слика мушкарца у војводској ратној одећи и натпис Ђорђе Скопљанац. У подножју пише: „Споменик подиже Народна одбрана 1913. год.”.

У ова времена када се у бугарској пропаганди појединих историчара и политичара потиру македонска нација и језик и наводи да је Србија до Мораве део Старе моравске Бугарске подсетимо се војводе Скопљанчета и његове борбе .

Ђорђе Глигорије Ристић, рођен је у Пећи 1879. године. Одлази на школовање у Скопље, где завршава основну школу и гимназију. Васпитаван у светосављу и гледајући турски зулум у Старој Србији, одлази у Београд. Уписује поднаредничку школу. У Београду је сазнао да су му Арнаути у Пећи убили мајку. На мајчином гробу се заклео да ће се осветити непријатељима Срба.

Одлази у кумановски крај и придружује се чети војводе Јована Станојевића Довезенског. Доласком на простор Старе Србије 1904. године почиње борба српских чета са бугарским комитама за превласт у Македонији. Тада су Грци настојали да борбу између Срба и Бугара искористе за ширење свог утицаја. Српске чете су се бориле и против Турака.. Сурове борбе вођене су до 1908. године. Тада је на тлу Македоније израсла и домаћа национална свест, која је тежила да се афирмише као посебна националност на Балкану. Ђорђе Г. Ристић излази из чете војводе Довезенског и формира своју чету у кривопаланачком крају. Тада добије звање војводе. Постаје митска личност код Срба у Старој Србији. Учествује у борбама код Петраљца, Гуљина, Чалопека. У четничкој хијерархији имао је титулу „велики војвода”. Поред војничког знања који је стекао у подофицирској школи у Београду, у својој чети завео је и „гвоздену дисциплину”.

Када је 1908. у Турској изведена Младотурска револуција и проглашење Харијета, за све потлачене хришћане, донесена је одлука о амнестији одметника. По упутству из Београда, све четничке војводе су предали оружје Шефкет-паши у Скопљу. Настанио се у Куманову. Исцрпљеност и рањавања допринели су да му се здравље урушава. Убрзо умире, 27. јануара 1911. године у нишкој обласној болници. Сахрањен је на Старом нишком гробљу, где му Народна одбрана 1913. године подиже споменик. Међу његовим саборцима у Куманову се говорило да су га отровали бугарски агенти, који нису могли да му опросте испољену храброст у борби против бугараша.

Војвода Скопљанац нема улицу у Нишу.

Слободан Т. Петровић Морена,
Кладово

Коментари10
be0a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Markovic
Dobro su ga sahranili u Nisu, da bar pociva u Srbiji.
kiza
Први пут читам сад Скопљанац, колико ми је познато Војвода Ђорђе Ристић Скопљанче.
СРПСКЕ ВОЈВОДЕ У МАКЕДОНИЈИ (III)
Поменимо да је Друштво за књигу "Стара Србија и Македонија" својом медаљом наградило бечког публицисту Спиридона Гопчевића, старином из Боке Которске, јер је у њој је доказао њен српски карактер. Своја настојања око Македоније путем образовања и духовног рада и на крају борбом својих четничких јединица на чијем челу су биле бројне војводе, Краљевина Србија је остварила у Балканским ратовима 1912. и 1913. године. Нажалост, присаједињење Македоније Србији поништио је Јосип Броз Тито у Јајцу 1943.
ЈЕС
Војвода Скопљанац нема улицу у Нишу. Војвода Вуле Илић, који је ослободио Београд од Турака, нема улицу у Београду. Кисела вода има. То је тај наш однос према сопственој историји и јунацима. Срамота.
Боро
Изузетан текст, могао би да се направи серијал у Политици о четничким војводама из старе Србије! Има изузетно интересантних догађаја и личности и никада није касно да их се сетимо и одамо им поштовање.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља