понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.03.2021. у 15:16

Зашто аутори новог концепта метроа не бране свој пројекат

(Срђан Печеничић)

Сведоци смо убрзаних промотивних, маркетиншких и активности на уговарању пројекта „Београдски метро”. О пројекту смо чули од председника Србије, министра финансија, градоначелника и заменика градоначелника, главног архитекте Београда, директора ЈП „Београдски метро и воз” (саобраћајни инжењер водног смера), али никако да чујемо реч стручњака (наших и страних) који су пројекат радили. Постоји доста опонената овој идеји, који се истина не чују много, тако да желимо њихово сучељавање са ауторима пројекта, као и са политичарима који „већ продају карте за прву линију метроа”.

Према серији изврсних питања која су поставили новинари „Политике” (Д. Мучибабић и Д. Алексић) следила је размена мишљења еминентног урбанисте проф. др Борислава Стојкова и главног архитекте Београда, Марка Стојчића („Политика”, 15. 2. 2021). Евидентна је самоувереност  господина Стојчића који на конкретна питања новинара „Политике” и професора Стојкова одговара, .... студије су показале.... бројања су показала”, без навођења извора за своје тврдње. Ко даје право господину Стојчићу, за кога нисмо никада чули какво искуство има у урбанизму, а посебно у области планирања градског саобраћаја, да тако ауторитативно даје мишљење о нечему, о чему, слободно можемо рећи, нема много знања нити искуства у тој области?

Сматрам да би господину Стојчићу требало поставити неколико питања на која бисмо волели да чујемо стручан одговор.

Који су то подаци који поткрепљују промену концепта метроа и усмеравање ка Макишу (и Обреновцу). Према расположивим подацима последње студије „Мрежа линија јавног градског транспорта путника и дефинисање потребних капацитета – Анализа постојећег стања” (Саобраћајни факултет, 2015. године, страна 56), можемо видети да су најоптерећенији коридори у вршном часу: Баново Брдо – Цвијићева (пресек код Сајма, 6.314 путника на/час), Општина Нови Београд – Карабурма (пресек на Бранковом мосту, 5.671 пут/ч),  Блок 45 – Ушће (пресек код Шест каплара, 4.032 пут/ч)  и Бањица – Цвијићева (пресек Карађорђев парк, 4.228 пут/ч). Очигледно је да ови подаци приказују сасвим другачију слику о томе где су тренутно највеће потребе кад је реч о саобраћају у граду.

С друге стране, према тзв. Смарт плану Београда (на кога се позивао господин Весић у једној телевизијској емисији), очекује се да број становника порасте за 12,8 одсто до 2033. године. Требало би неко да нам објасни како су добијене вредности које оправдавају изградњу „тешког” метроа.

Колико ће путовања јавним превозом генерисати насеље од планираних 35.000 становника на Макишу, у овом тренутку пустој ледини? Ако претпоставимо да ће сви запослени и ђаци ићи ка центру града (метроом), не би могли очекивати више од 15–20.000 путовања на дан, што могу да покупе две-три аутобуске линије. Међутим, само неупућени могу да претпоставе да ће се сви возити метроом (макар био и бесплатан).

Укрштање две трасе метроа на „Београду на води” представља највећи апсурд концепта. Кога ће привлачити те две линије метроа да би централну укрсницу метроа градили на том месту? Ни Лондон није селио свој центар града са Пикадилија и Лестер сквера у Сити (нови град на подручју ранијих докова – Докландс), нити је Париз померио центар ка Дефансу, него се зна где је традиционални центар града и где је највећа концентрација кретања и где се укрштају главне метро линије.

Када спласне интересовање за споменик Стефану Немањи, и када се смањи атрактивност тржног центра „Галерија”, према тренду који је присутан свуда у свету, ко су ти будући корисници? Нажалост,  Београђани нису баш тако чести посетиоци музеја, ако се направи у згради старе железничке станице. Станари „Београда на води”, као и будући корисници пословног простора, који су за то дали стотине хиљада евра, свакако спадају у категорије становника са највишим дохотком. А они се ретко где у свету возе метроом, па неће ни код нас. Покажите нам, молим вас, прогнозирана оптерећења наведене станице.

Нека нам неко одговори који град на свету има метро који не пролази кроз главну железничку станицу? Тим пре ако се зна да је приликом изградње колосека на „Прокопу” остављен и озидан простор – коридор ширине 40 метара, управно на трасу железнице, испод колосека, за будући метро.

У једној ТВ емисији пре две недеље, имали смо прилику да чујемо од дописника из Париза да је током посете председника Србије и разговора у Паризу о изградњи београдског метроа, француска агенција за развој која је била финансијер досадашњих активности око метроа, у виду француске државне помоћи, одустала од даљег финансирања пројекта из неколико разлога: недовољна транспарентност при доношењу одлука, отпор струке, непотврђена оправданост пројекта,  недостатак тендера при додели реализације појединих делова пројекта, велики притисци које је клијент вршио на стручни тим, првенствено да се определи за трасу 1. линије метроа ка Макишу. У поменутом чланку из „Политике”, господине Стојчићу, Ви кажете, цитирам: „Зашто би неки политичар рекао некоме ко води област да уради нешто што је погрешно и кошта пуно и не би га користио нико”. Добро питање, али се изгледа управо то десило и зато француска агенција и одустаје.

Мр Мирко Радованац,
дипл. инж. саобраћаја

Коментари10
fefbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milunka
Razgovor novinara Politike, Stojkova i Stojcica sam procitala i pohvalila u komentaru. Tekst g. Radovanca nam je jos vise otvorio oci. Zalosno je sto vlast retko kad uvazava misljenje strucnjaka. Secam se koliko napisa u Medju nama je slao arh Jovin, Simeun Simeunovic i drugi ali politicari teraju svoje. VELIKA KORIST BI BILA DA SE O OVOJ TEMI CUJE RASPRAVA NA RTS KAO I O DRUGIM TEMAMA VAZNIM ZA TIVOT GRADHANA. STETA STO MALO LJUDI CITA NOVINA!!!
Киза
Лепо написано уз тек успутно спомињање вероватно и најбитније ствари везане за изградњу будућег метроа! Аутор постави питање "како су добијене вредности које оправдавају изградњу „тешког” метроа?" и олако пређе преко тога! Ранијих година се редовно писало како је за БГ најисплативији лаки метро у комбинацији са већ постојећим линијама "Беовоза"! Рађене су и неке студије. Онда одједном "тешки" метро који је по км 5-10 пута скупљи?! Шта се у међувремену битно променило?! Само питам?!
Славко
Хвала аутору на тексту. Оно што је, према мом скромном мишљењу, посебно концепцијски спорно, је то што, иако је пре пар година најављивано, се није ишло у развијање БГ воза до његових макс.капацитета (повећање густине станица, повећање броја паркинг места на станицама, куповина нових возова и ширење мреже, поновно укључивање Панчева!) Што би све мање коштало, па тек онда да се иде на увођење метроа.
Оки Доки
Пок. г. Јовин је као једну од првих линија метроа предложио линију Јајинци-Бањица-Аутокоманда-Славија-центар града, знајући да је овај део Вождовца (Аутокомада-Трошарина) један од ретких делова ширег центра који нема директну линију до центра града и да становницима Јајинаца требају 3 превоза до центра. Ваљда је суштина метроа да повеже такве тачке а не да, опет и опет, повезује већ, дебело, повезане делове као што су Н.Београд и центар града.
gordana
Gospodine Radovanac, Vas glas je glas razuma i struke. Retko ga cujemo, a mnogo nam znaci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља