петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.03.2021. у 18:00 Ђорђе Телебак

Ђоковићев тениски „адађо”

Сусрешће се Ђоковић и Медведев, сигурно, негде у Монаку, где обојица живе. Невероватно је колико је Новак Ђоковић вољен и поштован, и као тенисер, и као човек, у свим државама бивше Југославије! И свугде где год дође, осећа се код куће. И код Семира Арсланагића у Високом у «долини пирамида» и код пријатеља, сарајевског тенисера, Дамира Џумхура
(Фото AP/Andy Brownbill)

Кад год се нађем у улици Д'Албони (Passy), у шеснаестом париском арондисману, (одговара нашој општини, а Париз има двадесет арондисмана) одмах ми, хоћу-нећу, у глави одзвања онај прекрасни Албинонијев (Томасо Албинони) познат као „Adagio in G Minor”. Одувек сам мислио да је овај славни „адађо” – Албинонијев.

Међутим, Французи уз оно Албинони, додају и реч – présumé. Дакле, само се претпоставља да је овај маестрални „адађо“ музичко дело Албинонија. Историчари класичне музике сматрају да је стварни композитор ове доиста ненадмашне композиције, заправо, професор историје музике на Универзитету у Фиренци, Италијан, Ремо Ђацото (рођен је 1910. у Риму, а умро 1998. у Пизи.)

Већ је прошла поноћ у Паризу. Слушам, поново, и поново, „Adagio in G Minor”. Топим се. Нестајем. Да ме онај „каубој, звани корона”, онај каубој из моје претходне репортаже за „Погледе”, не би гледао и уносио немир у мене, притиснух прекидач који спушта електричну ролетну. Е, тако сам бар миран! Па, нећу ваљда дозволити да тај невидљиви „каубој звани корона” зури у мене док слушам „адађо”?! Нема, шансе!

Након, чувеног, „претпоставља се” Албинонијевог „адађа”, стављам ди-ви-ди са Кустуричиним филмом „Црна мачка бели мачор” На француском, наслов филма је „Chat noir, chat blanc”. Тако да не знаш какве је боје мачак, а какве мачка. Таман сам ди-ви-ди гурнуо кроз „прорез” и чекам филм кад – телефон. Зврррр! Знам, ама сто посто, да ме после поноћи може само звати, иначе драг човек, украјински бизнисмен Александар Богуслајев. Онај, што је, ако вас добро служи меморија, за „само” десет милиона евра купио италијанско острво Галимара, што је у облику корњаче. Да ли је и на ово острво крочила нога „каубоја званог корона”, не знам.

„Шта има ново”, пита ме. „Ма, ништа специјално”, одговорих. Малопре, сам слушао „адађо”, за који се претпоставља да га је компоновао Томасо Албинони. А испада да у ствари није он, него један други италијански композитор по имену Ремо Ђацото. А сад ћу да гледам филм од Кустурице „Chat noir, chat blanc” на француском 'двд'. „И, знаш ли, какве је боје мачак, а какве је боје мачка?”, задиркује ме Богуслајев. „Гледао сам овај филм већ једном, али нисам баш добро сконтао које је боје мужјак, а које је женка”, одговорих подсмешљиво.

„Гледај филм и добро отвори очи, а ја ћу те сутра иза поноћи назвати да ми кажеш које је боје мачак, а које мачка”, рече Богуслајев, смејући се шеретски. Изусти и оно „лаку ноц”, пре него што прекину везу. Да француски филмски дистрибутер у наслову стави „chatte noire” као из топа би знао ко је мачка. Али, није. Баш сам се смејао као да никад нисам гледао овај филм. Негде на половини филма, скужих да је мачак беле боје будући да га ухватих у „флагрантном зијану”.

Сутрадан ми је ваљало устати у 9.30 сати да гледам меч нашег Ђоковића против Медведева. С обзиром да је Медведев у пуној форми, а наш Ђоко – како га зову новинари тениске рубрике париског спортског дневника „Екип” – има проблем са напрслином трбушног мишића, рекао сам себи – биће, шта ће бити. Био сам уверен да ће Ђоковић ипак смоћи снаге да „стисне гас до даске” и – побиједи. Оно што ми је највише уливало наду у његову победу је то што је „краљ асова” (како је некад док је играо„Екип” звао Горана Иванишевића) успео великим радом да Ђоковићу помогне да, поред осталог, постане и – „машина за асове”.

Ђоковићев сервис, руку на срце, бијаше најслабија тачка његовог, иначе, маестралног тениса. Куд ћеш бољи доказ да је силно напредовао са сервисом од стотину (!) асова које је направио на последњем АО, уочи финала са Медведевом. Против Медведева не направи више од три, али још једном доказа да је он „Агаси наших дана” и да уопште не постоји толико јак и прецизан сервис противника, а којег он не може вратити у терен освојивши притом поен.

Након величанствене победе над Медведевом, уживам гледајући наслов у дневнику „Екип”: „Gagner le trophée est ma réponse aux critiques” („Освојити пехар је мој одговор на критике”). Испод овог текста је 226 коментара читалаца. Никад у животу нисам видио толико зависти и љубоморе. Будући да Федерера нема, већина читалаца-коментатора у својим постовима листом је за Надала, без обзира на то што је испао против Циципаса и већ се вратио кући.

На сваки начин настоји се омаловажити и обезвредити велики успех Ђоковића. У стилу, Ђоковић неће успети достићи и престићи у трофејима и рекордима Федерера и Надала. Међу коментарима читалаца приметих и два највероватније наших људи који живе у Француској. У једноме посту Французима се поручује „да ће и ишчезнути, а да неће дочекати да неки француски тенисер буде светски број један у тенису”. А у другоме, да је „Ђоковић велики и чаробан тенисер”. Међу најбољим постовима који хвале Ђоковића је онај под псеудонимом БоссНоле97 у којем пише: (Јадни Федерер, ускоро му неће остати ни један рекорд, он ће бити један далеки сувенир).

Сусрешће се Ђоковић и Медведев, сигурно, негде у Монаку, где обојица живе. Невероватно је колико је Новак Ђоковић вољен и поштован, и као тенисер, и као човек, у свим државама бивше Југославије! Обожавају га људи од Ђевђелије до Триглава... И свугде где год дође, осећа се код куће. И код Семира Арсланагића у Високом у „долини пирамида” и код пријатеља, сарајевског тенисера Дамира Џумхура.

И са „дивом са Шалате”, тенисером Ивом Карловићем, сјајан је пријатељ. Не верујем да му приликом преласка државних граница земаља на подручју бивше Југославије траже пасош. Фантастично васпитани, интелигентни и одмерени, млади господин Новак Ђоковић. Наш велики понос.

Идемо, Нолееее…!

Дипломирани журналиста и професор социологије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
c0a98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mosic andro
Članak je dopadljiv, ali moram ukazati na jednu malu nepreciznost. Naime, u muzičkoj literaturi se molske kompozicuje označavaju malim latiničkim slovom, a durske velikim. Prema tome - Adaggio u d-molu...
Gospodin Semir Osmanagic, "dolina piramida" kod Visokog
Gospodin Semir Osmanagic - a ne Arslanagic - i njegova «dolina piramida» kod Visokog, koju svjetski broj 1 u tenisu Novak Djokovic, posjeti vec u dva navrata, da tu, na tom predivnom mjestu, nadje mira i spokoja dusi svojoj i prikupi potrebnu energiju za naporne teniske okrsaje. Pozdrav gospodinu Osmanagicu, od autora teksta.
Ljubo
Gospodjo Zero, nije Dipl.Zurnalog ,ispravno je: Diplomirani zurnalista I profesor sociologije!
zora
Dpl. Zurnalog iz Pariza je... podbacio. Sve je ovo vec "vidjeno". Svetska "elita" nikako da se pomiri, da neko sa "zaostalog" Balkana moze da bude medju najboljima. Svaka cast Nole.
Мали Ђокица
@zora. Ма није само то што је најбољи, него и то што Србија има највише тенисера по глави становника. Добро, претерао сам, али има најмање становника по глави тенисера. Замислите Америку 100 пута већу од Србије и са 50 пута више становника има скоро исто ако не и мање (ово је моја лаичка процена, нисам бројао) тенисера у врху. Било би добро видети каква је рачуница у целом свету. Лако је израчунати.
Коментари пролазе а рекорди долазе
Мреже су прилика да се фрустрирани лече. Новак Ђоковић је већ сада историја! Хвала му за све што нам пружа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља