уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.03.2021. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Мигрена најчешће погађа млађе људе

Овај здравствени проблем се испољава некада неиздрживим, најчешће пулсирајућим једностраним главобољама, праћеним мучнином, повраћањем, повећаном осетљивошћу на буку, светлост, мирисе, погоршаним по интензитету у току физичких активности
Pexels/Everton Nobrega

Једна од четири жене и један од дванаест мушкараца имају мигрену у неком периоду живота. Свеукупно, од мигрене у свету болује око 11 одсто светске популације. Мигрена није „група симптома” или „стање”, већ представља хронично неуролошко обољење. Најчешће започиње у адолесценцији, а највише се испољава код особа између 20. и 40. године. Како истиче др сци. мед. Срђан Сретеновић, неуролог и један од највећих стручњака у Србији за лечење главобоља, постоје велике индивидуалне варијације учесталости, трајања атака, присуства придружених симптома, као и терапијске ефикасности. Код неких оболелих напади временом престану, а код неких настављају током целог живота.

Др Срђан Сретеновић (Фото: лична архива)

– Мигрена има наследни карактер. Уколико један од родитеља болује од мигрене, шанса да дете оболи од исте болести је 50 одсто, а уколико је оба родитеља имају, шанса се повећава на више од 70 одсто. То је још израженије код оних који болују од мигрене са ауром. За то није одговоран један ген, већ полигена условљеност да на „праг мигрене” утичу различити други, најчешће удружени фактори спољне средине који је могу изазвати (на пример стрес). Ипак у јако ретким случајевима постоји и моногенско наслеђивање, и то код ретког облика наследне, породичне хемиплегичне мигрене – појашњава др Сретеновић.

Основна карактеристика мигрене је њена стереотипност, понављање главобоља с истим карактеристикама током трајања болести. Оне се испољавају некада неиздрживим, најчешће пулсирајућим једностраним главобољама, праћених мучнином, повраћањем, повећаном осетљивошћу на буку, светлост, мирисе, погоршаним по интензитету у току физичких активности. Наш саговорник каже да око 25 одсто оболелих има мигрену са ауром, пролазним неуролошким испадом, која садржи различите пролазне симптоме који на пет до 60 минута најчешће претходе главобољи, а испољавају се у виду визуелних поремећаја (светле тачкице, цик-цак линије, замућен вид, испад видног поља…), сензитивних (трњења делова тела), говорних (поремећајем говора), моторних (слабости екстремитета) и других на срећу ређих симптома.

– Симптоми ауре се некада могу јавити и у току главобоље, а некада и ван ње као изолована појава, када је тешко раликовати од пролазног поремећаја мождане циркулације. Поред ових најчешћих форми мигрене, све је већи број особа које имају јако учестале главобоље, што је некада условљено природом саме болести, али и неадекватним лечењем прекомерном употребом лекова за главобоље. Хронична мигрена, која подразумева 15 и више дана главобоља у току последња три месеца, статус мигреносус који се карактерише пролонгираним главобољама трајања дужим од 72 сата, менструалне мигрене отпорније на стандардне терапијске поступке, захтевају врло специфичан дијагностичко-терапијски приступ лекара најчешће у специјализованим центрима за главобоље – напомиње др Сретеновић.

А како настаје мигрена? Наш саговорник објашњава да од тренутка када било који фактор из спољне или унутрашње средине иницира мигрену (стрес, пролонгирани или кратак сан, глад, треперава светлост или бука, климатске промене, менструациони циклус или неке врсте хране и алкохол...) започиње сложен патофизиолошки процес. Тада долази до наглог ослобађања неуротрансмитера из тромбоцита који на посредан начин активирају тригемино-васкуларни систем, надражајем рецептора сензитивног нерва који се завршава на зидовима великих крвних судова можданих овојница ослобађањем неуропептида и других медијатора бола. Они активирају пренос болних сигнала путем тригеминалног нерва, његових једара и надаље усходно ка вишим можданим структурама, након чега свесно препознајемо бол и на њега емотивно реагујемо.

Доктор Сретеновић наводи да лечење подразумева примену стандардизованих протокола, који су ипак специфични за сваког пацијента. Уколико су главобоље ретке, блажег интензитета, обично се користе само лекови из групе „обичних” или комбинованих аналгетика.

– Лекови из групе триптана и ДХЕ су, ипак, најселективнији за ову врсту главобоље, а њихова ефикасност је већа од 80 одсто, уколико се користе на почетку атака. Уколико пацијент има више од два атака месечно, уводи се превентивна процедура различитим класама лекова, који се користи више месеци. Ту спадају бета-блокатори, калцијум антагонисти, антидепресиви и антиепилептици. Уколико нема терапијског успеха код терапијски резистентних главобоља, примењује се ботокс, а одскоро се и код нас користи иновативна терапија моноклонским антителима са задовољавајућом терапијском ефикасношћу – истиче др Сретеновић.

Оболели често нису способни да у току актуелног напада обављају на исправан начин свакодневне активности, што директно утиче на значајан пад квалитета живота. Просечно имају од осам до десет главобоља годишње. Ипак, велики број њих имају атаке и више пута месечно, па уколико знамо да они трају уобичајено од четири до 72 сата, онда није тешко закључити да је патња оболелих с учесталим главобољама велика, а социо-економска цена висока. Због тога је процењено да је мигрена по степену онеспособљености оболелих на другом месту од свих обољења од којих човек болује, знатно испред кардиоваскуларних, ендокринолошких, реуматолошких и већине других болести.

Коментари2
fa252
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Labrović
Ko nije imao migrenozni napad, taj ne zna šta je bol,bol koji ti ubija volju za životom.
ne dajte se!
Treba izdržati! To traje nekoliko sati, dan-dva ali i prođe! Ne dajte se! Meni je samo od sebe prošlo u 32. godini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља