Трећина становништва у Србији и даље је социјално угрожена, а поред снажних мера државе значајан део радника ће сигурно остати без посла. Није реч само о запосленима у туризму и угоститељству, већ и у осталим деловима привреде. И Србија, као и друге земље плаћа цену пандемије, али и последица попут измештања производње, скупљег транспорта који ће се сигурно одразити на цене, каже за наш лист агроекономски аналитичар Војислав Станковић.
Министар финансија Синиша Мали је на свом инстаграм профилу недавно написао да је просечна плата у Србији у децембру прошле године била већа у односу на новембар за 5.000 динара.
– Просечна плата у нашој земљи у децембру 2020. износила је 562 евра, односно 66.092 динара. То значи да је у односу на новембар 2020. године (60.926 динара) просечна нето зарада порасла за више од 5.000 динара – навео је министар финансија.
Он је упоредио и децембар 2020. и децембар 2019. године, нагласивши да је просечна зарада у Србији порасла за 6.370 динара, што је 10,6 одсто
Станковић међутим оцењује да је раст комуналних трошкова сигурно елиминисао ову разлику, а за храну и безалкохолна пића и даље издвајамо највише у Европи.
– Без обзира на ове податке, удео за храну и пиће у личној потрошњи у Србији и даље износи око 34 одсто. И док се у западној Европи троши мање од 10 одсто расположивог новца, ми и даље стагнирамо и бележимо највеће издатке за намирнице и безалкохолна пића. Статистика не евидентира баш све, али је познато да су трошкови живота знатно порасли. То зна сваки грађанин. Храна је поскупела, месо, воће и остали прехрамбени производи. Из кућног буџета се више издваја и за комуналне трошкове – скупљи су и инфостан, струја, порез на имовину – наводи Станковић и додаје да на храну и даље одлази највише новца. Његова процена је да је дневно, у целој Србији, у просеку потребно око 2,5 евра по становнику само за намирнице.
Према статистичким подацима зараде су реално порасле за 9,2 одсто што је очекивано јер је у том периоду порасла и минимална цена рада и повећане су плате у јавном сектору.
Саша Ђоговић, економиста и аутор билтена „Макроекономска кретања у Србији”, каже да су једнократна повећања плата у јавном сектору допринела да имамо израженији раст зарада. То би значило да је дошло и до помака напред у куповној моћи становништва. Ипак општа статистичка слика када се спусти на реалан живот не показује неко значајно побољшање стандарда. Он додаје да је медијална нето зарада у децембру износила 48.676 динара, а то значи да је половина запослених остварила зараду до тог износа.
То говори о неповољној привредној структури, јер велики број запослених ради у интензивним делатностима. Зато би државна економска политика требало да се са неселективних и нетранспарентних субвенција преусмери на субвенције усредсређене на високотехнолошку производњу. То би довело и до конкретнијег раста стандарда, објашњава наш саговорник.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у децембру прошле године износила је 66.092 динара. У прошлој години је раст бруто зарада у односу на исти период 2019. износио 9,5 одсто номинално, односно 7,8 реално, док су истовремено, нето зараде порасле за 9,4 процента номинално и за 7,7 одсто реално.
Ковачевић: Скок просечне плате у децембру
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је јуче да је у односу на новембар забележен скок просечне плате у децембру 2020. и да се последњег месеца у години увек бележи скок, док се у јануару може очекивати да ће плата бити нешто нижа.
Ковачевић наводи да је тај скок био за око 8,5 одсто, а разлози су што је дошло до увећања плата у јавном сектору.
„Повећане су плате у здравству, 6,6 одсто у односу на исти месец претходне године. У локалним јавним предузећима, чак за 6,8. Укупно увећање у јавном сектору било је 4,3 одсто”, нагласио је Ковачевић за РТС.
Навео је да је у приватном сектору забележено повећање за 10 одсто, али да је то због тога што послодавци у децембру исплаћују износе који су виши од уобичајене плате.
– У јануару се може очекивати да ће плата бити нешто нижа. Она је достигла 662 евра по званичном курсу, али ти скокови се неће понављати до следећег децембра, а плата ће расти сходно расту БДП-а и примени повећања у јавном сектору која такође следе – навео је Ковачевић, а преноси Танјуг.
Он је казао да су у приватном сектору, који је доминантан плате расле и у овој години пандемије и вероватно је да ће наставити да расту, с обзиром на то да ће се 2021. године највероватније одвијати опоравак.
