Добар део државних и јавних службеника, осим запослених у здравству, науци и образовању, може да ради од куће док траје епидемија вируса корона. Начин рада одређује сваки челник одређене установе, тако да поједини тимови раде од куће, а други у канцеларијама, с могућношћу замене. Правила постоје од децембра 2020, али то ипак нису она која се односе на више од пола милиона запослених у јавном сектору Србије који сваког дана одлазе на посао. Ова уредба важи у суседној Хрватској, а код нас је слична таква била на снази само у току ванредног стања у 2020. када је број оболелих од ковида 19 био и десет пута нижи него сада.
Због чега држава ништа не предузима, посебно сада када се пандемијска криза продубљује, питање је које смо упутили Министарству државне управе и локалне самоуправе које је још ономад донело препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама, а које се односи и на рад од куће. Још тада је било речи о томе да је такав рад најпогодније организовати у области ИТ, финансија и рачуноводства, на пословима примања одређених жалби грађана... Показало се да трећина њих свој посао може несметано да обавља и из својих домова, односно ван просторија послодавца, па се логично намеће питање зашто се и сада не предложе неке сличне мере за јавни сектор.
Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, подсећа да Законом о раду ипак није до краја дефинисан рад од куће, који је присутан у пандемијским условима.
– Такав облик рада је више епидемиолошка него правна мера, тако да закон, овакав какав је сада, није довољан да би се дефинисао рад у новим условима, па и од куће. У јавном сектору важила је препорука која је била обавезујућа. Сада нема ванредног стања, па нема ни препорука. О тој теми се чак уопште више ни не прича, па је и питање организације рада од куће у јавном сектору стављено по страни – наглашава Урдаревић, додајући да се такав модел успешно спроводи у Хрватској јер, за разлику од Србије, тамошња скупштина није имала паузу у раду, па су све регулативе које се односе и на рад од куће у доба пандемије Хрвати „провукли” кроз скупштинску процедуру.
– Нама је за то потребан, пре свега, експертски тим за прављење стратешког документа који ће се подробније позабавити нормативном проблематиком. Уз то, потребна нам је и измена Закона о раду – додаје он.
А када би Влада Србије ипак донела нову уредбу о организовању рада послодаваца по узору на ону из периода ванредног стања, да ли би такав документ могао да буде важећи?
– То би био преседан, јер уредба не може као подзаконски акт да мења одредбе закона. У ванредном стању њено постојање могло је и да се оправда. Зато сматрам да сада ништа не треба да се уређује уредбама, већ треба мењати закон, али тренутно за то у држави нема довољно слуха. Ово време некако није погодно за мењање закона, а да би се прецизније регулисали нови облици рада свакако би требало почети прво од закона, а не од препорука и уредби – уверен је проф. Бојан Урдаревић.
Иако не постоји званична иницијатива од социјалних партнера државе, а то су синдикати и послодавци, да се у овом тренутку нешто промени, у Савезу самосталних синдиката гласају за нове препоруке.
– Сведоци смо да се број оболелих повећава, тако да би држава поново требало да се позабави препорукама за рад од куће и у јавном сектору, по истом принципу као што је то било и у време ванредног стања – сматра Душко Вуковић, потпредседник овог савеза.
