недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.03.2021. у 08:59 Ана Вуковић

У ковид болници радимо као породица

(Фотографије Марко Спасојевић)

Аплаудирали смо им сваке вечери у 20 часова, а они су, не хајући за сопствено здравље стали у одбрану здравља читаве нације. Лекари, медицинско и немедицинско особље ковид болница прави су хероји нашег доба, а најтежи посао свакако је на онима који се боре да очувају животе најтежих пацијената.

Један од таквих је и Лазар Врга, струковни специјалиста анестезије и реанимације, који већ 12 година ради у служби анестезије и реанимације Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије.

„Регрутација” за рат са короном, није му каже тешко пала, за њега је то био изазов и прилика да стекне ново искуство. Ни после четири месеца боравка по хотелима како би се изоловао од породице док се са ковидом борио у Инфективној клиници, није имао дилему да ли ће прихватити позив доц. Дејана Марковића и проф. Небојше Лађевића да постане део тима нове ковид болнице у Батајници, као координатор задужен за целокупан рад интензивних нега.

Прва два дана у овој установи, због одговорности позиције, каже Лазар Врга (на слици), били су му најтежи у каријери. Његов посао је да ничег не фали. Задатак му је да набави све што је потребно за рад интензивних нега, да обезбеди довољан број лекара, сестара, анестетичара, координише и организује њихов рад.

Сада, након неког времена, све је много лакше. Екипе су много уиграније захваљујући главним техничарима Андријани Вукмировић, Марини Радовановић Новаковић, Зорици Недељковић и Србимиру Керановићу, који не обазирући се на сат и радно време Лазару помажу да се сви задаци испуне, и да пацијентима ништа не недостаје.

На питање шта је најтежи део посла, Лазар одговара „за шта год да се ухватите све је тешко, јер овде је увек ванредно стање”. А како и не би када њихове екипе брину о најтежим пацијентима. Онима на ивици живота и смрти. Због тога је, каже, најкомпликованије било наћи одговарајући стручни кадар, јер посао попут овога не може да ради било ко.

– Због отварања нових интензивних нега чека нас још пуно посла. Задужења остају иста, али поново треба организовати додатне лекаре и медицинске сестре који ће стићи из здравствених центара из Београда и Србије. Ангажовано ће бити око тристотинак медицинских радника... – објашњава Лазар.

Солидарност и колегијалност су у њиховом колективу врло значајне. Лекари „улећу” да помогну једни другима не марећи за радно време. Анестезиолога је мало, тако да сви они и иначе у редовним условима функционишу као породица.

– Гинемо заједно, нема ту оне приче „ово је мој пацијент, ово твој” него смо сви у томе и само тако можемо да дођемо до неког резултата – истиче Врга.

Борба се одужила, али за екипу из Батајнице и даље нема ни посустајања, ни одустајања. Приватни живот и одмор за њих ће још неко време бити под „суспензијом”. Јер зна се шта је њихов приоритет: живот пацијената.

Коментари3
37d52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Ср'б Козаковић
Да, прво им аплаудирамо, па онда одемо на скијање (док они раде без предаха), па на пиЋенце,.. па не носимо маске, посебно млади који су пасивни преносиоци,.. па се тако сретнемо са њима или им пошаљемо (несвесно) оне које смо немаром заразили. Па се ти уморни хероји баве нама, спасавају нам живот, или "нашимнајмилијима". Па опет аплаузи, и тако редом. Поврх свега јаве се Весић и премијерка да нам објасне како је се морају жртвовати људи зарад економије - треба пара за коцке, скупе клизаве плоче
Бранко Ср'б Козаковић
Љубице, мере када се спроведу на време и утицај на економију бива сразмерно мањи - овде се у свему касни. Мантра о "економији" има и своју црну алгебру: колико кошта ковид-пацијент - најблажи, онај тежи са "лежећим даном", онај на кисеонику, респиратору,... колико кошта умрли? Све то има своју цену, коју ми плаћамо, и она је далеко већа од зарада кафанџија и скијалишта. Неће стати привреда, већ само оне гране које нису неопходне у овом невремену, без који се и може и мора у овим условима.
ljubica
Kako god bilo bez ekonomije odnosno bez rada ne moze da se zivi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља