понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.03.2021. у 18:00 Саво Штрбац
ПОГЛЕДИ

Правда за невино осуђеног

Након шест година и два круга суђења, Мирко Граорац је правоснажно осуђен на 15 година затвора због кривичних дела ратног злочина над бошњачким цивилима и над хрватским ратним заробљеницима. Испоставило се да је невин

Од када је ТВ Ал џазира недавно емитовала документарац „Терет Мирка Граорца”, аутора Сплићанина Бранимира Зекића, случај његовог главног јунака је поново дошао у жижу јавности у целом региону.

Ко је Мирко Граорац?

Из родних Бајинаца код Српца са 22 године долази у Сплит, где као саобраћајни полицајац ради све до краја 1990, када је, због „погрешних крвних зрнаца”, пензионисан са свега 48 година. У току 1992, пре него се заратило у БиХ, одлази у родно село да негује болесне родитеље. У годину дана сахранио је и оца и мајку. У жељи да се врати код породице у Сплит испречио му се рат. Након многих перипетија, тек 1994, заобилазним путем преко Мађарске, успева да се придружи супрузи, сину и кћери. Годину дана није имао већих проблема. А онда су једне вечери у априлу 1995. дошли по њега људи у униформама и одвели га на „суочавање” са човеком који је као хрватски војник био у заробљеништву у логору на Мањачи, којег су држали Срби из Републике Српске. Звао се Владо Угрин и тврдио је да је Мирко био командир вањске страже у том логору. Мирко је тврдио да никада у животу није био на Мањачи и да уопште није био на било који начин ангажован у српској војсци за време боравка у родном селу. Хрватски органи гоњења веровали су  свом официру и високорангираном полицијском службенику који је своју уверљивост  поткрепио и физичким нападом на Мирка у полицијској станици тако што му је избио зубе и натерао га да их прогута и да полиже сопствену крв са његових ципела. Угринову причу је потврдио и други хрватски официр Жарко Толе.  Након шест година и два круга суђења, Мирко је правоснажно осуђен на 15 година затвора због кривичних дела ратног злочина над бошњачким цивилима и над хрватским ратним заробљеницима.

Мирко је све време  тврдио да је невин и да су му наместили „игру” пошто није хтео да шпијунира своје бивше колеге српске националности који су остали у Сплиту. У току суђења више пута се обраћао  и тужиоцу хашког трибунала молећи га да они преузму његов случај. У одговору из септембра 2000. обавештавају га да не могу преузети његов случај јер га они нису ни истраживали и да нису у позицији да  интервенишу у судски процес у Хрватској, завршавајући га  речима: „Уосталом, верујем да  промене у Хрватској, укључујући судство и правни систем, иду у позитивном правцу, и ако је истина оно што ви говорите о својој невиности, нема потребе да се губи нада за правосуђем”. Овај допис је потписао Антон Никифоров, посебни саветник тужиоца, који је као дете руског дипломате живео у Београду, и са којим сам се више пута састао и који је у правичност хрватског правосуђа веровао мање од мене.

У трагању за правдом, Мирко је имао  пуну подршку супруге Марије, иначе Хрватице, која је неуморно слала писма и поруке на све стране тражећи праведно суђење за свог невино осуђеног супруга. Мирко је имао подршку и брата Бранка, који живи у Земуну, и који је лично писао тадашњем хрватском председнику Стјепану Месићу молећи га за помоћ у ослобађању брата од неосноване оптужбе. У октобру 2000. стигао му је и одговор из Месићевог кабинета,  у којем га обавештавају да му не могу помоћи јер се не смеју мешати у судски поступак, који завршава речима: „Тврдње из ваше представке стога треба доказивати у поступку пред надлежним судом.”

Изгубивши сваку наду у фер и поштено суђење пред хрватским судовима, Мирко је из затвора у Лепоглави затражио и добио трансфер у Републику Српску, који је реализован у априлу 2003. Исте године у септембру умире му и жена „сагоревши” у борби за праведним суђењем њеном супругу. Крајем те године правосуђе Републике Српске Мирка пушта на условну слободу.

Мирко не жели слободу под теретом осуђеног ратног злочинца. Колико због себе, још више због своје деце, која су под теретом очевог недоказаног греха давно напустила Хрватску. Зато је наставио борбу пред „независним” хрватским правосуђем у чему му помажу и неке хрватске невладине организације, са  Зораном  Пусићем на челу, које неуморно трагају за новим доказима у корист Миркове невиности. Тако су прикупили и исказе Бошњака који су такође били у логору Мањача као заточеници који сагласно тврде  да никада у том логору нису ни видели ни чули за Мирка Граорца. Прикупили су и потврде релевантних установа и организација из БиХ и  Српске из којих произилази да се Мирково име на било који начин не доводи у везу са логором Мањача.

А Угрин и Толе не желе више, како изјавише аутору документарца након што их је упознао са новим доказима, да се враћају на  случај Граорац, јер је то за њих давно испричана прича. А да их је мучила савест због лажног сведочења, које је уништило живот и породицу једном човеку, имали су довољно времена у претходних 25 година и да је  „очисте”.

Ускоро ће  хрватски Врховни суд одлучивати о Мирковој жалби изјављеној против најновије одлуке Жупанијског суда у Сплиту којом је по трећи пут одбијен његов захтев за обнову поступка. Мирко се и даље нада да ће највиши суд у држави коначно уважити његове аргументе и накнадно прикупљене доказе и дати му шансу на фер и поштено суђење.

Међу до сада преко 600 правоснажно осуђених Срба и припадника бивше ЈНА за дела ратних злочина  пред хрватским правосуђем има сијасет пресуда попут Миркове, на што сам у претходних тридесетак година често јавно указивао. До сада, ако ме памћење не вара, никоме од оних којима је суђено у присуству није одобрена обнова поступка. У Мирковом случају би се то ипак могло десити управо због притиска јавности након емитовања поменутог документарца, у којем правду за осуђеног ратног злочинца Србина траже и Хрвати и Бошњаци.

Документационо-информациони центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
63fe4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић, Форцхајм
Хвала деда Трифуне на истрајности. Увек поменете битне ствари.
Mirkan
Dobro jutro dragi moji uspavani zemljaci. Da li to neko pokušava reći da je Hrvatska fašistička država? Da li želite reći da tamo opsesivno i krajnje ekstremno mrze Srbe? Da li vam se učinilo da su tamo građani srpske nacionalnosti građani drugog reda? Ma hajte, imaju prelepo more sa gostoljubivim domaćinima, divne muzičare i predobro istarsko vino Malvaziju. E da, i nikako nemojte gledati Daru iz jasenovca jer je ona proizvod srpske propagande.
Данијел
Нажалост још увек чекамо правду и истину гдје је тело обореног пилота Медића? Многи сведоци су дали исказ како су оборени пилоти били пребијани и мучени у хрватским логорима.
Filip Cosopt
Gospodin Štrbac voli Srbe ali ih voli na pogrešan način. U prošlosti je puno puta javno svjedočio na njihovu štetu. Srećom pa su dostupna javnosti i na internetu. Sve ovo što sad piše u kolumnama, na neki način je iskupljenje. Hvala.
Trifun
@Luis Ko je proterao Srbe iz Zagreba i urbanih sredina u Hrvatskoj,van teritorije RSK,pre nego sto je poceo rat?Srpska porodica Zec je likvidirana u sred Zagrebu,pre pocetka rata.Pocinioci zlocina se znaju,ali nisu odgovarali za zlocin..Josip Boljkovac,Tudjmanov ministar policije svedoci "Tuđman je želeo rat po svaku cenu..Prvi su napadnuti Srbi.Napadnuta je Jugoslavija,a ne Hrvatska! Šušak,Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat..".
Srbin(61%)......
@F.Cosopt,gospodin Strbac je bio sudija u malom mestu.Po prirodi stvari uvek ce neko biti nezadovoljan.Drugo je sudski predmet a sasvim drugo je biti sef delegacije u Krajisnickoj Vladi za razmenu zarobljenika.Drugo je diskriminacija hrvatskih gradjana(Srba)od vecinskog naroda Hrvata koji su ih izbacili iz Ustava.A sasvim nesto trece su sutski sporovi gde sudija mora biti objektivan u razmiricama prema komsijama.Tada jos nije bilo Tudjmanovo vreme.Citajte -jos nije bilo fasizma.....!
Прикажи још одговора
Карађорђево
По попису 1991. у Хрватској је било 11 општина које су имале апсолутну српску већину (75,7%, површине 7.171 км2). То је и обухваћено планом З-4. У БиХ 14 општина са апсолутном хрватском већином (76,6%, 5.089 км2) (према подацима са сајта РЗС). Па... Старчевићев трг у Книну, Његошев универзитет у Београду, Амфилохијеве цркве којекуда.
Trifun
Srbi iz Tudjmanove NDH2 su etnicki ocisceni,uz logisticku i svaku drugu pomoc "zapada",a Hrvati u BiH imaju status konstitutivnog naroda.."Zapad",predvodjen SAD, proglasava "nezavisno Kosovo" za albansku nacionalnu manjinu u Srbiji.Istovremeno,"zapad" Srbima u Republici Srpskoj/BiH(konstitutivni narod) uskracuje pravo na samoopredelenje(zagarantovano Poveljom UN).I hoce Srbe/R Srpsku da utope u Alijinu unitarnu tkz "gradzansku"BiH..Neprincipijelnost "zapada" je dovela do exYU ratova ..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља