понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.03.2021. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић

Различити ставови струке о будућим државним уџбеницима

Идеја је одлична из угла географа, србисти нису уверени да је уџбеник једног издавача гаранција квалитета, док историчари указују да на основу анализе треба усагласити решење и конкретан план водећи рачуна о политичким и стручним импликацијама
(Фото Н. Марјановић)

О иницијативи да школске књиге за три предмета од националног значаја убудуће припрема и штампа искључиво држава ставови председнка стручних друштава али и цењених аутора уџбеника неупитног квалитета за српски језик и књижевност, историју и географију мимоилазе се око суштински важног питања – да ли је један национални издавач гаранција квалитета уџбеника и уређенијег образовања?

Географија, историја и језик, одређују идентитет нације, уџбеник из географије треба да пише афирмисани стручњак у издању државне издавачке куће, а велики проблем представљају наставни програми, јер грешке у њима не може исправити ни најбољи писац уџбеника, како уверава проф. др Мирко Грчић, председник Српског географског друштва.

– Српско географско друштво није учествовало у изради нових програма претходних година, када су из петог разреда избачене теме о географској карти, из шестог разреда регионална географија Европе, из седмог изучавање појединих држава света... Да ли је то оправдано у време када Србија утире себи европски пут? Како ће ученици шестог разреда разумети историју Европе ако не знају географију Европе? – пита Грчић.

Напомиње и да би Закон о уџбеницима требало да препознаје сукоб интереса не само на релацији аутор-издавач већ и у учешћу у радној групи Завода за унапређивање образовања и васпитања која кроји предлоге програма.

– Писање наставних програма, оцену квалитета и одобравање уџбеника не треба да обавља иста институција, чак ни иста личност. Уџбенике су до сада издавале различите издавачке куће, њихови уредници бирали су писце из редова одређене струке, према свом нахођењу. На корицама уџбеника разних издавача из географије за основне школе од петог до осмог разреда, који су тренутно на тржишту, можете набројати 29 аутора и коаутора. У таквом галиматијасу лако се провлаче противуречности, грешке, лоша објашњења, те би приликом њиховог одобравања требало да се чује и уважава глас стручних институција укључујући и Српско географско друштво – изричит је Грчић, чије се име чита на корицама издања Завода за уџбенике.

Када је у питању национална географија, он је заговорник једног уџбеника, јер је то, како појашњава, посебно важно поље на којем се конфронтирају, прожимају и сједињују различите теорије и идеологије, а Србија је раскршће култура, традиција, геополитичких интреса и система вредности.

– Због тога треба водити рачуна о развијању патриотизма код ученика пратећи српске етничке просторе на Балкану, истовремено развијајући толеранцију и уважавање других народа. Такође, и поставити границе и оријентире слободе избора садржаја, јер се неограничена слобода претвара у анархију. Потребна је далеко већа контрола садржаја и квалитета уџбеника и програма, коју треба да спроводи неко одговорно стручно тело у сарадњи са надлежним министарством.  У том смислу подржавам идеју председника – појашњава Грчић.

Да се најчешће наводи мишљење да би „очувања језика и писма, националног идентитета и културног наслеђа српског народа” могао гарантовати само Завод за уџбенике, а да су пре свега, за садржаје свих, па и предмета од националног значаја, задужени програми наставе и учења, подсећа проф. др Весна Ломпар, председник Друштва за српски језик и књижевност Србије.

– Програме саставља Завод за унапређивање образовања и васпитања. Мишљење о њима даје Национални просветни савет и одобрава их Министарство просвете. Сваки аутор уџбеника мора поштовати задати програм за свој предмет и обликовати га у складу са научном и наставном методологијом, иначе његов уџбеник не може бити акредитован. Дакле, можемо говорити само о начину на који се исто градиво обликује у уџбеницима различитих аутора и издавача. Ако постоји више издавача, наставници могу бирати онај уџбеник који је најбоље користити у пракси, који највише одговара ученицима. Могућност да се користе уџбеници само једног, националног издавача, не може бити подразумевајући гарант квалитета уџбеника – сматра Ломпарова, једна од аутора уџбеника издавачке куће „Клет”.

Многе уџбенике домаћих и страних, националног или приватних, издавача потписују професори државних факултета и наставници са вишедеценијским радним искуством у основним и средњим школама.

– Они имају највећи потврђени степен квалитета аутора који је могућ у нашој земљи. То значи да стручност аутора тих уџбеника не може бити спорна, да је њихова брига о националном идентитету део њиховог научног и педагошког позива који их одређује за цео живот, да је зајамчена провером квалитета на универзитету или у школама и да је подложна непрестаном усавршавању. Када је постојао само један издавач, систем образовања је био уређен према социјалистичком моделу који је, иако омеђен строгим идеолошким оквиром, одавао утисак много веће уређености од оне у којој се образовање налази данас. Ученици нису били затрпани различитим дигиталним садржајима који им разбијају концентрацију. Нису били бољи уџбеници, него су ученици били, могли бисмо рећи, мање захтевни, а образовање уређеније. Стога је ова носталгичност за једним издавачем у ствари потреба за уређенијим образовним системом. Али, уређенији систем неће бити обезбеђен постојањем једног издавача – закључује Ломпарова истичући да у ланцу образовања главна карика није уџбеник него наставник.

Писање уџбеника под шифром уз обештећење за учеснике

Доћи до квалитетног уџбеника са усаглашеним садржајима је озбиљан посао, напомиње проф. др Момчило Павловић, председник Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић”.

– Ако се мисли на стварање оквира за припрему уџбеника из ових идентитетских предмета, измену наставних планова и програма, увођење нових садржаја то је посао Миниистарства просвете које има полуге и институције да та питања уреди на начин на који жели. Пре тог замашног посла потребна је анализа садржаја садашњих планова и уџбеника који су настали на основу тих планова, са конкретним указивањем шта треба мењати.

Кад се дође до усаглашеног решења, водећи рачуна о политичким и стручним имликацијама, утврди јасна процедура, упути јавни позив за писање уџбеника под шифром, уз предвиђено обештећење за учеснике позива лако ће се направити уџбеник. Ако се пак вратимо на оно што смо имали то ће изазвати пре проблеме него довести до жељеног циља – указује Павловић, иначе аутор уџбеника државног издавача.

Коментари6
b388d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profa
Sadržaj udžbenika je samo odraz proklamovanih načela. Promotivni primerci ukazuju da je nacionalna istorija u senci opšte. Izostavljena su nacionalna, socijalna i ekonomska pitanja u razvoju dve Jugoslavije. Postoje samo fragmenti, sve to je više pamflet nego ozbiljna knjiga koju treba ponuditi generacijama da sazrevaju.
profa
Udzbenik je plod utvrđenog plana koji utvrdjuje država. Ona je dopustila da sadržaje istorije odredjuju oni kojima nacionalni interesi nisu na prvom mestu. Postoje istoričari koji nacionalnu istoriju Nemanjića, stradanje Srba u Prvom svetskom ratu guraju pod tepih. Sadašnji udzbenici osmog razreda ne obradjuju agrarnu reformu i kolonizaciju, migracije Srba.
Мали Ђокица
Прво, уџбенике не могу да пишу издавачи. Њихов посао је да најлепше и најјефтиније штампају уџбеник. Друго, уџбенике не може да бира учитељ или наставник. Треће, уџбеник ће писати сви они који учествују на конкурсу. Четврто, Једно тело (па макар и посебно министарство за уџбенике) одредиће теме за сваки уџбеник које морају, мање или више, да буду у њему обрађене. А у то тело ће улазити најеминентнији стручњаци свих профила. Додатни уџбеници ће се писати и издавати као најновија научна сазнања.
Горан
Ни са више издавача квалитет уџбеника није био одлучујући за избор, већ често неки други интереси...
Sasa Trajkovic
Све ово је последица једне тенденције да се у склобу либерализма дошо до комерцијализације културе и науке по некаквим тржишним условима а као резултат имамо овај хаос али и свеопшту дегадацију културе и уметности у Србији. Погледајте само експлозију кича и шунда али да се вратимо проблему није спорно имати више уџбеника, није спорно да наставник одабере најбољи али је спорно регулаторно тело које дозвољава овакве пропусте. Да резимирам увести ред у издаваштву и стандардима али и националном...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља