понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.03.2021. у 22:00 Ивана Албуновић

Србија дочекује жетву с великим залихама пшенице

У протеклих осам месеци извезли смо свега 530.000 тона пшенице и брашна, а план је био 1.250.000. – Плашим се да ће нам остати резерве које ће вршити притисак на цене – каже Вукосав Саковић из „Жита Србије”
(EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELO)

Супротно свим предвиђањима да ће се раст цена житарица почетком 2021. године зауставити, оне иду на горе услед пандемије и нестабилног стања на тржишту које диктирају инвестициони фондови.

Према последњем извештају продуктне берзе у Новом Саду, кукуруз је поново поскупео за око 2,5 одсто у односу на претходну недељу. Како се наводи, цена жита остала је непромењена. Новосадска берза истиче још једно неуобичајено дешавање на домаћем тржишту а то је да су цене пшенице и кукуруза биле на готово истом нивоу.

Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије” каже да су цене кукуруза и пшенице све ближе и да се сада види да имају једну додирну тачку на 22,50 динара.

– Та цена ће се сигурно убрзо изједначити, али ће на основу законитости тржишта кукуруз постати скупљи од жита, што неће бити први пут у историји јер смо овакво стање већ имали и у претходним годинама – објашњава наш саговорник. Кукуруз је, додаје, веома тражена роба у извозу, а уз то су домаћи продавци били расположени да га продају.

– Тражња за пшеницом била је периодично добра али наши продавци нису реаговали на ту тражњу. Чекали су вишу цену иако је она, једно време, била чак и боља на домаћем него на међународном тржишту. Због тога сада имамо занимљиву ситуацију на тржишту. Нисмо на време испратили наше могућности. Сада већ постоји реална опасност да ћемо нову жетву дочекати са прилично великим залихама пшенице – наглашава Саковић и напомиње да у таквој ситуацији, када тражња слаби, цена логично добија силазни тренд.

Од октобра 2020. до краја фебруара, Србија је извезла 1.862.000 тона кукуруза. У Удружењу „Жита Србије” наводе да су очекивања чак и премашена и сматрају да ће крајњи пласман кукуруза на страна тржишта достићи 3,2 милиона тона. Насупрот добрим резултатима у извозу кукуруза, са пшеницом је потпуно другачије и каже да сада улазимо у временски теснац. Економска година почиње од жетве од 1. јула и траје до 30. јуна. У протеклих осам месеци извезли смо свега 530.000 тона пшенице и брашна, а план за извоз био је 1.250.000. До нове жетве остало је четири месеца, с тим да се у последњем месецу свакако неће трговати.

Према његовим речима, Србија је изгубила неколико месеци када је извоз пшенице био веома лош, готово симболичан. Како објашњава, на светском тржишту није као код нас на локалном, где продајете стари род све док не стигне нова пшеница. Та продаја завршава се два месеца пре нове жетве. После тога, велике мултинационалне компаније почињу да купују нову пшеницу. Проблем је и у домаћој логистици. Број транспортера на Дунаву је ограничен, па чак и да се сада сви они који имају вишак жита одлуче да га продају то не би било могуће.

– Због тога је добро да извоз буде распоређен током године. У наредна три месеца се нећемо прославити. Очекујемо извоз жита од још 150.000 тона. Што значи да ће нам у завршним залихама остати више од 500.000 тона. То су високе залихе за нас и оне ће вршити притисак на цену – објашњава Саковић. Напомиње и да поређења с претходном годином нису адекватна јер „смо тада имали проблем са квалитетом жита а произвођачи нису желели да га продају као сточну пшеницу. Имали смо и почетак пандемије ковида 19, када су прављене огромне залихе и млевено више брашна него што је било потребно.

– Боље је поређење шта смо могли да урадимо а нисмо, и да ћемо продати тек нешто више од половине пшенице од онога што смо предвидели – наводи Саковић и додаје да Србија има довољно складишних капацитета и за залихе и за нови род, да се та пшеница наравно неће бацити али је питање по којој цени ће касније бити продата и извезена.

– У сваком случају у наредном периоду жито не може да поскупи а колико ће појефтинити зависи од будућих цена на међународном тржишту – наглашава Вукосав Саковић.

Коментари4
88798
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Растко Дијаспорац
Имамо вишак пшенице, чекали смо цену. А пошто ће се на крају продати незна се. Ово је можда прилика за организовање “клађења” као што се то ради на берзи у САД.
Car sloba
Pad cena pšenice se ne odražava na kvalitet hleba. U marketima je ponuda velika ali kvalitet nije odgovarajući - žilava kora, mrvi se u velikim količinama.
Branko Scandinavia
Mislim da je problem u kvalitetu psenice koja se proizvodi u Srbiji,pre svega u Vojvodini.Od nje se ne mogu dobiti kvalitetni tipovi brasna.U skladu sa tim i postignuta cena i plasman na stranom trzistu. Na domacem trzistu je problem sa padom broja stanovnika i starosna strktura.(djed ne moze pojesti kao mladic). Licno me je sramota kad u Norveskoj jedem kvalitetniji hleb nego u Srbiji.
Ginko
Na zapadu jeste hleb kvalitetniji ali samo ako poredite hleb iz marketa nas i njihou iz pekare. Nase pekare imaju odlicne hlebove i peciva. A treba znati i cene. U Nemackoj u pekari hleb je minimun 2.15 centi. Sto je 250 din za hleb sto je preskupo za bilo kakav da je taj hleb.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља