субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.03.2021. у 14:54 Милица Димитријевић

Радови на папиру Бате Михаиловића

У Галерији Рима од вечерас први пут и његова значајна апстрактна слика великог формата из 1962, до сада непозната београдској јавности
„Без назива”, уље на платну, 1962.

Лепу праксу подсећања на некe од наших највећих сликарa, оних који су оставили неизбрисив траг не само унутар граница наше земље, Галерија Рима наставља новом поставком у београдског изложбеном простору. Истанчан избор радова на папиру средњих и малих фотмата насталих у првом париском периоду стваралаштва Милорада Бате Михаиловића, међу којима су и они до сада неизлагани, поштоваоцима његовог сликарства биће доступан од вечерас, премијерно од 18 до 20 сати, уз поштовање свих епидемијских мера.

Изложба која траје до краја марта обухвата хронолошки оквир од 1953, када уметник има своја прва представљања у Паризу, до почетка шездесетих година, када настају његова чувена ликовна остварења великог формата. Пред публиком ће бити радови на којима се, уз његов потпис француском транскрипцијом презимена и годином настанка повремено налази додато и име француске престонице, као одредница за припадност конкретном уметничком поднебљу које његовом сликарству даје посебну идентитетску ознаку.

‒ Ова дела настају у добу када Бата Михаиловић излаже на важним париским салонима, самосталним и групним изложбама у Европи и Југославији, о његовом сликарству активно пишу реномирани југословенски и француски историчари уметности и ликовни критичари. Град светлости постаје важно обележје које примећујемо на појединим сликама и радовима на папиру. Сарађује са познатим париским галеријама, међу којима посебно важно место заузима галерија ’Rive Gauche’, у којој поред самосталних излагања, учествује на изложби акварела и гваша са бројним значајним уметницима, међу којима су: Ернст, Дибифе, Мата, Мишо и Јорн (1958). У Галерији ’Ariel’, са којом ће дуго сарађивати, учествује на изложби гваша, акварела и пастела, на којој истовремено излажу и Хартунг, Пољаков, Битран, Жиле и Маријен (1960) ‒ каже нам Марија Станковић, кустоскиња Галерије Рима, објашњавајући и шта то на изложеним делима пажљив посматрач може уочити:

‒ Радови на папиру, који настају у комбинованој техници, посебни су по томе што представљају период трансформације његовог ликовног језика, међустање између фигуративног београдског почетка и апстрактног израза природе који обележава прве две деценије његовог боравка у Паризу. У овом корпусу дела можемо да приметимо како нестаје препознатљивост мотива који реферишу на материјални свет, можемо да пратимо како предмет и све оно што можемо именовати нестаје под налетима експресивних и импулсивних Михаиловићевих потеза. Паралелно са нестајањем фигуративног и предметног аспекта у његовом сликарству, опстаје својеврсно догађање у његовим радовима, својеврсно збивање које упућује на природне феномене, којима Михаиловић често именује своје слике.

Поред радова на папиру, биће изложена први пут значајна Михаиловићева апстрактна слика великог формата из 1962, до сада непозната београдској јавности, на основу које можемо говорити о везивном односу између радова на папиру и слика с почетка шездесетих година 20. века.

‒ И радови на папиру и слика представљају ликовна стања у којима се води борба између предметног и непредметног, а гледајући их заједно можемо видети како се композициона истраживања и колористичка решења до којих Михаиловић долази у радовима на папиру манифестују у његовим потоњим сликама. Ово дело представља и репрезентативан пример „апстрактног пејзажа” који на овој изложби посматрамо као језичку игру, да бисмо тиме упутили на флуидност значења појмова и на стање слике као ликовно поље сукоба ‒ закључује наша саговорница.

Коментари0
ffe6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља