Ниш – Последњих дана и у време када се све више говори да ће једно од највећих археолошких налазишта са почетка нове ере у нашој земљи, Медијана поред Ниша постати оно што је давно планирано – велики туристички комплекс, највише се, поред свега пронађеног у истраживањима у 20. веку, говори о једном важном открићу о којем се, у најкраћем, веома мало зна.
На Медијани, луксузном предграђу древног Наисуса изграђеног у другој половини трећег и у четвртом веку, у време владавине Римског царстава, у којем је рођен први хришћански цар и један од највећих императора Константин Велики (27. фебруар 272 – 22. мај 337), на преко 40 хектара давно је, пре више од једног века, откривено непроцењиво археолошко богатство. На њој су царске резиденције са раскошним вилама са перистилом, ранохришћанске цркве, водоторњеви, економска складишта и делови житнице, али и импозантан војни комплекс, један од највећих у том периоду у овом делу Балкана. Највреднији су без икаквих сумњи бројни подни мозаици који сведоче о богатом и разноврсном животу на почетку нове ере. Због тога је Медијана и један од највећих и најзначајнијих археолошких паркова у нашој земљи и овом делу света.
Много тога пронађеног током истраживања заштићено је на самој Медијани, знатан број експоната је смештен у Народни музеј у Нишу, а један од највреднијих експоната, глава цара Константина у бронзи, налази се у Народном музеју Србије у Београду.
Једно од великих открића из прошлости, о којем се мало зна, свакако је бронзана ограда са хермама на Медијани из доба Константина Великог, које се после открића пре двадесетак година, испричао нам је нишки историчар Владимир Јовановић, налази на улазу у археолошку салу Народног музеја у Нишу. Стручњаци безрезервно верују да је ова ограда саграђена првих година или деценија на почетку четвртог века, као и да нигде у свету не постоји слична или иста овако добро очувана. Најзанимљивије је, а што говори о каквом и колико важном открићу из богате историје Ниша у доба Константина Великог је реч, наглашава историчар Јовановић, да се слична ограда налази и на рељефу Константиновог славолука у Риму. На том рељефу јасно се види како иза такве ограде стоји цар Константин и држи говор. Зато се претпоставља да је бронзана ограда пронађена у археолошком комплексу између Ниша и Нишке Бање исту функцију имала и на Медијани.
Између делова ограде су херме – стубићи, који су обележени бројевима како би могли да се слажу, што наводи на претпоставку да је ограда била преносна и монтажна, а на сваком стубићу су попрсја божанстава. На хермама дела ограде изложене у археолошкој сали Народног музеја у Нишу су бог лекар Асклепије, богиње Месеца Луне, а на осталим, који су делом оштећени нагађа се да су била попрсја богиње Хигије и лик бога Сунца Сола.
Ову ограду пронашао је археолог Милоје Васић млађи, унук познатог српског археолога Милоја Васића, који је на Медијани открио и ископао бронзану главу Константина Великог, која се чува у Народном музеју Србије у Београду.
