петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.03.2021. у 21:13 Тома Тодоровић

Ограде на нишкој Медијани исте као и у древном Риму

Мало се зна о томе да је у археолошком комплексу Медијана пронађена ограда са хермама изливена у бронзи и да нигде у свету осим у Нишу не постоји слична
Бронзана ограда (Фото Вла­ди­мир Јо­ва­но­вић, исто­ри­чар из Ни­ша)

Ниш – Последњих дана и у време када се све више говори да ће једно од највећих археолошких налазишта са почетка нове ере у нашој земљи, Медијана поред Ниша постати оно што је давно планирано – велики туристички комплекс, највише се, поред свега пронађеног у истраживањима у 20. веку, говори о једном важном открићу о којем се, у најкраћем, веома мало зна.

На Медијани, луксузном предграђу древног Наисуса изграђеног у другој половини трећег и у четвртом веку, у време владавине Римског царстава, у којем је рођен први хришћански цар и један од највећих императора Константин Велики (27. фебруар 272 – 22. мај 337), на преко 40 хектара давно је, пре више од једног века, откривено непроцењиво археолошко богатство. На њој су царске резиденције са раскошним вилама са перистилом, ранохришћанске цркве, водоторњеви, економска складишта и делови житнице, али и импозантан војни комплекс, један од највећих у том периоду у овом делу Балкана. Највреднији су без икаквих сумњи бројни подни мозаици који сведоче о богатом и разноврсном животу на почетку нове ере. Због тога је Медијана и један од највећих и најзначајнијих археолошких паркова у нашој земљи и овом делу света.

Много тога пронађеног током истраживања заштићено је на самој Медијани, знатан број експоната је смештен у Народни музеј у Нишу, а један од највреднијих експоната, глава цара Константина у бронзи, налази се у Народном музеју Србије у Београду.

Једно од великих открића из прошлости, о којем се мало зна, свакако је бронзана ограда са хермама на Медијани из доба Константина Великог, које се после открића пре двадесетак година, испричао нам је нишки историчар Владимир Јовановић, налази на улазу у археолошку салу Народног музеја у Нишу. Стручњаци безрезервно верују да је ова ограда саграђена првих година или деценија на почетку четвртог века, као и да нигде у свету не постоји слична или иста овако добро очувана. Најзанимљивије је, а што говори о каквом и колико важном открићу из богате историје Ниша у доба Константина Великог је реч, наглашава историчар Јовановић, да се слична ограда налази и на рељефу Константиновог славолука у Риму. На том рељефу јасно се види како иза такве ограде стоји цар Константин и држи говор. Зато се претпоставља да је бронзана ограда пронађена у археолошком комплексу између Ниша и Нишке Бање исту функцију имала и на Медијани.

Између делова ограде су херме – стубићи, који су обележени бројевима како би могли да се слажу, што наводи на претпоставку да је ограда била преносна и монтажна, а на сваком стубићу су попрсја божанстава. На хермама дела ограде изложене у археолошкој сали Народног музеја у Нишу су бог лекар Асклепије, богиње Месеца Луне, а на осталим, који су делом оштећени нагађа се да су била попрсја богиње Хигије и лик бога Сунца Сола.

Ову ограду пронашао је археолог Милоје Васић млађи, унук познатог српског археолога Милоја Васића, који је на Медијани открио и ископао бронзану главу Константина Великог, која се чува у Народном музеју Србије у Београду.

Коментари8
e013e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Showme
Свака част на открићу. А сада у маркетиншку кампању и промоцију по Европи и преко Атлантика. Па да Србија и Ниш зараде неке паре од туризма.
Дракче Тормак
Зар није логичније да буде слично из времена владавине неког српског великана, српског доба. Нешто наменити Константину ( већ има) и довољно толико. Нама се сервира, а и ми сами као да се поносимо временом када неко страни владао на овом просторима. Да ли бугари помпезно помињу да турци њима владали 500-600 година. Не. А ми као да се поносимо тим податком.
Историја
Саша, и име Христос је од грчког. Грци су једини библијски народ из Европе (којој су такође дали име). Помињу се и у Старом и у Новом Завету, Јеванђељу, које је и писано на Старогрчком језику! Не можете да студирате хришћанство без знања грког а титула Стефан, наших владара, на грчком значи овенчан. Умни људи у Римском царству су писали и говорили грчки па су и апостоли узели тај језик за хришћанизацију царства ! У Цариград је премештена и Табла са Платеје у славу победе античких Грка.
Саша Микић
@Дан Какве везе има Аја Софија са Грчком цивилизацијом? Подигнута за време владавине цара Јустинијана I, владара Источног римског царства. До шизме 1054 године је била католичка катедрала изграђена у тзв. византијском стилу. Од те године, па до пада Константинопоља, је била православна црква, али опет црква у престоници Ромејског царства, а не грчког.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља