уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.03.2021. у 14:27

Држава и приватизација бања

Врањска бања (Фото Н. Тркља)

Без потребе за ласкањем, може се објективно оценити да је „Политика” посветила доста простора приватизацији бања и да су поједини предлози завређивали већу и ширу пажњу. Недавни текст Живомира Жике Тешића, у рубрици „Међу нама”, верно одсликава садашње контроверзно стање кад је реч о приватизацији бања и може се оценити као вапај да се избегну погрешке и учини нешто што је на вишем (квалитетнијем и стратегијски промишљенијем) нивоу деловања државе и одговорне власти, с једне стране, а са друге – ближе потребама пензионера као најдиректније заинтересованих. Такође, и свих других који у добром управљању и пословању бања (као и рехабилитационих центара) виде перспективу за стабилне изворе прихода, не само Фонда за пензијско-инвалидско осигурање, већ и других субјеката у вези са успешним пословањем бања.

Истини за вољу, бање у Србији, што због објективних што због субјективних фактора, неретко су запуштене. Уместо да буду сигуран извор прихода и очувања реалне супстанце средстава пензионог фонда, бање су услед лоших приступа постале извор трошкова и несналажења. Као такве постале су и подложне исхитреној приватизацији на којекакве начине (са сумњама на корупцију ) и по којекаквој цени (испод реално могуће).

Које је најбоље или друго најбоље решење (по методологији „бест секенд солушен”) за приватизацију бања је основно питање на које изостаје одговор Тешића, из разумљивих разлога. Следи његово залагање да одговор да држава, односно садашње власти и администрација.

Ако се некада држава првенствено суштински дефинисала као „апарат насиља у рукама владајуће класе” сада се све чешће дефинише као институционална и законодавна присила према интересима одговарајућих структура. Притом, њене функције су ограниченије (мултинационалне компаније, глобалистичке околности, итд.). Уједно оне су и деликатније (развојно успешна, послодавачка, делимично инвестициона, конкурентска, социјална, заштитничка, итд.).

Следствено томе, свака власт има мањи или већи маневарски простор и одређене приоритете у датим околностима.

Одиста, ако Фонд ПИО као титулар власништва над бањама не може да их ревитализује и оспособи да функционишу са одговарајућим маржама зараде, онда преостаје да и држава као гарант Фонда ПИО приступи том сложеном задатку на прави начин.

Др Славенко Гргуревић, економиста ширих и развојних погледа, који се међу првима и највише специјализовано бавио реституцијом својине и делом приватизације бања, на једном од тематских округлих столова изнео је стратегијски предлог, са већом експертском специфичном тежином.

Гргуревић је сажето предлагао (као друго најбоље решење, ако сам Фонд ПИО није кадар) да се оформи такозвани пул (конзорцијум) заинтересованих који би са Фондом ПИО остварио потребну синергију за брзу и успешну ревитализацију бања. То би подразумевало да се обезбеди финансијски и логистички капацитет, односно да се на оптималан начин (рационално, финансијски успешно и праведно) сачине бизнис планови за ревитализацију сваке бање појединачно. Сходно томе неке бање се могу дати у концесију, неке докапитализовати, неке финансирати патриотски од дијаспоре, неке ревитализовати путем давања у дугорочније закупе одређених смештаја, итд.

Парафразираном предлогу Гргуревића ваљало би додати и неформално опредељење да се домаћим суинвеститорима пружи одговарајућа предност по угледу на ону коју је издејствовао клуб „Уликс” у Француској када је претила опасност да се олако штампаним доларима и међународним арбитражама покупују значајније и дугорочније националне вредности.

Наравно, циљ остаје исти – да се ревитализују бање на оптималан начин односно са позитивом маржом зараде из које би се алиментирао Фонд ПИО и имали приходи уместо расхода уз могућу приватизацију са предоминантним власништвом Фонда ПИО, односно оних који су га основали и пунили, као и оних који то и сада чине видећи у њему и држави гаранцију својих права на основу обавезних доприноса.

Зато вреди подсетити да се бање не могу отуђивати од Фонда ПИО и бити на бесцење. Свака има свој специфични „гуд вил”(изворну природну и брендну вредност) . Бање се са добром логистиком и прилагођеним моделима могу успешно ревитализовати и постати извори додатних прихода. Садашња ситуација додатно упозорава и обавезује да се вреди више помучити и мућнути креативни ум.

Слободан Стојановић,
магистар друштвено-економских наука

Коментари6
8b957
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Sto se PIO fonda tice on mora da investira mesecne uplate osiguranih u razne imovinske ''delove''. Ali kad je potrebna gotovina za isplatu penzija fond mora prvo da unovci druge oblike imovine kako bi mogao da isplati penzije. Nekretnine su jedan oblik imovine. Fond ne drzi gotovinu u kasi nego ga ulaze . Ako banje u svojini PIO ne rade uspesno onda PIO gubi prihod od njih pa time umanjuje vrednost fonda. U obrnutom slucaju prodaja moze da bude unosna sto ce reci da vrednost imovine raste.
Иван Грозни
Теоретски да. Али наш ПИО фонд није фонд који има свој портфолио, већ нека врста трансферног рачуна за исплату пензија. ПИО фонд не располаже капиталом за инвестирање због тога што пензије садашњих пензионера се не исплаћују од капитала који је фонд акумулирао, већ од доприноса који се наплаћују онима који раде данас.
Momčilo
Човек,има стручан приступ.Као лекар,као стоматолог,он не грди зато што сте пушили,запустили зубе,односно природно национално благо.У датим условима и околностима,тражити могуће добро решење за државу,ПИО,пензионере,грађане...
dr Slobodan Devic
Ajmo, 1-2-3: prvo, utvrditi ko je kriv za sadasnje katastrofalno stanje u vecini banja u Srbiji; drugo, pohapsiti sve one (i osuditi na drustveno koristan rad, a ne nanogice i "hotelski" smestaj u zatvorima) za koje se utvrdi da su namerno cinili (ili necinili) da se banje dovedu u sadasnje stanje; i na kraju, drzava da imenuje privremene uprave koje ce banje vratiti na nivo koji im pripada u srpskom turizmu ...
Sasa Trajkovic
Прво желео бих да Вам скренем пажњу на један лапсус неможете привиатизовати бању: ваздух, воду, тер. изворе... то је национално добро већ објекте хотеле... А друго у Швајцерској или Аустрији, Немачкој ни једна бања није пропала дакле то није економско већ менталитетско питање некадашње друштвене својине. А тај концепт приватизације је криминалан. Прво није јасно ни питање власништва па самим тим и питања приватизације.
Киза
Поштовани господине магистре! Очито је да код вас постоји потреба да на неки начин оправдате маћехински однос фонда ПИО према имовини пензионера која им је дата на управљање, па чак и да им дате неки правни основ за бар делимично отуђење уместо да укажете на срж проблема. Нису бање у лошем стању зато што су нерентабилне, већ зато што су намерно лошим пословањем доведене у стање расула, да би се што јефтиније приватизовале! Потребно је хитно однос у УО ПИО вратити поново у корист пензионера!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља