Европска унија је у четвртак први пут искористила право да блокира извоз вакцина према пропису који је донела у јануару, кад је компанија „Астра Зенека” први пут признала да ће блоку испоручити једва половину уговорених доза. Суочена с трећим таласом ковида 19 и око 300 преминулих дневно, Италија је поднела захтев да стопира испоруку 250.000 доза намењених Аустралији из фабрике близу Рима. Као разлог је навела мањак вакцина у ЕУ и Италији, кашњење „Астра Зенеке” у испорукама и чињеницу да Аустралија није међу угроженим земљама. Европска комисија је одобрила захтев Рима, док је Канбера упутила позив Комисији да преиспита одлуку, известио је Ројтерс. Француски министар здравља Оливије Веран најавио је да би и његова земља, слично Италији, могла да блокира испоруке вакцина против ковида 19 у иностранство.
Коментатори кажу да је блокирање извоза док се не задовољи домаћа потражња ризичан потез и још један пример „вакционализма”. Упозоравају да би ланац снабдевања додатно могао да се поремети ако би и друге земље предузеле сличне мере. Поједини европарламентарци су овај потез бранили као нужан.
Помало је нелогично да ЕУ себично чува вакцине, којих неке чланице имају доста на залихама јер се против цепива Оксфорда и „Астра Зенеке” у почетку водила негативна кампања да није довољно ефикасно и да није испитано на старијима. Италија је у једном тренутку имала 1,5 милиона доза, а употребила је свега 323.000. Француски председник Емануел Макрон је међу првима говорио да је ова вакцина квазиефикасна код сениора, што је пољуљало поверење Француза, који иначе предњаче у Европи по антивакцинашком расположењу. Немачка је прва ограничила употребу на млађе од 65 година, а неке земље чак и на млађе од 55 година. Ангела Меркел (66) је прошле седмице рекла да је неће примити јер није регистрована за њену доб, иако су јој новинари предлагали да то учини како би повећала поверење грађана. У том тренутку на лагеру у Немачкој било је 1,4 милиона неупотребљених доза. Тек прекјуче је независно саветодавно тело владе предложило да се укине старосна граница, наводећи да сада има више доказа да је ефикасна код старијих. Пре тога су ограничење укинуле Француска и Белгија.
Европску стратегију вакцинације од почетка прати конфузија. Чланице су набавку препустиле Бриселу, а кад се испоставило да доза нема довољно, почела је игра оптуживања ко је крив. Из британско-шведске компаније „Астра Зенека” рекли су да до краја марта могу да испоруче ЕУ 40 милиона доза, што је половина од првобитно уговорене количине. Исти мањак очекује се и у другом тромесечју. Директори компаније као разлог наводе проблеме у производњи. Међутим, многе чланице блока сматрају да компанија ради на штету ЕУ да би испунила уговоре с другим земљама.
До сада је у Аустралију из ЕУ увезено више од 140.000 доза „Фајзерове” и 300.000 доза оксфордске вакцине. Аустралија је почела вакцинацију скоро два месеца после ЕУ и има свега 0,2 одсто вакцинисаних, док је у ЕУ тај проценат око седам. Европљани много брину што заостају за САД, Британијом и Израелом, док се зараза и даље шири. Аустралијски премијер Скот Морисон је рекао да донекле разуме потез Италије, која дневно бележи око 300 преминулих и 20.000 заражених.
Европљани не могу да се усагласе ни око руске и кинеске вакцине, против којих је Запад од почетка водио кампању да нису довољно испитане. Француски министар за европске послове Клемент Боне поручио је јуче да избор кинеске и руске вакцине представља проблем у смислу солидарности ЕУ, али и здравствени ризик, јер руска вакцина још није одобрена у Европи, док за кинеску није ни поднет захтев за одобрење. С друге стране, комесар ЕУ за унутрашње тржиште Тјери Бретон изјавио је да је у реду ако чланице уније желе да набаве вакцине руског и кинеског произвођача. Мађарска, Словачка, Пољска и Чешка већ су одобриле руску вакцину или су у процесу одобравања.
Бретон је поздравио потез Аустрије и Данске да сарађују с Израелом у развоју и производњи следеће генерације вакцина против ковида 19. Тај договор се, међутим, не свиђа његовим Французима, који и тај покушај набавке цепива мимо Брисела сматрају рушењем европске солидарности. Договор се не свиђа ни делу данске јавности, али из других разлога. Поједини посланици и коментатори позвали су премијерку Мете Фредериксен да не сарађује са земљом која спроводи „вакцинашки апартхејд”. Израел је на удару критика због тога што је обезбедио мали број вакцина за Палестинце на окупираним територијама, и то тек недавно. Израелска штампа наводи да је према споразумима из Осла палестинска самоуправа одговорна за здравствену заштиту становништва и да је вакцине обезбедила преко УН.
Ј. Кавајаантрфиле
Курц: Вакцине нису геополитичко питање
Беч – Аустријски канцелар Себастијан Курц истакао је јуче да Аустрија преговара и с Русијом и с Кином о вакцинама против вируса корона, јер сматра да није реч о геополитичким питањима, већ о томе како спасити што више живота и омогућити што бржи повратак нормалности. На конференцији за штампу подсетио је да вакцине из Кине и Русије још немају одобрење Европске агенције за лекове (ЕМА).
„ЕУ је преузела задатак набавке вакцина, али разговарамо и с другим произвођачима, и из Русије и Кине. Уверени смо да је све што помаже добро и да ово не би требало да буде геополитичко питање”, подвукао је он, преноси Танјуг.
