субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.03.2021. у 22:00 Катарина Ђорђевић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНКИЦА ЈАНКОВИЋ, ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Запосленост је најважнији услов за равноправност

Није нам циљ да направимо друштво у коме су жене доминантне, саме или у нефункционалним партнерским односима са незадовољним мушкарцима. Треба нам друштво равноправних људи који се међусобно разумеју, помажу и поштују
(Фото лична архива)

Након последњих парламентарних избора, у Влади Србије налази се 10 министарки и 13 министара, у Народној скупштини седи 97 посланица и 153 посланика, а жене се налазе и на месту премијера Србије, председнице Уставног суда и Народне банке Србије. Међутим, никако не смемо заборавити на разлику између онога шта се дешава на политичкој сцени и живота обичних жена. За њихов живот потребно је да се доследно и неселективно спроводе закони и отклањају разне препреке – како за излазак на тржиште рада, тако и за достојанствену егзистенцију. Истовремено, мора се паралелно радити и на оснаживању и еманципацији мушкараца. Јер, управо захваљујући и мушкарцима лидерима који су показали спремност да са женама поделе одговорност и који су разумели да то не значи мање права за њих, дошло смо до видљивог напретка. Није нам циљ да створимо друштво у коме су жене доминантне, саме или у нефункционалним партнерским односима са незадовољним мушкарцима. Треба нам друштво равноправних људи који се међусобно разумеју, помажу и поштују, каже Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Осврћући се на родно сензитивну статистику која сведочи да жене чине већинску радну снагу у здравству, просвети, администрацији, сектору социјалне заштите и медијима, док мушкарци чине више од 70 одсто запослених у сектору саобраћаја, грађевинарства и рударства, где су плате знатно више од републичког просека, она наглашава:

„Ништа се није десило преко ноћи, већ су се патријархални обрасци прилагодили захтевима новонасталих околности. Образовање, на жалост, више није никаква гаранција да ћете имати већа примања, који су један од услова за квалитетан живот. Зато су мушкарци, препознајући тренд, отишли из просвете, здравства, социјалне заштите, правосуђа, новинарства и јавне управе и брзо нашли „своје” место у ИТ индустрији, енергетици, финансијама и сектору безбедности, који је одувек важио за „сигурну мушку тврђаву”. Ипак, охрабрује податак да све више жена уписује СТЕМ факултете (наука, технологија, инжењерство и математика), а пандемија је учинила да коначно сагледамо значај поменутих „женских” занимања.

Стиче се утисак да је родна неравноправност највећа у породици – жене у Србији свакога дана четири и по сата дневно проведу у обављању кућних послова и бризи о домаћинству и члановима породице, без обзира на то да ли су запослене или не. Када би биле плаћене за те послове, месечно би зарађивале чак 546 евра, односно просечну српску плату. Време које мушкарци проведу обављајући кућне послове најчешће се мери минутима, а не сатима...

Вест да је једна жена у Кини успела да након развода од бившег мужа добије надокнаду од 7.700 долара за пет година рада у кући ме је обрадовала. Жене данас саме одлучују о свом животу и избору професије, али шансе и могућности нису једнаке. Ако направите мини-анкету у свом окружењу, видећете да и даље има оних који сматрају да ће, рецимо, већа плата жене довести до размирица у породици или да успешне пословне жене занемарују породицу или не желе да имају децу. Процес мењања таквих ставова је вишедеценијски посао. Промене су видљиве, али без „сарадње” мушкараца не може бити истинске равноправности. Потребна нам је активна улога очева у подизању деце и подели кућних послова, али нам је неопходна и коренита промена свести о томе да су женска деца мање вредна. Погрешно је посматрати родну равноправност као женско питање, већ треба делати на два „фронта” – кроз успостављање партнерских односа у свим областима и преко формирања мреже сервиса подршке за бригу о деци, старима и особама са инвалидитетом.

Због нижих зарада, мање запослености и патријархалног устројства бројних породица, тек четвртина некретнина у Србији налази се у власништву жена, а на селу чак 86 одсто њих нема ниједну непокретност на своје име. Због чега је у руралним срединама и даље уобичајено да жене нису плаћене за посао који обављају у пољопривредном домаћинству и да се одричу наследства у корист мушких чланова породице?

Обилазим Србију веома често, јер желим да разговарам и са женама и мушкарцима. Слушам пажљиво шта говоре, а чињеница да сам рођена у малом шумадијском селу помаже ми да разумем шта ми они поручују. Често чујем да жене саветују једна другу речима: „Помози ти њему, па ће и теби бити лакше – знаш ли ти шта је мушкарац без посла и примања?” Ко није кадар да то разуме, не треба ни да се бави послом чији је циљ достизање равноправности. Прошле године сам на панел расправи Копаоник бизнис форума о родној равноправности на локалном нивоу позвала и пољопривредницу из малог прибојског села која је изазвала велику пажњу својим једноставним објашњењем шта за макроекономију значи куповина једне машине копачице и на који начин два стакленика чине жену независном, а локалну самоуправу бољим местом за живот. Оваквим женама је потребна подршка искуснијих, али и институција локалне самоуправе и удружења. Запосленост је најважнији услов за равноправност, јер је жена која ради и има пристојна примања, уз здравствено и пензионо осигурање, независна у доношењу одлука о свом животу. Ако уз то има и власништво над неком непокретношћу, можемо говорити о напретку и стабилности заједнице. И онда се ствари заиста мењају.

Које жене у Србији спадају међу најугроженије?

Без икакве сумње, оне оболеле од неизлечивих болести или мајке деце са таквим обољењима. Живот жена које живе са насилницима и страхују за опстанак у сопственој кући такође је неподношљив. Ако говоримо о другим параметрима, рецимо економским, у неповољнијем положају су старије жене у руралним подручјима, које живе саме и немају довољно примања за основне потребе, али и жене старије од 55 година које покушавају да пронађу своје место на тржишту рада. Замислите незапослену жену која има неколико година до пензије, није дигитално писмена и има основну или средњу школу – какве су њене шансе да нађе посао? У групу најугроженијих свакако спадају и оне са инвалидитетом и Ромкиње, према којима иначе постоји велика социјална дистанца и предрасуда да су све неписмене и умеју само да просе. О свима њима морамо размишљати, јер ће се у супротном оне вртети у затвореном кругу сиромаштва и социјалне искључености.

Упркос чињеници да из године у годину расте број закона и прописа који жене штите од насиља у породици, процене говоре да је свака трећа жена у Србији била жртва психичког, физичког или сексуалног насиља, а статистика сведочи да је породични дом најмање сигурно место за жену. Сваке године око 30 жена страда од свог најближег – оца, мужа или брата, а од почетка 2021. убијено је шест жена.

Брине само једна, а не шест убијених жена за два месеца. Али ако отворите новине, понекад помислите као да су медији једва чекали да о томе пишу, па се може доћи до закључка да није урађено ништа. То наравно није тачно, јер је држава унапредила систем заштите. Међутим, није добро ни када слушате да се насилник оправдава, а кривица сваљује на жртву и полемише се са тезом шта је она урадила, па је изазвала насилника. Тако често чујемо коментаре типа „она га је варала” или „он је био добар домаћин”. Овде није реч о томе да ли је неко добар или лош, већ да нико нема право да жену третира као својину. Зато је веома битан модел васпитавања деце и ја се надам да очеви разумеју колика је њихова улога. И коначно, одговорност је на сваком од нас појединачно – све док затварамо очи и уши када неко у нашем комшилуку туче жену или децу, нема тог закона који ће спречити насиље.

Србија би овог пролећа коначно требало да добије закон о родној равноправности. Како оцењујете овај нацрт, колико ће он променити живот просечне жене у Србији и да ли постоје неке области живота које нису „покривене” овим законом?

То је једна од наших обавеза на путу евроинтеграција и у том смислу ја подржавам његово доношење. Ипак, због тако дугог процеса креирања и најављивања, плашим се да су се у јавности створила превелика очекивања да ће он решити све проблеме. Да ли било који закон може натерати мушкарца да устане са кауча и помогне жени у обављању кућних послова? Чула сам коментаре да оне само желе да од мушкараца направе кућне помоћнице, што није истина. Али, хајде да замислимо жену од 40-45 година, која има просечну плату, два детета и старе родитеље и запитамо се колико је она растрзана? Ако нема новца да плати помоћ или партнера који је спреман да са њом поделу бригу о најмлађим и најстаријим члановима домаћинства, не постоји тај закон који ће јој обезбедити време за одмор, усавршавање или рекреацију. Преморена жена се под теретом живота и обавеза може разболети и ту је крај свим мојим објашњењима.

У претходним годишњим извештајима повереника за заштиту равноправности наглашава се да је дискриминација на основу пола међу водећим притужбама. На шта вам се жене у Србији жале?

На мала примања, искључења струје и воде, непостојање помоћи око чувања детета и тражења посла, проблеме у остваривању дечјег и родитељског додатка, разних новчаних помоћи и подизања кредита. На немогућност одласка код лекара због недостатка превоза и потешкоће у напредовању на послу у банци, војсци, правосуђу, култури и бројним другим секторима. На отпуштање са посла због трудноће и болести или затварања предузетничке радње услед здравствене кризе... Списак је толико дугачак да бих испустила нешто, чак и да кренем редом по поднетим притужбама. Да подсетим, поверенику се не жале само жене, јер ми нисмо надлежни само за родну равноправност, већ и за све друге облике дискриминације – језик, веру, националну припадност, старосно доба, инвалидитет или здравствено стање.

Шта независне институције у Србији раде за побољшање положаја жена у нашој земљи?

Решавамо појединачне случајеве дискриминације и помажемо странкама да превазиђу многе друге проблеме који се тичу неких других повреда права. Дајемо све од себе да будемо кредибилна установа и део система државног уређења, спремни да расправимо (ненамерне) грешке и пропусте у раду државних органа. Због тога смо често на мети неразумевања и критика јавности да „свему налазимо замерке”, али није тако. Неки очекују и да будемо опозиција власти, што је у најмању руку бесмислено. Наша улога јесте аргументована критика – ако се тако може назвати подсећање шта ко треба да уради и ко је повредио закон. Циљ је да учинимо друштво бољим местом за живот и дамо допринос да Србија буде земља у којој се поштују људска и мањинска права и равноправност свих, па и жена. Независне институције су велика помоћ у снажењу демократских друштава и чувања тековина ЕУ.

Иако се никада више није говорило о родној равноправности, жене се у јавном простору често омаловажавају и вређају – почев од жена на јавној сцени, преко новинарки, па све до премијерке.

Ово се дешава и дешаваће се јер су жене показале да могу бити на „првој линији фронта”. Оне су често и предстража и претходница, подједнако стоје и на првој линији и у позадини, оне су извидница и чувају одступницу. Борба за равноправност полова је процес, јер „непријатељи” вребају и нападају свуда, свако из својих интереса. Не разумеју да је дискриминација озбиљна претња демократији. Или разумеју, али су им само њихове истине битне. Нема просперитета друштва без препознавања и уважавања улоге жена.

Коментари17
23b94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lex
Либерална идеологија је пропала. Њен дуги пут од бар два века је дошао до краја. Резултат је обесмишњена заједница, обесмишљене институције и обесмишљен живот. Малигни индивидуализам је непријатељ заједнице, демократије и вертикалног устројства друштва. Србији и свету је потребна меритократија а не идеолошко повлађивање било коме. Компетентним људима ништа не треба да буде препрека да заузму места која заслужују својим знањем и искуством. Па ни квоте, које вештачки намећете.
Киза
Равноправност ваљда подразумева да ОБЕ стране имају једнака права, а не права на рачун друге стране! Не разумем зашто би ико посао добио на основу обавезних квота?! Па ваљда је способност и знање кључно а не пол?! Борба за "равноправност" где су привилегије, а не стварни животни проблеми није право, већ непотизам. Рецимо зашто повереница није споменула да су жене дискриминисане предлогом да добровољно (а не обавезно) служе војни рок?! Можда зато што је то обавеза а не привилегија?! Само питам...
Vuk Stepski
Dokle god se prica samo o zenama i njihovim pravima, ugrozenosti, nasilju itd,a muskarci se nigde ne spominju i ako oni to isto trpe s istim pravima, radi se dominaciji zena i diskriminaciji muskaraca prema polu. ˝Partnerski˝a ne ˝bracni odnos˝implicira nesto drugo npr partnerski odnos dva muskarca ili dve zene? To ukazuje dase vrsi tihi, perfidni atak na Porodicu i porodicne odnose, vrednosti, znacaj itd. Muskarac kao polno uravnotezene bracne zajednice se istiskuje iz nje.Starateljstvo nad dec
Slavica
Треба да се боље упознате са стањем на терену,у мојој државној установи, директор је запослио,петнаест у сродству жена,и све на добра радна места са брзопотезним дипломама,ево примера да да будете задовољни на напретком.А ја да вам кажем да је ово најгоре време за народ а ко ће кога да храни хлебом у породици није важно,треба нам равноправност али народу,да остваре иста права да се и наша деца могу да запосле,вратите нам државу која је у руке појединаца,овде се укида сва равноправност
DW
Pažljivo čitajući poslednji deo intervjua gde poverenica govori prvoj liniji fronta, o neprijatelju koji vreba svuda, o mogućoj ugroženosti demokratije i društvenog napretka, jasno se može zaključiti da se radi o ideološkoj borbi uvijenoj u oblandu borbe za ravnopravnost. Ideologizacija ravnopravnosti unosi nepotrebnu tenziju u ionako podeljeno društvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља