петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.03.2021. у 18:00 Ана Вуковић, Дејан Алексић

Инвазија точкова на пешаке и тротоаре

Грађани који иду пешице су саобраћајни приоритет у најавама и плановима, али чим закораче испред зграде, морају да воде рачуна да их на тротоару, ако га уопште има у њиховој улици, не „однесе” неки ужурбани возач електротротинета, достављач хране, сегвеј…
(Фото Н. Марјановић)

„Склањам се бициклистима, ролерашима, скејтерима, бордерима, па чак и људима са колицима за пијацу. Мислим да ћемо ускоро морати да почнемо да ходамо по фасадама, како би сви точкићи нашли место на тротоарима”, жали се суграђанка Јулија Нишић, док њена пријатељица револтирано додаје: „Пешак је протеран из овог града.”

Ово је из угла грађана којима су најчешће „превозно средство” њихови ђонови. Из угла надлежних у граду прича о пешацима потпуно је другачија. У обећањима из Старог двора, појединим престоничким актима и вишегодишњим најавама на тему саобраћајне хијерархије у граду, пешаци су, макар декларативно, приоритет. Али, када се само летимично погледају градске улице и тротоари, брзо постаје јасно да нису без основа коментари са почетка текста. Јер, сем у централној пешачкој зони, на појединим трговима, платоима и пјацетама, београдски пешаци на свим осталим саобраћајницама, хтели – не хтели, последњих година морају да отворе четворе очи.
Да разна превозна средства „увезена” из будућности постају главна на градским саобраћајницама, видимо чим изађемо испред зграде, избегавајући да нас „однесе” неки ужурбани возач електричног тротинета. Додуше, оваква возила су еколошка, смањују загађење, а добар пример колико могу бити и корисна јесу и градски комуналци који су од прошле године прешли на точкиће, односно добили су десетак специјалних електричних тротинета са кантама, метлама и ђубровницима уз помоћ којих за краће време могу да очисте веће површине.

Али, кад је реч о рекреативцима, суграђанима није проблем ни домишљатост и то што се неко снашао набавивши себи превоз за лакше и јефтиније кретање кроз град, али муку муче са тим што је међу „шоферима” оваквих возила све више кабадахија, који о безбедности уопште и не мисле.

Нисмо се још опоравили од шока који је крајем прошле године изазвао неодговорни возач електричног тротинета који је „мртав ’ладан” ауто-путем протутњао брзином од 80 километара на час, а на интернету се појавио нови снимак човека који је коловозом посред Зеленог венца провозао ни мање ни више него електрични моноцикл. На први поглед – овај Београђанин био је ризик у саобраћају. Балансирао је на возилу са само једним точком, па су се многи коментатори запитали шта би се десило да је наишао на рупу на улици или да је неко закочио. Али, на други поглед...

– Ситуација је сасвим недефинисана и испод законског радара... Ако је то возило приближно бициклу, смело би да се креће коловозом, али ближе десној ивици. Али, чим ми уопште дискутујемо о томе јасно је да је зрело да се нормира, да се  прописима регулише. Јер сутра ће неко да страда и онда ћемо опет да дискутујемо ко је крив, уместо да отворимо закон и да све буде јасно – каже „Политикин” саговорник упућен у саобраћајне прописе, додајући да је нереално да очекујемо да закон који би ово требало да регулише почне да се примењује за мање од 18 месеци.
Ситуација са моноциклом на Зелењаку, према његовим речима, само је једна од варијанти проблема у вези са коришћењем електричних тротинета у саобраћају.

– То се у Европи назива микромобилним средствима и проблем је што су она с обзиром на напредак технологије попримила озбиљне техничке карактеристике. Реч је о справама које могу да развију приличну брзину и имају доста велику аутономију кретања с обзиром на капацитет батерије, односно акумулатора. У регулисању тога некако се нико није још потпуно снашао јер техника знатно брже напредује од закона и правног оквира. Микромобилна средства нашим законима још нису обухваћена. Неки градови у Србији су локалним одлукама регулисали кретање електричних тротинета, али осим њих постоје и друге справе које су варијанте на исту тему, али уопште нису препознате. Такви су моноцикли, сегвеји, ховерборди... – објашњава наш саговорник.

Он додаје да је на законодавцу да јасно уреди кретање таквих средстава, напомињући да су их неке државе и потпуно забраниле.

– У њима електричне тротинете можете да возите на свом имању, али не и на улици или у парку. Неке државе су, на пример, сврстале тротинете под правила за бицикле, а малобројне, попут Хрватске, дозволиле су да се та средства крећу по тротоару. Такав предлог постоји и код нас, али проблем је што немамо техничке могућности да утврдимо да ли се моноцикл, сегвеј, тротинет… креће брзином од пет, седам или девет километара на сат. Ко ће то да мери? Да ли је реално да очекујемо да ће полицијске патроле постављати радаре на тротоарима и мерити њихову брзину? – пита се наш добро упућени извор.

Тихи убица

На срећу, последице вожње електротротинета код нас нису биле драматичне, али „Гугл” памти да је средином прошле године у Нишу повређен дванаестогодишњи дечак који се возећи ову справу сударио са таксијем. На Западу, међутим, ове справе називају тихим убицама јер извештаја о несрећама тамо је све више. Најгоре је што су модрице и подливи које је после пада са електричног тротинета прошле јесени зарадила популарна певачица Ријана нешто најблаже што се тамо дешава. После оваквих несрећа, и то не само са тротинетима, него и са сегвејима и осталим справама, у тешком стању остају и пешаци и други возачи, а неретко се бележе и инциденти са смртним исходом. Колико могу бити опасни чак и обични ролери, на које смо се сви већ навикли, сведочи и удес који се пре неколико дана десио на Флориди, када је прелазећи преко пута погинула петнаестогодишњакиња коју је ударио аутомобил.

Да, постоји и сегвеј београдска тура

Да наша престоница гледа да у свему и свачему прати трендове, показују и поједине туристичке туре. Део житеља престонице можда још не зна, али већ неколико година постоји обилазак центра града сегвејом. У иностранству је одавно актуелан јер осим што туристи њиме могу сами да бирају куда ће ићи, све време су и физички прилично активни. Код нас је нешто другачије. За сада су сегвеј туре организоване и њима је обухваћена тврђава и њена околина са свим знаменитостима, али и центар и приобаље.

Улице без тротоара

Многим Београђанима нису мука само заузети тротоари, већ и ход по бројним улицама у којима их ни нема. Ово се нарочито односи на централне општине и мање, уске улице у њима, у којима постоји коловозн али не и пешачки коридор. Углавном је реч о улицама које избијају на булеваре, улицама које су деценијама красиле породичне приземне или једноспратне куће. Пошто су плацеви у тим улицама све више на мети инвеститора, куће замењују вишеспратнице и стварају се такозване и све је мање простора за паркирање и мимоилажење. Али пошто нема тротоара, на највећој муци су пешаци који истовремено морају да заобилазе аутомобиле и градилишне ограде.

Улетање достављача хране

На улицама, углавном на бициклима, али и на мотоциклима, сваког дана је, чини се, све више достављача хране са огромним торбама на леђима. Не споре им то што поштено и тешко зарађују, али доста пешака негодује што многи не воде рачуна куда возе и како заобилазе друге учеснике у саобраћају.

– Мене и још неколико грађана један од тих бициклиста само што није покосио на Теразијама пре неки дан. Он је зацртао да прође кроз гужву на тротоару, не гледавши да ли ће људи успети брзо да се склоне у страну – искуство је суграђанина Милана Петковића.

– Пре десетак дана у Булевару краља Александра код Лиона, на тротоару иза мене и још неколико пролазника упорно је трубио моторџија. Помислили смо да је неко возило које хитно мора да прође па смо се склонили. Али када нас је заиобишао, схватили смо да је реч управо о достављачу хране који се намерачио да по сваку цену иде тротоаром, а не коловозом. Разумео бих да је нека улица где нема много избора, али у том делу булевара је шест коловозних трака – жалба је Београђанина Николе Милића.

Главни проблем је што надлежни за саобраћај никако да смисле оптимално решење за мрежу бициклистичких стаза на централним општинама у старом делу града. Те стазе делимично постоје, али оне или су импровизоване (недовољно места и за пешаке и за бициклисте) или, иако су довољно широке, нису довршене, односно изненада се прекидају.

Градски челници најављују годинама да ће бити уређена права мрежа бициклистичких стаза у центру, али од тих најава за сада се мало одмакло. Како надлежни замишљају да би те стазе на Старом граду или Палилули требало да изгледају можда најбоље сведочи пример чувеног бициклистичког коридора који је пре неколико година урађен у Таковској који води „ниоткуда до никуда” јер изненада почиње и изненада се и прекида. Шта тек рећи за импровизоване бициклистичке стазе преко тротоара на Славији, у Рузвелтовој, Немањиној, које су исцртане тако као да су се надлежни водили оном „Завади (бициклисте и пешаке) па владај”.

Цена као нечија полугодишња зарада

Уличне „играчке” које пешацима прописно већ дуже иду на живце нису нимало јефтине. На сајтовима за продају половне робе ховербордови, електротротинети, стритбордови, сегвеји… могу се наћи по цени од 50 до 100 евра, за најјефтиније, па 350 и више стотина евра за оне скупље. Они квалитетнији и некоришћени и за невероватних 1.500 евра. Када је реч о радњама, цена ових превозних средстава је од 150 евра па навише – и хиљаду и више евра за маркиране и најмодерније.

Коментари14
b0973
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posmatrač
Imate li vi u tim novinama lektora? Radi li? Znate li da se "segvej" kojeg toliko puta pominjete, NE PROIZVODI još od juna prošle godine jer nij posle skoro 20 godina postojanja nije bio profitabilan tamo gde je prodavan, što, naravno, nije bilo ovde. Ako budete u napasti da se ponovo dohvatite teme, manite se "izvora", rekla-kazala "sagovornika" i "sugradjanki", nego bar proučite urbanu i mikromobilnost, kao i elementarnu statistiku kretanja/prevoza u Beogradu.
aleksandar
zaboravljate zardinjere, bandere, kioske, frizidere, bilborde, pa plus ostatke od ranije postavljanih zardinjera, kioska, frizidera, bilborda, sahtove sto otvorene sto razvaljene, a odvaljene ploce, zakrpljene zakrpe... e da, pseci izmet zaboravih... sta je to trotoar?
Stevo
O kojim trotoarima vi pričate? 90% trotoara u Srbiji služe za nezakonito parkiranje automobila. U ovom problemu se vidi da je Srbija Alajbegova slama! Ne država!
milan ćurić
Ovde na Mirijevu su počeli sa parkiranjem kamiona sa prikolicama i drugim "zaprežnim" sredstvima, a o automobilima da i ne govorimo. Začto komunalne službr već jednom ne uvedu red u svim delovima grada. Izgleda da je njihov delokrug rada odnosi samo na krug dvojke.
Dule Astro
Sve se ovo dešava jer smo mi u praksi automobilski grad. Samo na papiru se prednost daje pešaci i biciklistima, a istina je takva da se biciklisti, trotinetaši, roleri, džogeri i pešaci guraju, dok automobili imaju sav prostor. Za početak samo treba ukloniti parkinge i taj prostor sa trotoarom preorganizovati za navedene kategorije. Gde sa parkiranim vozilima? Pa u garaže. Ovom gradu fale garaže!
Nebojša
U zapadnoevropskim zemljama su našli odlično rešenje: oduzimaju prostor na ulici od automobila i prave tzv. "pop-up" biciklističke trake, koje koriste i biciklisti, i trotinetaši, roleraši... Znači, ne oduzimati prostor od trotoara, već od kolovoza. Ne može neko u automobilu biti privilegovan u odnosu na pešaka, biciklistu, trotinetaša. Svi se oni kreću i svi treba da imaju podjednako dobre uslove za to. U našem slučaju, ako imaš para za limenu kutiju koja zauzima osam kvm, imaćeš mnogo više.
dusan1
@Nebojša . To što rade po EU nije odlično nego najgore rešenje ! Naime Rešenje je da se STRIKTNO poštuje zakon o bezbednosti saobraćaja i kategorizaciji MOTORNIH vozla . To je zbog zelenog lobija u EU suspendovano. U praksi zakon predviđa da sve što se kreće na motorni pogon preko 5Km/h pa do 45Km/h treba A1 vozačka dozvola i propisna kaciga a vozilo da zadovoljava propise (osiguranje,tablica,tehnički pregled) za tu kategoriju(skuter-moped) . Pri tome se ne oduzima i ne dodaje ništa na putevima

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља