Међустраначки дијалог је формално почео, али када ће се тачно представници странака састати, ко ће учествовати и о чему ће разговарати – и даље се не зна. Састанак председника Народне скупштине и делегације Европског парламента на челу са Дејвидом Мекалистером одржан је 1. марта и из изјаве Ивице Дачића сазнали смо да ће, генерално, све бити као у првој фази дијалога с краја 2019, а из саопштења европосланика – да ће тим за посредовање ЕП предложити Скупштини Србије потенцијалне учеснике и теме од заједничког интереса. Теме ће бити утврђене током низа консултација са свим релевантним актерима у Србији које ће обавити посреднички тим – Тања Фајон, Владимир Билчик, Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн.
Са две стране стола, барем оног за којим ће седети и странци, то јест тим за посредовање ЕП, наћи ће се за сада недефинисан број учесника, али према тренутним најавама, њих неколико десетина. Владајућа СНС одредила је чак седам преговарача, а то су Александар Мартиновић, Владимир Орлић, Миленко Јованов, Владимир Ђукановић, Сандра Божић, Биљана Пантић Пиља и Дејан Ђурђевић, мада је Дачић позвао да свака странка која ће учествовати одреди по два стална представника у дијалогу. Дачићеви социјалисти делегирају Жарка Обрадовића и Ђорђа Милићевића. Представнике су већ одредили и ванпарламентарни СМС и НКПЈ–СКОЈ.
Биће за столом још странака власти, а неизвесно је како ће наступити бојкоташке групације – са заједничким преговарачима и платформом или ће доћи одвојено. Чини се да ће група око СДС-а и Нове странке ићи засебно, а учешће је најавила и ЛСВ, било самостално, било у оквиру коалиције Војвођански фронт. Група мањинских странака – Бошњачка грађанска странка, Странка Црногораца, Влашка народна странка, Руска странка, Уједињена партија Рома и Русинска демократска странка саопштиле су да ће их у међустраначком дијалогу представљати њихови чланови.
За столом без „странаца” биће мање гужве, али ће и ту број учесника бити двоцифрен. Напредњаци су исказали спремност да воде дијалог на два колосека, а за овај други пријавили су се за сада ДСС, СРС, ПОКС, ДЈБ, могуће и Заветници.
Дачић је у среду изјавио да му је већ стигло четири-пет платформи, а међу њима су свакако оне које су послали СМС и група од шест мањинских странака. Социјалисти су своју платформу делимично представили, а предлажу, између осталог, одржавање избора на свим нивоима истовремено да би трошкови били мањи и равномерну заступљеност у медијима која мора да обухвати и контролу над „Ђиласовим електронским медијима, као што су Н1 и Нова”, и штампаним медијима.
Део опозиције представио је своје платформе за дијалог а тренутно највеће интересовање влада за коначну одлуку о наступу Народне странке, ДС-а, ССП-а, Двери и странака блиских њима – хоће ли се договорити о заједничком наступу? Председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је пре неколико дана да је „мање-више” усаглашена преговарачка платформа опозиције (не наводећи о којој опозицији је реч, али је одраније познато да не желе да се договарају са онима који су изашли на изборе прошле године), да ће ускоро бити приказана, а „камен спотицања је ко ће представљати опозицију, а Народна странка је на становишту да то буду два човека”. Јеремић је за телевизију Н1 рекао да су му европски актери, који ће бити ангажовани у вези са дијалогом, пренели да су спремни да помогну „ако се опозиција сабере и представи се на консолидован начин”.
Објављујући крај постојања Удружене опозиције Србије крајем јануара, Народна странка, Грађанска платформа, Државотворни покрет Србије и Покрет слободна Србија изложили су кључне тачке свог предлога – ослобађање медија, слободан демократски предизборни и изборни процес и раздвајање избора на свим нивоима. Тих дана је и покрет Двери усвојио своју платформу којом тражи, поред осталог, да ванредни избори на свим нивоима буду одржани пре председничких избора, и то у различитим терминима, и предлаже коминистре из редова опозиције у кључним министарствима за спровођење изборног процеса и заједничку комисију састављену од представника власти и опозиције. Бошко Обрадовић је у среду позвао колеге из опозиције на уједињење у предстојећем дијалогу с влашћу, изразивши спремност да јавно подржи заједничку платформу и делегацију два нестраначка стручњака.
Прилично детаљан предлог, који су потписали Нова странка, СДС, ДСС, Нова Србија, покрет „Један од пет милиона” и још неколико политичких организација, има неколико циљева: објективно и слободно медијско извештавање и информисање, посебно на РТС и РТВ, затим обезбеђивање слободног и тајног изјашњавања грађана на изборима, без притисака и уцена, као и побољшање и контрола предизборног и изборног процеса, те спречавање функционерске кампање. Предлажу и оснивање два координациона тела – за медијско праћење избора и за праћење изборног процеса, која би имала по седам чланова.
Циљеви такође исцрпне платформе ССП, ДС, ПСГ, Не давимо Београд, Покрета за преокрет и Заједно за Србију су да се грађанима обезбеди слободно и тајно изјашњавање на изборима, да се спречи злоупотреба државних и јавних ресурса у политичке сврхе, да се ослободе медији и да се успоставе стручна тела која контролишу предизборни и изборни процес и брзо реагују на све неправилности. Да би се то остварило потребно је и формирање прелазног тела које може имати институционалну форму министарства или координационог тела за спровођење изборног процеса са извршним овлашћењима. Ово прелазно тело би одредило повереника који ће спречити противзаконито деловање и принудно гласање у јавном сектору, а предлаже се и паралелно уредништво информативног програма јавних сервиса РТС и РТВ и „ванредни избори на свим нивоима уз раздвајање термина одржавања избора за различите нивое власти и обавезу да носилац изборне листе мора бити кандидат на изборима”.
ЛСВ је најавио да ће изаћи са предлогом измене изборног система, СМС иницира промене у области административних процедура, медија и ограничавања финансија које се користе у кампањи, а захтеви НКПЈ и СКОЈ се односе, између осталог, на могућност увођења електронског гласања. Шест мањинских странака тражи, рецимо, смањење броја потписа подршке мањинској листи на 1.000 или највише на 3.000, уместо 10.000 потписа. ПОКС ставља акценат на равноправно медијско представљање странака које су своју релевантност показале у последња два изборна циклуса, на спречавање функционерске кампање и измену закона који би оштрије кажњавао куповину гласова. Платформа ДЈБ се концентрише на сређивање бирачких спискова, спречавање свих облика изборне крађе и фер и поштено представљање политичких опција у медијима, а потребно је, наглашава се, увести већи изборни цензус за коалиције.
Председник парламента је већ раније упозорио да међустраначки дијалог власти и опозиције није фонтана жеља, а нарочито неких нереалних. Избори су за, највише, годину дана, а треба обезбедити време за примену онога о чему се договоре. Ако се договоре. Оно што је најмањи заједнички садржалац свих до сада познатих платформи су – медији, а најважнија непознаница тренутно је – има ли спремности за компромис.
