четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.03.2021. у 09:06

О споменику Стефану Немањи – Светом Симеону Мироточивом

(Фото А. Васиљевић)

Цела планета са народом данас стрепи од смртоносног ковида 19, а са њима и Срби, због тог ужаса који је последица општег „сагрешења на земљи” што нас учи Свето писмо: „Плата за грех је смрт”. Српска свенародна душа, истовремено, неутешно цвили и вапије Богу за његову свемоћ да од силника, који нам кидају живо срце из груди, спаси Косово и Метохију, наш српски Јерусалим.

А уместо да смо због тога сви ми молитвено здушни према Свемогућем и ближњима,  трошимо се у узалудним расправама: те што је подигнут споменик Немањи –  Симеону, а неки атеизирани се чак питају зашто је грађен Спомен-храм Св. Саве који је круна свесрпског рода и понос православни у васељени.

Обнављајући цркве и светиње, које нам други руше и преотимају, чувамо их јер су оне нас пет стотина година очувале под Турцима, али и спасле у оних око пола века када смо „заробили” сами себе „у туђину”, у марксизам и брозизизам... Када смо скоро заборавили ко смо, одакле смо, коме припадамо? Да смо рај, Немањин – Симеонов и Растка – Саве, те да нам прети опасност да нестанемо и ишчезнемо са планете, као Гепиде, Харуми, Авари, Хазари и други ако се не вратимо на „пут Богочовека” којим су  ходили „светородни Немањићи” и наследници.

Светитељ је у болу вриснуо за Србима: „Уби нас незнање”. Подсетимо се сви у породицама и у народу да је Стефан Немања, утемељивач и ујединитељ Срба, син Завиде, рођен 1113. године, да је због градње цркава утамничен, а спасао се – како му „Житије” говори – уз помоћ Св. Ђурђа коме ће у знак захвалности подићи Ђурђеве Ступове.

Подсетимо се да је у рату са византијским царем Манојлом Комнином био побеђен и као роб са ужетом о врату, бос и гологлав, исмејан на челу колоне заробљеника у Цариграду. Свакако га је Свемогући, да се послужимо речима пророка Јеремије, још од утробе мајчине чувао и Немања је помилован, па се враћа у Србију и гради светињу Студеницу, „мајку свих српских цркава”. Године 1196. одриче се престола у корист сина Стефана, зета Византије, те као калуђер Симеон из Раса са 300 одабраних одлази на Свету гору свом мезимцу Растку /јеромонаху Сави) и заједно обнављају манастир Хиландар „Србима за вечно прибежиште” где је 16/3. фебруара 1201. на асури, с каменом под главом, преминуо с речима: „Све што дише нека хвали Господа”.

Дело свога родитеља наставили су Св. Сава основавши у самосталној држави самосталну (аутокефалну)  Српску цркву 1219. године, па крунисавши брата Стефана за „првовенчаног” краља Србије у Жичи 1221. године. Тако Српска православна црква 800 година предводи Србе у временима славним и „усилним” (око пола миленијума ропства под Отоманима, па око пола века под безбожном влашћу од 1945. године када је Светој гори узето 70.000 хектара и 1.180 зграда, како пише Риста Грђић у делу „Српска црква на историјској прекретници”.

Наша држава, хвала Богу, од 2000. године труди се, помаже обнову Хиландара, завршетак Светосавског храма, па и подизање споменика Св. Симеону Мироточивом и другим светима који ће из небеског царства божијег са Св. Симеоном и Савом надахнути наше „српске Захеје” који граде солитере да попут библијског Захеја („Ево пола имања даћу сиромашним... а коме сам закинуо вратићу четвороструко”). придонесу своме роду.  Србима и Србији биће боље.

Др Александар Средојевић,
протојереј-ставрофор у пензији

Коментари5
81979
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
Хвала за лепу и тачну причу.
Алексеј
Хвала, оче, на подсећању. Заслужио је Св. Симеон, отац свих нас, много више од овог споменика. Мени је једино жао што је првобитно предвиђен крст у њговој десној руци замењен мачем. Уз нагнуту главу према посматрачу, никако не иде онај огроман мач, већ само крст, символ љубави, жртвовања, састрадавања.
ime
Хвала !!!
zoran stokic
Aleksis de Tokvil: "Mnoge nacije propadaju pre nego što postanu svesne svojih grešaka". Slobodan Jovanović: "nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva 'vrednost'. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu". Krst - savremene civilizacije (opstanak naroda i nacije) - čine prečage: nauka i demokratija .
Srbin(61%)......
Kad je tako gospodine Sredojevic,zasto onda ne stavismo spomenik Stefanu Nemanji na vrh Kopaonika,kad vec ne mozemo na srpsko Kosovo i Metohiju.Na Kopaoniku bi ga videla cela Srbija sto i dolikuje.Ovako ga stavismo da krasi Beograd na vodi,kukavna nam je majka.O tome ko se koliko ugradio u ovaj spomenik saznacemo tek u 22.veku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља