Пајсер и чекић Јагода Вељковић (62) не испушта из руку скоро три и по деценије. Барата дизалицом, клештима и другим алатима. Она је вулканизерка. Занат је испекла уз мужа Ненада сa којим је 1. марта обележила 43 године брака. Тога дана у радионици, у Борчи, нису примали муштерије. Одмарали су.
Иначе, у свако доба, кад год да се возачу деси „гуми дефект”, Јагода прискаче у помоћ. Јер, сматра да је мајстор за кола важан као лекар за болесника.
Гуме лепи, крпи, балансира, монтира...
– Супруг се школовао за вулканизера, а када се он разболео, мени је овај посао, научен из невоље, прирастао за срце – каже мајсторица.
После завршене економске школе радила је у канцеларији. Од те плате тешко се састављао крај с крајем. Син и кћерка мали, а трошкови велики. Док се Ненад опорављао, ова Београђанка је обукла радно одело и сачувала вулканизерски сервис. Стрпљиво је учила како се скида и монтира гума. Није ишло глатко.
– „Изучавала” сам фелне и шрафове. Прстима прелазила преко гуме, као да мерим пулс, надајући се да ћу уочити да ли је фелер на спољној или унутрашњој. Нисам знала да се гума убацује у одређене тачке, ако не успем, онда „Јово наново”. Док је пумпам, она „кипи”, а ја плачем – присећа се вулканизерка. Дешавало се да крпећи покидам гуму.
Имала је вољу, фалило јој је знање. Трудила се да сазна како се користе „чеп”, „флека”, сирова гума и шта значе балансирање и „пеглање”. Сад из искуства упозорава шофере да ураде балансирање на време јер ће гуме мање да се троше, а то чува амортизере и лежајеве.
– Ако точкови нису балансирани, волан у току вожње „тресе”. Није добро ако се гума превише надува, или вози под ниским притиском, јер се изломи и спаса јој нема. А ако изгуби притисак на вентилу, док се ауто заустави фелна оштети гуму... – ово су неки у низу савета са Јагодиног списка.
Њима потврђује стручност стечену захваљујући мужу.
– Увек ме је бодрио, и сад ми даје ветар у леђа, мада се посла не плашим. А и син је кренуо нашим стопама – поносна је вулканизерка. Хвали и комшије. Знале су уместо ње физички да потегну кад тракторску и гуму са шлепера није могла сама да помери или да је скине јер „запече”.
Мештани и без новчаника дотрче из баште када их изневери гума на приколици, косилици, бициклу... И нико од њих није остао дужан, што је доказ међусобног поверења.
Поправља Јагода и точкове на инвалидским колицима – бесплатно.
У вожњи због квара завапе јој кћерка и снаја, џаба што им је „часове” давала. Сталне муштерије сматрају је шефицом, а она уверава да је физикалац.
– Без обзира на то што је посао тежак, ја сам за њега рођена. Радозналцима, који ово занимање само још код мајстора могу да изуче, поручује да је, осим снаге и вештине, потребна и кондиција.
– Док мењам гуму, погнем леђа и главу наслоним на бетон. Коса и лице умазани су ми лепком и блатом са точкова, али навикла сам. Волим мирис гума. Најслађи је хлеб од њих зарађен – тврди Јагода и шаљиво додаје да јој је и име слатко. Кума јој је своје наденула, како се у народу верује, за срећу. А срећу ова скромна жена мери тренуцима које дели с унучићима. Зато пуног срца декламује њихова имена – Софија, Атина, Хелена и Урош.
Поносна бака напомиње да Урош, ђак петак, глуми у серији „Каљаве гуме”.
– Изгледа да се наша породична традиција окреће око гума – с осмехом закључује вулканизерка.
