уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Преминуо академик Дејан Медаковић

Аутор: Танјугуторак, 01.07.2008. у 22:00

Последњи великан славне плејаде великих зналаца ликовне уметности који су југословенску и српску историју уметности увели у светске токове на велика врата, рођен је у Загребу 7. јула 1922.

Изданак славних српских „пречанских” породица, унук племенитог Богдана Медаковића, председника хрватског Сабора, завршио је гимназију у Сремским Карловцима 1941. године, а ратне године проводи у Београду као избеглица, где га је Милан Кашанин склонио као асистента-волонтера у Музеј кнеза Павла.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности. На истом факултету је одбранио докторску дисертацију и прошао кроз сва звања до редовног професора .

За редовног члана Европске академије са седиштем у Салцбургу изабран је 1995. године, а редовни члан Лајбницовог друштва и почасни члан Румунске академије постао је 2001. године.

Био је један од оснивача Вукове задужбине и председавао њеном Скупштином од 1997.

У младости песник, објавио је више збирки поезије, а под заједничким насловом „Ефемерис” објавио је пет књига аутобиографске прозе.

Поред низа студија и прилога из струке, Медаковић је објавио и књиге: Београд у старим гравирама, 1950; Графика српских стампаних књига XV–XVII века, 1958; Српски сликари XVIII–XX века, 1968; Путеви српског барока, 1971; Трагом српског барока, 1976; Манастир Савина, 1978; Хиландар, 1978. (као коаутор са Димитријем Богдановицем и Војиславом Ј. Ђурицем); Српска уметност у XVIII веку, 1980; Српска уметност у XIX веку.

Добитник је Седмојулске награде за животно дело, аустријске Гинделдз награде и Хердерове награде за 1990. годину, Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији. Био је изабран за почасног грађанина Сремских Карловаца.   

Медаковић је преминуо нешто после 18 сати на Институту за онкологију у Београду, изјавио је његов дугогодишњи сарадник Влада Давидовић, који је приредио за издавање књиге мемоара бившег председника САНУ .

------------------------------------------

Колунџија:Отишао је човек од кога смо могли да учимо

Одласком Дејана Медаковића остали смо без човека од кога смо могли много да учимо, али остаје његово дело које треба једноставно само читати јер су ту садржани многи одговори на наше практичне проблеме, рекао је вечерас Танјугу директор новосадске издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија.

„Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом”, додао је Колунџија.

За оно што је урадио Медаковић је добио висока признања у Аустрији, Немачкој и Мађарској, што говори да је тим културама, које нису увек биле наклоњене српском народу, успео да покаже да је српска култура на високом нивоу, истакао је Колунџија.


Коментари10
a4725
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pozdrav iz Grcke
Pomeni ga Gospode u tvome Carstvu! Vjecnaja Pamjat porodici iskreno saucesce
Ira
Veliki ljudi stvaraju velika dela, a „Efemeris“ je veliko delo. Čitajući „Efemeris“ otvorili su mi se novi pogledi, a za to sam neizmerno zahvalna autoru, akademiku Dejanu Medakoviću. Neka mu je večna slava i hvala.
Петар Миловановић
Академика Дејана Медаковића и Динка Давидова упознао сам сасвим случајно у Кијеву 1984. године у хотелу где сам боравио за време студијског боравка у Кијевској ботаничкој башти. За суседним столом седе три човека и причају српски, па се ја распитам ко су и шта су и испостави се да су дошли да као историчари уметности проучавају везе између руског и српског фреског сликарства. Јако су се обрадовали када сам им поменуо један њихов чланак објављен пре тога у Нину на тему српско средњевековно сликарство. Види Бога ти, и овде се о томе говори! Његово дело говориће о њему! Нека му је лака српска земља!
Зоран Тијанић
Са великим жаљењем сам примио вест о смрти великог човека академика Дејана Медаковића. Умро је један од последњих Господина са ових простора. Његов "EPHEMERIS" ми остаје књига којој се најчешће враћам.
Ana dijaspora
Neki ljudi ostaju vecni i neprevazidjeni. Hvala gosp.Medakovicu za njegova dela, stvralastvo i ogromnu ljubav prema svom narodu i njegovom kulturno-istorijskom blagu. Akademik Medakovic mi je otkrio neka nova vidjenja kroz njegov Efemeris i strucnu literaturu o srpskom baroku. Sa dubokim postovanjem i bolom izjavljujem porodici MEdakovic saucesce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља