субота, 10.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.03.2021. у 13:05

Просек плата програмера 1.225 евра - највиша 7.500 евра

(Фото Пиксабеј)

Просечна месечна нето плата програмера у Србији је 1.225 евра а највећа 7.500 колико је плаћена позиција софтвер инжењера у Београду, утврђено је истраживањем сајта за запошљавање ИТ кандидата helloworld.rs.

Специјализовани сајт за запошљавање ИТ кандидата до ових података дошао је преко 1.000 уписа плата од стране кандидата, наводи се у саопштењу Helloworlda.

Плате у ИТ индустрији највише зависе од година релевантног искуства па просечна зарада сениор програмера износи 1.724 евра, медиор програмери зарађују 1.144 евра а јуниори 736 евра.

„Иако сениор програмери спадају у групу занимања која су у дефициту, највише расписаних огласа у 2020. је било за медиор програмере - чак 65 процената од укупно расписаних ИТ огласа за посао”.

На висину зараде утиче и технологија којом раде програмери, а по том критеријуму најплаћенији у ИТ индустрији су Technical Lead са просечном платом од 2.520 евра и Delivery Manager са просеком од 2.300 евра, преноси Танјуг.

Послодавци су прошле године највише тражили програмере са познавањем Javaskript, Jave, NET-a, PHP-а, Пајтон-а, као и технологија C# и C++.

У просеку најбоље плаћен ИТ центар у Србији је Београд са просеком од 1.664 евра, следи Ниш са 1.229 евра, Крагујевац где је просечна плата 1.196 евра, Нови Сад са платом од 1.104 евра и Суботица где је просек 831 евра.

Поред београдског софтвер инжењера са платом од 7.500 евра, у Нишу је најплаћенији Техникал лид са платом од 3.500 евра, најплаћенији ИТ новосађани су на позицијама софтвер девелопера и ИТ менаџера са платама по 3.000 евра, у Крагујевцу је то Chief Technology Officer који је плаћен 2.888 евра, док је у Суботици најбоље плаћен Software Architect са 1.700 евра.

Коментари14
9854c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goranko
Zašto Vlada gura sve učenike u informatičare?
Bogdan
U Srbiji se stalno nekako ljubomorno gleda u tudje plate, kao da poslodavci nekome daju te pare na lepe oci umesto sto se te plate ZARADJUJU(!)po principima ponude i potraznje! Bez obzira na vrstu posla ali, ako si strucnjak i ako ima malo konkurencije onda je i plata velika! U Srbiji nema bas puno programera zato sto je Srbija "internet nepismena", sto je opet i razlog zasto u Srbiji programeri bolje zaradjuju od proseka. Poslodavci su ti koji istinski zaradjuju, a ne radnici - "programeri"!
Tomislav
U zamahu su nove technologije, prosirena i virtuelna realnost, vestacka inteligencija tako da ce ovog posla biti sve vise i zahtevace sve vise inzenjera i programera ukoliko se ne desi neka velika ljudska glupost. Srbija odlicno hvata korak sa najrazvijenijima. Srbijo, hrani sinove i kceri pa ih salji u inzenjere i programere. Nekoliko procenata stanovnistva, uz pomoc ovih tehnologije, bice dovoljno da proizvede hrane za Srbiju od 50 miliona.
Pet prstenova
Ne znam da li se anketa odnosila samo na fiksno zaposlene ili je obuhvatala i frilensere. Pošto su većina frilensera plaćeni po satu, ako radi za neku zapadnu firmu i satnicu naplaćuje recimo 60 evra neto, sa 180 sati mesečno dodje na nekih 11.000 evra. Kad se odbiju doprinosi za osiguranje i porez na dobit, ostaće mu otprilike tih 7.500 evra. U Nemačkoj ima desetine hiljada frilensera od kojih mnogi rade za mnogo veće satnice (u Švicarskoj i do 120 franaka po satu), tako da i nije retkost.
fensi denser
Bez zluradosti pitam: ako svi postanu programeri da li ćemo jesti bitove i aplikacije? Ko će za minimalac da gaji prasiće i mesi hleb? Hajde malo da promovišemo i ulažemo i u druge profesije a ne samo u ona zanimanja koje vlastodršci mogu brzo i lako da preprodaju strancima. Lekare i medicinske sestre smo već rasprodali, pre toga inženjere, sada se klinci lože da treba da grebu tastaturu za strance. A šta ćemo da jedemo?
Sams
Bas bih voleo da vidim studiju na temu "uticaj softvera na tov prasica". Da niste pobrkali softver i automatizaciju? Ovo drugo odavno savrseno funkcionise bez softvera
Марко
Властодршци не могу да се уграде у пословање велике већине софтверских фирми, отуд и веће плате. Технолошким и софтверским унапређењима у пољопривреди (има домаћих стартапа у тој области) један човек може да гаји десет пута више прасића и да меси хлеба него на традиционалан начин.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља