недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.03.2021. у 07:38 Новица Ђурић
ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЛЕПОСАВИЋ, министар правде, људских и мањинских права Црне Горе

Прекинули смо праксу уцењивања СПЦ

Ступање на снагу Закона о слободи вероисповести означило је почетак нове ере у нашој земљи
(Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника

ПОДГОРИЦА  – Министри правде Црне Горе, Србије и Северне Македоније др Владимир Лепосавић, Маја Поповић и Билен Саљији данас у Београду потписују међународни споразум између ове три државе којим ће се омогућити ефикасна размена података о имовини чиме би се обезбедила ефикаснија борба против криминала који превазилази државне границе.

„Потписивање регионалног споразума о размени података о имовини има циљ да борбу против криминала и корупције учини ефикаснијом и да се томе приступи заједнички, јер је реч о проблему који превазилази државне границе. Припреме за склапање овог споразума почеле су раније, и ту је Регионална антикорупцијска иницијатива имала веома важну улогу. Ми смо за кратко време прикупили све потребне информације и стручна мишљења надлежних органа, како бисмо одговорили на ову иницијативу. Ја сам задовољан што имам прилику да у име Владе Црне Горе потпишем споразум који ће оснажити сарадњу земаља-потписница на правно-техничком, али, уверен сам и на дипломатском плану, каже у разговору за „Политику” Владимир Лепосавић, министар правде, људских и мањинских права Црне Горе.

Да ли је било прилике да се раније сретнете с колегама из Србије?

Кад је реч о новим министарствима Владе Црне Горе, у протеклих 100 дана није било времена готово ни за шта осим за напоран рад како би се прва демократска транзиција у земљи спровела успешно. Уз то, имали смо циљ да одмах покренемо све поступке и иницијативе за бројне реформе које су грађани дуго чекали. Министарство чијим радом руководим можда је имало и најтежи задатак на почетку рада нове владе, јер се ближила примена спорних одредаба Закона о слободи вероисповести, што је претило конфискацијом црквене имовине. Зато је поступку измена требало приступити без одлагања и ми смо тај задатак успешно обавили, иако је требало превазићи озбиљне препреке и саботаже, какав је био и покушај бившег режима да суспендује рад Скупштине.

Да ли је Закон о слободи вероисповести обезбедио слободу свим верским заједницама без политичког притиска?

Усвајање и ступање Закона о слободи вероисповести на снагу означило је почетак нове ере у Црној Гори. Влада се посветила решавању свих осталих питања која су важна за друштво, док су цркве и верске заједнице почеле да живе слободно и без политичког притиска и манипулације, можда први пут у историји Црне Горе. Нова законска решења укинула су сваку могућу дискриминацију, а искористили смо прилику да унапредимо каталог посебних верских права. Министарство правде, људских и мањинских права наставља рад на унапређењу односа државе и цркава и верских заједница. У поступку смо усвајања нових подзаконских аката и формирања мешовитих комисија за сарадњу с верским заједницама, чији ће статус и рад бити подигнут на виши ниво.

Зашто се чека с потписивањем темељног уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве?

Српска православна црква је једина традиционална црква односно верска заједница са којом држава није претходно склопила темељни уговор о сарадњи. Убрзо ћемо отклонити и ту дискриминацију. Министарство правде, људских и мањинских права, заједно с правним експертима и представницима Цркве, успешно је обавило дијалог и усагласило текст будућег споразума, па су сада створени сви услови да се овај споразум потпише. Имао сам част и посебно задовољство да учествујем у том дијалогу, јер су легитимна права Цркве била полазна основа. Представници министарства и Владе Црне Горе прекинули су праксу уцењивања Цркве, бринући превасходно о томе да темељни уговор буде у складу с Уставом и правним поретком Црне Горе. То је уједно и најбољи пример секуларности и начела одвојености цркве и државе, које се заснива на разумевању и сарадњи.

Докле се стигло кад је реч о правним реформама у Црној Гори и шта је с изменама тужилачких закона?

Влада тренутно води велики број поступака и иницијатива који имају циљ да омогуће добре промене у свим сферама друштва. Опредељени смо да промене у Црној Гори буду целовите, суштинске, а не тек декларативне и да буду у сагласности са захтевима правне сигурности и владавине права. То није лак посао, али је најбољи који може бити урађен за друштво Црне Горе. На исти начин смо приступили изменама тужилачких закона. Њихов предлагач је Скупштина, али Министарство правде и влада спроводе интензивне консултације с Венецијанском комисијом и другим субјектима како би предложене измене биле широко прихваћене, иако им легитимност не фали. Ми желимо да се у судству и тужилаштву десе промене којима ће се смањити могућност злоупотреба носилаца највиших функција, јер је управо европски стандард и препорука да независност судства и тужилаштва постоји због интереса грађана, а не због самих државних органа.

Србија и Црна Гора имају неку врсту „историје сукоба”. Хоће ли се та ружна страница брисати?

Србија и Црна Гора имају све компаративне предности да буду две државе с најбољим међусобним односима. Као после већих потреса, догађа се низ мањих и тзв. смиривање тла. Нешто слично се, могуће, тренутно дешава у политичким односима наше две државе. Веома је значајно то што Србија и Црна Гора немају историју сукоба, док у овом тренутку скоро да нема већих отворених питања. Криза верског питања је била веома драматична и опасна, али је прошла и права Цркве и њених верника-грађана су сада заштићена. Током ове кризе, која није трајала кратко, највиши представници власти Републике Србије, по мом уверењу, поступали су веома објективно и политички уздржано. То није било лако, будући да је питање статуса и права Српске православне цркве више од правног питања, изузетно емотивно и важно за све вернике, без обзира на то где живе. Поступање у доброј вери и међусобно уважавање рецепт је за успех две државе у будућности. На тај начин поступа и Влада Црне Горе, у чије ће име Министарство правде, људских и мањинских права склопити овај регионални антикорупцијски споразум у Београду, уз уверење да ће брзо бити решени и сви остали евентуално спорни случајеви између две државе, чиме ће и њихови билатерални односи ући у нову епоху – сигуран сам, најбољу до сада. 

Коментари9
fe74f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Srbin sa Kosova, svestenici ne mogu da zive od svojine nekretnina nego od ''dohotka'' kao i svi drugi. Dohodak po osnovu usluga , clanarine i poklona. Taj dohodak se ne moze oduzeti. Mi ne znamo kako su uredjeni imovinski odnosi unutar organizacije SPC. Dakle pitanje da li je celokupna imovina srpskih crkvi imovina SPC? To bi znacilo da svestenici u, kazimo, Crnoj Gori primaju dohodak od ''centralne crkve'' (alijas SPC).
Србин са Косова
Никола Андрић - Српска црква је институција која осмовјековну традицију. Шеста је по реду у Цариградском диптиху (четири древне патријаршије, пета Русија) по старини, угледу и заслугама за хришћанство, и никада није била у сличној ситуацији. Преживела је све историјске олује, а у овом случају, сумасишавши би да јој потезом пера отму оно највредније што српски народ има. Очигледно је не познајете организацију и живот Српске цркве. Зато, отиђите у најближу и запалите свећу, и ништа више...
nikola andric
Srbin sa Kosova, SPC moze imati kao i drzava. razne organe sa svojstvom pravnog lica. Kazimo opstine. Mitropolija crngorsko-primorska moze biti takav ''organ'' SPC. Sva imovina se ne upisuje u kadastre nego samo nekretnine. To je samo deo imovine crkve. Potrazivanja koje crkva ima po osnovu usluga, clanarine i poklona se ne moze oduzeti posto potrazivanja vaze samo izmedju odredjenih lica (fizickih i pravnih). Treca lica ne mogu pretendirati bilo kakva prava u odnosu na tudja potrazivanja.
Србин са Косова
Никола Андрић - Темељни уговор државе Хрватска, Славонија и Далмација потписан је са Српском православном црквом. Монтенегро је Темељни уговор потписао са Римском црквом, и то у Риму. Здрава, некорумпирана логика налаже да Мило Ђукановић, или Здравко Кривокапић потпишу Темељни уговор са Српском црквом у Патријаршији у Београду са ЊС Патријархом српским Порфиријем. Логичан, разуман и једини начин. Све остали су покушаји отимања "по закну".
milenko popić- etnoseljak
U toj "novoj eri" valja se prisjetiti Dostojevskog i držati se njegove rečenice koja kaže: "Ugnjetena duša kad prestane biti ugnjetavana, i sama počinje, još snažnije, da ugnjetava".
Србин са Косова
Тако што је назив "Српска православна црква" - брисањем, српска - у катастру Монтенегра замењен новим власником "Митрополијом црногорско-приморском". Тако ће бити и на Косову. Али, на крају, неће то ђавоље дело проћи баш тако, јер би се иначе небо срушило.
nikola andric
Takozvana ''sekularna drzava'' nikako da se odvoji od religije. Uobicajeno pitanje je 'sta im je zajednicko?'' Po Marksu crkva ce vam lakse oprostiti svih 7 grehova nego jednu sedminu svojih prihoda. Umesto ''proleteri svih zemalja''... sada imamo ''bankari svih zemalja'' koji stite drzave od poreskih ''utajivaca'' . Drzave vise interesuje imovina gradjana nego njihovo zdravlje. Druga zajednicka osobina: od Boga su dobili pravo na dohodak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља