уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Трка са Румунијом и Бугарском за Коридор 10

Аутор: Маријана Авакумовић - Марко Лакићчетвртак, 03.07.2008. у 22:00
Најкраћа друмска веза од Аустрије до Турске – радови на путу

Конфузија око судбине аутопута Хоргош–Пожега – хоће ли Србија ту саобраћајницу добити кроз концесију или ће је сама градити – поново је отворила питање саобраћајних приоритета наше државе. Наиме, из сенке двогодишњег натезања око концесије поново је у први план испливао Коридор 10, односно чињеница да Србија још није завршила ту саобраћајницу која нам на име транзита преко најкраће саобраћајне везе Европе и  Блиског истока годишње доноси приход од 180 милиона евра.

У више наврата могло се чути да је Европа Србији дала рок од три године да комплетира овај путни правац. Односно да изгради аутопут између Ниша и Димитровграда, у правцу Бугарске, и Лесковца и Левосаја, у правцу Македоније.

Тачније, између Ниша и Димитровграда треба да се изгради аутопут у дужини од 80 километара, а тај посао би према досадашњим калкулацијама коштао 450 милиона евра. Кроз Грделичку клисуру недостаје 30 километара аутопута (300 милиона евра) а од Владичиног Хана до Левосаја још 42 километра чија изградња ће стајати 150 милиона евра.

Дакле, Србији за комплетирање ове трасе, уз тренутне цене нафте, недостаје 900 милиона евра.    

Уколико концесија Хоргош–Пожега пропадне и држава самостално уђе у изградњу те саобраћајнице, поставља се питање како би наша земља, са ограниченим финансијским могућностима, могла да нападне и Коридор 10. Међутим, колико год таква могућност делује немогуће, проста рачуница указује да би Србија ипак могла да самостално заврши кључни стратешки саобраћајни правац.

У том случају, изградња аутопута од Ниша до Димитровграда и од Лесковца до македонске границе могла би, рецимо, да буде финансирана средствима из наплате путарина. Уз податак да су путарине прошле године у државни буџет слиле 180 милиона евра а да се вредност радова на Коридору 10 процењује на 900 милиона евра, изградња делова аутопута који недостају, финансирана средствима од путарина, трајала би пет година.

У ту рачуницу, међутим, није урачуната намера Грчке да уложи своја средства у тај посао. Таква иницијатива је у оптицају више година, односно још из времена уочи Олимпијских игара у Атини. Тада је било речи да ће Грчка, из средстава „Хеленик плана”, за изградњу аутопута у правцу македонске границе, издвојити сто милиона евра.

Осим тога, европске банке су већ исказале заинтересованост да кредитно помогну изградњу деонице од Ниша до Димитровграда.

Мало шта је, међутим, урађено.

– До 2006. године проблем су биле финансије, а од тада – организација. У буџету за прошлу годину само за Коридор 10 издвојено је 270 милиона евра, али због лошег рада читавог низа институција средства су враћена у државну касу и ове године пренамењена за друге потребе – открио је пре неколико дана Млађан Динкић, министар економије.

 Основни проблем, како је рекао новинарима, лежи у законској регулативи која отвара могућност великом администрирању и успорава сваки планирани пројекат, као и непостојању регулационих планова и пројеката.

Финансирање Коридора 10 планирано је делом и из Националног инвестиционог плана. Уместо првобитних 900, за ову годину је опредељено само 200 милиона динара.

– Завршетак Коридора 10 кроз Србију финансираће се из кредита, а не из НИП-а. Та средства искористићемо и да повучемо паре из „Хеленик плана”. Надам се да ћемо тај новац ове године заиста повући јер је Грчка у плану за ову годину наменила 20 милиона евра за Србију – рекао је својевремено Драган Ђилас, министар за НИП.

Због наше спорости у обезбеђивању новца и све жешће конкуренције, међународни аутопут, који преко Србије повезује Западну Европу са Блиским истоком, долази у опасност да падне у саобраћајни запећак. Наиме, иако представља најкраћу друмску везу од Аустрије до Турске, откад су Бугарска и Румунија ушле у Европску унију, на Коридору 10 је забележен пад промета од чак 30 одсто. Главни разлог је то што сада возачи који из Турске крећу на Запад имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарској, где улазе у ЕУ. Одатле, преко Румуније, имају слободан пролаз до крајње дестинације.

Са друге стране, ако одаберу Коридор 10, из Бугарске ће на граници са Србијом имати другу проверу, па на граници са Хрватском трећу и тек у Словенији поново улазе у ЕУ.

Ситуација за Србију прети да се додатно погорша тиме што ће главна препрека за Коридор 4, недостатак моста на Дунаву на граници између Бугарске и Румуније, код места Видин, бити елиминисана већ 2010. године, када „грађевина“, дуга два километра и вредна 236 милиона евра, буде отворена за саобраћај. Због тога домаћи стручњаци апелују да Коридор 10 треба завршити до тог рока, како не би изгубио трку са конкуренцијом. Они не заборављају чињеницу да Румунија и Бугарска имају приступ фондовима ЕУ, тако да веома брзо могу да заврше изградњу Коридора 4.

 Велика препрека су и наше путарине, које су знатно скупље од конкурентских, тако да Коридор 4 постаје и временски и финансијски исплативији од Коридора 10. Иначе, у Србији се путарина наплаћује према пређеном километру, док се у околним земљама купују вињете, које су јевтиније и важе недељу дана. Мада су у последње време све гласније најаве да ће Србија у борби са конкуренцијом смањити цене путарина и изједначити их са европским.

-----------------------------------------------------------

Пад транзита

Према неким рачуницама, Србија због преласка теретњака на Коридор 4 губи најмање 15 милиона евра годишње. Без обзира на то што је путовање од Немачке до Грчке, преко Румуније и Бугарске (Коридор 4) дуже за око 100 километара, трошкови путарине су нижи за стотинак евра.

Иначе, кроз нашу земљу сада пролази око 350.000 теретњака, а 2006. године је забележен транзит од пола милиона шлепера.

-----------------------------------------------------------

Километри који недостају

Од 800 километара „уцртаних” аутопутева у Србији, до сада је у пуном профилу изграђено 380 километара, највећим делом од Београда до Ниша, уз још 165 километара полуаутопута и 255 километара са само две траке.


Коментари30
42606
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djuro lastovic
Nepristrasno i bez politike, nama prvo treba No 10 i dobra obilaznica oko Beograda, bez semafora. Onda prava veza od Beograda do Horgosa. Onda od Beograda pravo kroz Sumadiju do Cacka, i od Cacka preko Kraljeva i Trstenika sve do Nisa i Bugarske granice. I sve to auto put sa TRI trake u oba pravca! Da se poveze privredna kicma Srbije i otvori put u razvoj! Sve drugo su politicke manipulacije i kaskanje bez stvarnog cilja!!!!!
Eksvirgzinagard
Ko je lud da danas baca novac u siroke autoputeve, kad ce nafta za 20 ili 50 godina biti preskupa ili je i nece biti? Drumski prevoz i drumski saobracaj na daljinu zasigurno nece biti rentabilan. Umesto sirokih drumova, gradite gospodo mrezu brzih elektrificiranih zeljeznica za brzi transport naroda, robe i sirovina. Za kratke razdaljine od i do zeljeznicke stanice, narod se moze transportovati automobilima ili gradskim i prigradskim autobusima, cije gorivo nece biti nafta, jer malo nafte, ako je bude, cuvace se samo za potrebe petrohemijske industrije. Za izbegavanje sporog i skupog pretovara robe i sirovina na zeleznickoj stanici, morace se konstruisati identicne kamionske i zeleznicke platforme na koje ce se lako, brzo i sigurno pricvrstiti veliki vagonske-velicine kontejneri (otvoreni ili zatvoreni) a prenosice se sa zeleznicke platforme na kamionsku, i obratno, velikim za-to-konstruisanim kranom. Konstrukcijom takvog krana kao i kompatibilnih zeleznickih i kamionskih platformi sa odgovarajucim tockovima i mehanizmom za lako, brzo i sigurno pricvrscivanje vagonskih kontejnera - neki masinski inzenjer ili firma moze se obogatiti.
Slobodan Arandjelovic
Naravno da je pao tranzit i sve ce vise padati jer se Srbija ne ponasa trzisno.Tranzit za teretnjake i autobuse inostranih registracija je preskup.Na tranzit ne utice samo cena putarine,koja jeste realno velika,nego i skriveni troskovi parkinga na granicnim prelazima i drumske takse od inostranih prevoznika koje ubira nasa uprava carina.Troskovi inostranog prevoznika da bi tranzitirao kroz Srbiju od Horgosa do Dimitrovgrada iznose 225 eura,a preko Rumunije i Bugarske 104 eura i nema zadrzavanja na granicnim prelazima kao kod nas.Indirektna steta je mnogo veca jer su ostecene nase benzinske stanice, restorani,moteli koji se nalaze na koridoru 10.Zamislite samo koliko nas autobusa sa turistima obilazi zbog ovoga,a kamiona da ne govorimo.Resenje je jednostavno,Srbija mora da izjednaci cenu tranzita sa Rumunijom i Bugarskom jer ce 2010 godine kad Bugarka i Rumunija zavrse most preko dunava biti kasno da se tranzit vrati preko Srbije.Vlada pod hitno treba da ukine naplatu kamionskih terminala na nasim granicama jer to nigde u Evropi ne postoji!.Mora ukinuti naplatu drumske takse za strance i izjednaciti putarinu za domaca i strana vozila.Mi smo jedina zemlja u Evropi u kojoj postoje dve cene za auto put,za strana i za domaca vozila.To nije priznace te ,bas normalno ako hocemo u Evropu.Indirektna steta je mnogo veca od 15 miliona evra i to neko pod hitno u drzavi mora da resi.
Jovo Grubor
Dakle gluposti srpskih vladara nigde kraja. Prosto pomislim da se Bog nedavno naljutio pa prosuo vrcu budaletina iznad lepe nam Srbije. Oprosti Boze!
Janko K.
Zaboravite vi Srbi sve te price o putevima koridorima i parama od toga da izgradite pa naplacujete. Zasto? Pa zato sto je to tupljenje zubi bespotrebno jer od toga nema nista sve DOK imate vlast kakvu imate.Kada vi Srbi budete sposobni d aizaberete SVOJU SRBSKU vlast TEK tada mozete poceti da planirate,gradite i naplacuje i normalno da zivite. Ajd sad u zdravlje pa ko ima malo sive mase u glavi shvatice a ko nema nek tupi zube bespotrebno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља