Тек што су се ковидне магле мало придигле, Друмска стрела је нанишанила мету. И циља сам врх Формуле студент, светског такмичења на коме се будући инжењери огледају у пројектовању, изради и надметању тркачких возила. Ако корона не дода гас и као лане све планове остави у прашини, први електрични болид направљен у Србији ове године ће имати премијеру. У јулу и августу, предвиђена су такмичења у Италији, Мађарској, регионално надметање у Хрватској и оно најпрестижније, у Аустрији, на чувеном Ред бул рингу, стази праве Формуле 1.
– Осим с електричним болидом за који смо развили уникатне литијум-полимерске батерије и друга оригинална решења, наступићемо и у конкуренцији СУС формула (мотор с унутрашњим сагоревањем). Тај девети тркачки аутомобил који смо направили је спој искуства и иновативних решења. Зато и очекујемо пласман међу првих пет светских студентских тимова. А ни пробој у топ три није недостижан – најављује Богдан Чарапић, студент пете године на Машинском факултету у Београду, координатор тима „Друмска стрела”, који има стотинак чланова.
А читаву причу је закотрљало једанаесторо академаца с београдског Машинског факултета и ФОН-а, који су 2010. основали први Формула студент тим. Само две године касније, Друмска стрела се такмичила с најбољим светским универзитетским екипама, на пистама у Италији и Великој Британији. Директори „Ербаса” и „Мерцедеса” су долазили у наш бокс, импресионирани што је један мали тим из Србије за тако кратко време прешао пут од концепта до комплетног болида. До данас, „стрела” се огледала на 15 такмичења, представила осам властитих болида и остварила завидне резултате. Осим сталног унапређења СУС формуле, од 2017. се ради на електричном тркачком аутомобилу, који ће, заједно са класичним болидом „девете генерације”, јавности бити приказан крајем маја.
Окосницу актуелне креативне репрезентације Београдског универзитета чине студенти „машинца” и ЕТФ-а, а ту су и колеге с ФОН-а, Војне академије, Архитектонског, Економског и Технолошко-металуршког факултета. Бројност није само плод популарности већ и израз потребе да се покрију и тзв. статичке такмичарске дисциплине, попут дизајна, прављења пословног плана и анализе трошкова, а битан сегмент пројекта су анимирање спонзора и маркетинг.
– На стази, пред међународним жиријем, у коме су представници ауто-индустрије, инжењери Формуле 1 и некадашњи чланови Формула студент тимова, бодују се вожња „осмице”, убрзање од нула до 100 километара на час и трка издржљивости на 22 километара. Није то трка као у „правој” формули већ тимови један за другим извршавају задатке. Жири вреднује како су се у реалним околностима показала инжењерска, конструкторска решења и одабрани материјали. Битан фактор је и умешност возача – истиче Чарапић. Како објашњава, „пилоти” се регрутују из редова студената с искуством у картинг тркама, у припремама користе и симулатор на Машинском факултету, а од правих стаза – картинг писту на Ади Хуји и полигон Националне возачке академије (НАВАК) код Пећинаца.
Иначе, прапочеци Формуле студент сежу у 1979, а „родно место” је Универзитет у Хјустону. Прво надметање на тлу Европе, под садашњим именом, одржано је 1998. у Великој Британији. Од 2012. електрични болиди равноправно учествују у надметањима, на ужас заљубљеника у моторе с унутрашњим сагоревањем, који не могу да замисле да ће једног дана „урлање машина” Формуле 1 заменити тихи старт „аутића на батерије”.
– Ваља рећи да електрични болиди нису троми, студентском тиму из Швајцарске успело је да убрзање до сто километара постигну за 1,5 секунди. Истина, то јесте другачији аспект вожње, с другим дражима – објашњава Чарапић.
Уосталом, драж вожње се полако сели у прошлост – у аутомобилима будућности, возач ће се третирати као „вишак делова”. Ера аутономних возила је већ почела, а том изазову је у сусрет кренула и Формула студент.
– То је трећа такмичарска категорија, поред електричних и СУС болида. Верујем да ће долазеће генерације студената, окупљених у Друмској стрели, и на том пољу имати шта да кажу и покажу – закључује Богдан Чарапић.
Бедем подршке
Иза студената „стреличара”, стоји бедем подршке на челу с генералним спонзором „ЗФ Србија”, огранком немачке компаније која је светски играч у области ауто-индустрије. У мрежи подршке и сарадње су још десетине већих и мањих фирми, у чијим алатницама се, према нацртима студената, праве делови који не могу да буду израђени у радионицама Машинског факултета. Осим спонзора и партнера, у „напињању лука” Друмске стреле здушно помаже и Београдски универзитет. На иницијативу професора Марка Милоша с Машинског факултета формиран је и менторски колегијум ради брже и ефикасније комуникације и обезбеђивања помоћи и подршке.
