недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 12:30 Марија Бракочевић

Сакупљачи секундарних сировина углавном раде на црно

Многи од око 50.000 њих, колико их је у Србији, не желе да буду у систему
(Фото Архива)

Од безмало 50.000 људи колико у Србији неформално ради на сакупљању секундарних сировина, око 10.000 су Роми. То су у ствари радници који свакодневно обављају посао, али ипак нису званично запослени. Отпад продају оператерима у зависности од понуђене цене, количине и у различитим временским интервалима.

Зато би питање отварања најмање 20.000 нових радних места могло да се покрене, сматра Осман Балић, председник Сталне конференције ромских удружења грађана – Лига Рома, уколико би отворила социјална предузећа за селекцију сировина на самим депонијама. Тиме би се, уверен је он, у великој мери решио проблем запошљавања Рома.

– У Србији живи око 400.000 Рома, од којих је на евиденцији Националне службе за запошљавање њих тек око 28.000. Негде око 200.000 је радно способно, али и незапослено – открива Балић.

Стална конференција ромских удружења грађана недавно је покренула иницијативу за доношење закона који ће омогућити да Роми у државним и градским установама и институцијама они чине 2,4 одсто запослених, колико их процентуално има у Србији. Један од начина да уђу у легалне токове пословања могло би да буде и проширење Закона о сезонским пословима, на област секундарних сировина, сматрају у Лиги Рома.

Према подацима Светске банке један одсто урбане популације у земљама у развоју преживљава сакупљајући сировине из отпада, што је најмање 15 милиона људи. Многи од њих припадају рањивим групама: реч је о мигрантима, Ромима, незапосленима, женама, деци, старијима…

Када је реч о Србији, не постоје званични подаци о броју сакупљача секундарних сировина, показала је НАЛЕД-ова анализа. Разлог је што највећи део сакупљача ради неформално – процене су да чак 87 одсто отпада долази из сиве зоне, док остатак прикупе јавна комунална предузећа.

У НАЛЕД-овој анализи послодавци откривају да је доста коминтената из нелегалних, „картонских” насеља. Такође има и оних који су већ запослени (често у ЈКП), а сакупљање им је додатан извор прихода.

А колико је проблем озбиљан, показује и процена да у Србији између 35.000 и 50.000 људи ради неформално на пословима сакупљања секундарних сировина. Само у Београду више од 2.350 породица (приближно 12.000 особа) зарађује за живот на овај начин. Послодавци наглашавају да иако у њиховим базама има више од 40.000 индивидуалних сакупљача, неки од њих отпад доносе неколико пута или једном годишње, када сређују или реновирају кућу, па се не могу сматрати примарним сакупљачима.

Ко у ствари откупљује отпад и како функционише та процедура?

Дозволе за управљањем отпадом додељује Агенција за заштиту животне средине, и тренутно има 2.130 привредних субјеката са дозволом за рад. Велики је и број оних који отпад откупљују нелегално – било да је реч о нерегистрованим или регистрованим привредним субјектима без дозволе за управљање отпадом. Они стварају нелојалну конкуренцију будући да због мањих трошкова могу да понуде већу цену откупа, а често због „невидљивости” нису ни предмет инспекцијског надзора.

Пријавом губе могућност коришћења социјалне помоћи

Како би сакупљачи имали пензијско и здравствено осигурање, у теорији су им на располагању две опције: или да се запосле код мањих фирми, које раде као посредници или да оснују своју предузетничку радњу и пружају услуге оператерима. У пракси се то ипак не дешава. Како сами кажу, не желе да буду у систему, јер су корисници новчане социјалне помоћи, па би свака пријава на осигурање подразумевала губитак за њих најчешће јединог сталног прихода. Такође, сакупљачи често мењају откупљиваче, јер им је једини критеријум по коме се опредељују – понуђена цена. С друге стране, ни оператери не виде разлог зашто би им плаћали доприносе, јер сакупљачи не раде само за њих и не постоји континуитет у испорукама.

 

Коментари11
0fb46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Treba osnovati u svakom gradu javna preduzeca JKP Sakupljaci, da se imenuje direktor, sekretarica, sl.vozilo, prostor...pa onda da se krene sa evidentiranjem sakupljaca, da se utvrde kriterijumi za dobijanje licence sakupljaca, obuke, seminari-kako postati sakupljac, godisnje clanarine, oporezovati...mozda i neki magazin da se stampa. Medjunarodne konferencije i sajmovi sakupljaca, unaprediti metode skupljanja, uvesti predmet u skole-dualno obrazovanje...Finansirati iz budzeta.
Filip Cosopt
Proći će kao freelancer-i.
Суперхиковић
Треба те мрске богаташе што по контејнерима претурају ретроактивно 5 година у назад опорезовати а луксузна возила којима превозе тај терет вредан из контејнера скупљен, та возила по точку треба опорезовати, нек нам живе богатуни и бирокрадија.
Милан
Многима је ово додатни приход. Знам човека који је купио други стан од овог прихода. Зашто се не би опорезивали?
bata
hajde oporezujte i tu bedu...
Dragan Stankovic
Opet vi o nekim registracijama i udruzivanjima, pustite ljude da zive i rade kako hoce. Nigde u belom svetu niko ne brani tim ljudima da sakupljaju otpad ili se registruju ili nedaj boze da placaju porez. U Americi nijedno parce metala ili bele tehnike se ne baci, sve se to skupi i proda u otpad. Narod iznese van kuce sto mu netreba i vec sutra dan je sve pokupljeno i svima je korisno.
Predrag
@Svima-ovim-sa-zapada. Ja im besplatna radna snaga necu biti. Oni bi da proizvode nesto sto zagadjuje zivotnu sredinu, a ja da im sortiram i vracam da mi to isto posle, samo reciklirano prodaju, jer ih tako manje kosta da ponovo proizvedu a i dalje zagadjuje zivotnu sredinu?! Brain-washed-civilization!
dusan1
@Boba CH. Jeste tačno da je Švajcarcima lakše i ekonomski isplatljivije da naplaćuju kazne za sve i svašta ali ima dana kada je ostavljanje 'ingombrantnog' otpada dozvoljeno i nije kažnjivo. Konkretno moj frižider , zamrzivać i mikrotalasna su sa ulice ! U Ženevi narod baca ne zato što je staro i neispravno već zato što se ne isplati prevoz !
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља