Да признам Косово, добио бих Нобелову награду, истакао је недавно председник Србије Александар Вучић. Али, пошто то упорно одбија да учини, уместо престижног признања добио је за недељу дана два критичка извештаја с неких од најмоћнијих светских адреса – из Европског парламента и Стејт департмента. Овакве реакције као да су биле најављене јер је Вучић још пре неколико недеља поручио да је пред Србијом веома тежак период. Како је упозорио, бићемо суочени с различитим притисцима са свих страна, пре свега по питању Косова и Метохије, и посебно апострофирао да очекује заједнички притисак САД и ЕУ за признање такозване независности. У том случају, готово је извесно, у западним медијима Србија би била приказана као бастион демократије у овом делу Европе.
Уместо тога у року од свега неколико дана усвојени су извештаји Европског парламента и Стејт депaртмeнта, врло критични према степену демократије у нашој земљи иако се ситуација није битно променила од прошле године, када су извештаји били углавном повољни. Да се може очекивати удружена акција Вашингтона и Берлина у правцу притиска на Београд по питању статуса Приштине, председник Вучић је конкретно најавио крајем фебруара, када је после седнице Председништва СНС-а рекао да је важно да сви разумеју тежину позиције у којој се Србија налази, посебно после промене у америчкој администрацији. „Очекиван је заједнички притисак САД и ЕУ на нашу земљу да испунимо захтев око, како Американци нескривено кажу, признања Косова. ЕУ ће користити нешто другачији речник, али иде ка истом циљу”, рекао је Вучић.
Недуго потом, не чекајући да се формира косовска влада, из западних центара моћи послати су дипломатски пробни балони у виду нон пејпера, с датумима и захтевима Београду. Нервоза је и унутар ЕУ, што се види и по изјавама Виоле фон Крамон, која је отворени заговорник такозване независности Косова. Пре десетак дана усвојена је резолуција ЕП у којој има оправданих критика, али и делова које је демантовао стварни живот. Посебно је споран део који се односи на здравствени систем, где се под знак питања стављају успеси Србије по питању вакцинације, што морају да признају и у Загребу, Сарајеву, Подгорици, Скопљу и Тирани. Осим притисака изазваних нервозом због неуспеха пројекта такозваног независног Косова, главна оштрица напада на нашу земљу је веома добра сарадња Београда с Москвом и Пекингом.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да у оба извештаја има елемената који стоје и где треба да се поправимо. За „Политику” наводи да свакако у Србији постоји ограничен развој демократије, али тако је и с многим другим државама у региону. Додаје да је тако било и у прошлости и наводи да то што се тамо истиче као недостатак наших система није кључно. „Битно је што нисмо урадили оно што се од нас очекивали по питању Косова. Да је којим случајем Београд прихватио да иде на нормализацију односа по Ишингеровом моделу, што значи третирања јужне српске покрајине као државе или да призна независност Косова, онда би извештаји били неупоредиво повољнији. Пошто до тога на сву срећу није дошло, онда су извештаји много неповољнији, а њихови аутори су незадовољни и што Србија геополитички не прати њихов курс када је реч о Кини и Русији”, истиче Анђелковић. Додаје да се због свега тога до крајности све малициозно предимензионира иако и много веће мане имају неке суседне државе.
Дипломата Зоран Миливојевић каже да ови извештаји показују промену става према Србији који је сада много оштрији него раније, иза чега стоје геополитички разлози и интереси Запада. За наш лист наводи да ови извештаји указују на почетак појачаног притиска на Србију и то на линији интереса решавања проблема КиМ и стање у региону с одразом на Босну и Херцеговину. „У оба случаја Србија је кључна и због тога расте притисак на Србију, што је најавио председник Вучић, јер водимо независну политику и имамо јасан став по питању државних и националних интереса и од тога немамо намеру да одустанемо. Глобални интереси заоштравају се на релацији САД, с једне, и Русије и Кине, с друге стране. Пошто је наш простор део мозаика који је релевантан за ово глобално надметање, па због тога ова два незавршена посла добијају на значају и динамици у решавању”, каже Миливојевић.
Нова администрација у Вашингтону је по том питању потпуно јасна и у том смислу следе притисци, а извештаји ЕП и Стејт департмента су на линији тога. Отвара се један фронт према Србији и у наредном периоду, и Миливојевић напомиње да тек треба очекивати јачање притисака, отварање процеса и ангажовања механизама који су у функцији такве политике. „Све што се ради у циљу је да се овај део Европе стратешки заокружи, укључи у западну сферу интереса и реализују намере Запада када је реч о БиХ и КиМ. Притисци се воде да би се ослабила српска позиција, да буде сузбијена и контролисана динамика развоја Србије. Да се доведе у питање политика коју водимо и да се преко механизма усаглашавања спољне политике на линији ЕУ, али и отварања неких унутрашњих процеса, тај положај доведе у питање”, оцењује Миливојевић.
У извештају Европске комисије се између осталог потенцира „малигни утицај” портала „Спутњик”, а занимљиво је да се у последњој реченици извештаја Стејт депармента говори како српски таблоиди хвале српског председника Вучића и руског председника Путина. Коментаришући ове наводе, Анђелковић оцењује да се таблоиди у Србији оријентишу од дана до дана и да они који су данас наклоњени Русији до јуче су били врло критични на њихов рачун. „Сетите се како су неки таблоиди пре две године били врло малициозни према Русији када смо имали аферу око припадника руске амбасаде који је наводно учествовао у шпијунирању, а сада су наклоњени Москви. Таблоиди у било којој земљи нису мерило геополитичког курса једне владе. За Запад је битно да се нека држава дистанцира од Русије и у некој мери од Кине и да тим поводом прихвати неке резолуције које су против ових држава”, каже Анђелковић.
А Јелена Милић, оснивач Центра за евроатлантске студије, каже да када се прочита извештај Стејт депармента да је овогодишњи тон, укључујући цео свет и САД, много оштрији него пре неколико година. За „Политику” каже да аутори ових извештаја имају већ унапред зацртани исход како треба да изгледа статус Косова и исход дијалога и да сада кроз ове извештаје покушавају да остваре тај циљ.
„Ти извештаји имају прилично једностране изворе с локала како ствари у Србији изгледају, а апсолутно не садрже околности да Србија не може да усагласи своју спољну и безбедносну политику са Западом док год постоји отворено питање статуса Косова и Резолуција 1244, о којој одлучују пуноправно све чланице СБ, међу којима су Кина и Русија. Како да усаглашавате своју политику с Бриселом када ЕУ нема јединствену спољну и безбедносну политику у свим аспектима и још нико не зна како ће изгледати односи САД–ЕУ, јер могу озбиљно да се подрију у питањима повлачења из Авганистана, ратификовања споразума о инвестицијама између ЕУ и Кине и питањем ’Северног тока’”, истиче Јелена Милић.
Наша саговорница додаје да се боји да је читав један механизам – у ширем смислу подршке друштава политичког Запада демократизацији, који она подржава – озбиљно угрожен и дискредитован „зарад клања вола за кило меса”. Наводи да је реч о томе да се притисне Београд по питању статуса Косова, без икаквих компромиса који би били у интересу грађана на Косову, али и државе Србије и њеног буџета.
Површни и спиновани извештаји, поготово о стању у медијима
Јелена Милић наводи да су оба извештаја у делу који се тиче стања медија у Србији врло површни и неодређени. Каже да је проблем што је ситуација у овој области представљена као црно-бела, што уопште не одговара стварности. „Они који себе наводно сматрају за објективне и професионалне медије у Србији постали су испостава одређених домаћих и страних центара моћи, а не независна медијска гласила. У том смислу Србија пролази кроз један украјински сценарио где ћемо на крају имати више телевизија него новинара и грађана Србије”, каже Јелена Милић. Наводи да су извештаји сувише спиновани и филовани проценом ситуације у Србији која долази од једног малог дела у бирачком телу, односно политичког, тајкунског, лобистичког и НВО крила, и не даје објективну слику стања у Србији.
Специјални рат у служби слабљења српске позиције
Да би остварили своје намере, неки западни центри моћи против Србије воде специјални рат само да не би била јака и да не штрчи, поготово по питању вакцина. У томе, како оцењују стручњаци, посебно се истиче једна западна специјална служба која заједно с појединим домаћим политичким и медијским круговима покушава да ослаби нашу позицију пред наставак дијалога с Приштином. „Када се врши притисак, онда он има своју унутрашњу димензију и главни циљ је да се ослаби власт која је сада доминантна, и да мање ефикасно и одлучно наступи у заштити националних интереса. Да се промовише нека врста алтернативе тој власти с којом може да се делује. То посебно одражава извештај ЕП који показује да се дефинише нека врста политичке алтернативе, с покушајем да она буде контратежа ономе за шта се актуелна власт залаже, а то је независна политика и пуна заштита државних интереса”, оцењује Зоран Миливојевић.
