недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 21:33 И. Албуновић, Ј.Антељ

Европске земље инсистирају на увођење етикета „нутри скор”

Седам земаља најавило прошле недеље да ће покренути заједничке акције како би ово постало пракса у што већем броју компанија
(Фото EPA-EFE/Christian Bruna)

Седам европских земаља које су одобриле ознаку „нутри скор” инсистирају да се ове ознаке појављују на што више производа. Белгија, Француска, Немачка, Луксембург, Холандија, Шпанија и Швајцарска најавиле су прошле недеље да ће покренути заједничке акције како би што већи број компанија и малопродаја усвојило прописе о обележавању производа.

На заједничком састанку је одлучено да ће се у пракси сарадња одвијати тако што ће по два представника из сваке земље бити део тела које ће радити на томе да се ознака покаже на што већем броју артикала. Са друге стране научно тело би требало да разматра научна питања и могуће измене прописа у складу са потребама тржишта. Ову иницијативу је подржао и БЕУЦ и истакао да је реч о потреби да се ова пракса усмери ка што већем броју купаца. БЕУЦ се и даље залаже за то да „нутри скор” постане обавезна ознака на предњој страни паковања на производима широм Европске уније. Иначе, до сада је ова ознака најефикаснија етикета која помаже потрошачима да донесу здравији избор приликом куповине.

Од када је представљен у Немачкој у новембру 2020. године, 116 компанија се већ регистровало за употребу нутритивне ознаке. У Француској је број прехрамбених компанија које су се обавезале да уведу „нутри скор” порастао за око 20 одсто током последњих седам месеци (са 415 у јулу 2020. на око 500 у фебруару 2021). Готово 94 процента француских потрошача подржава увођење нутритивних ознака и отприлике је толико и оних који би волели да овакво означавање постане обавезно.

Иначе и у појединим домаћим трговинама могу се наћи производи са овим ознакама као помоћ у избору и балансирању намирница. Приликом израчунавања укупног скора производа, односно словне ознаке коју производ добија, сагледава се позитиван утицај који у формули имају садржај протеина, влакана, проценат воћа и поврћа, као и негативан утицај, који на укупан скор имају садржај соли, засићених масних киселина, шећера и калорија. Иако је данас међу седам земаља које подржавају овакво обележавање производа, Немачка је, да подсетимо, пре неколико година била против тога да се широм Европе уведе јединствено означавање хране у складу с нутритивним вредностима (нутри скор). Ова земља, наводно, тада није имала законски оквир у који се уклапа етикетирање хране по бојама са скалом од А, што је здравије, до Е, као мање здрав избор намирница. Како је раније пренео немачки „Евроактив”, групе за заштиту потрошача су се побуниле, па чак и упутиле критике Министарству пољопривреде јер, наводно, спречава увођење ових измена које се већ примењују у неким европским земљама. Међутим, ресорно министарство је објаснило да би у овакве промене и израду правила на тржишту требало да буду укључени потрошачи, будући да сваки систем означавања намирница има и предности и мане. Један од предлога који је понуђен на немачком тржишту, ипак према мишљењу потрошачких организација, није био довољно поједностављен нити јасан купцима који би убудуће према боји којом је означен производ требало да купују намирнице.

Према наводима немачког „Евроактива”, министарка пољопривреде је критиковала „нутри скор” јер, наводно, у неким случајевима потрошачима може да пружи потпуно погрешну информацију. На пример, свеже исцеђен сок од поморанџе би, према овим правилима, добио црвену етикету, а познати газирани напитак зелену, јер садржи мање шећера. Неки немачки произвођачи се нису сложили с тим, па су ипак почели да на овај начин обележавају своје производе, али су им судови у међувремену то забранили.

Коментари0
4f7e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља