Oнлајн диван у Ранчићевој кући, знаменитом културном добру и седишту Центра за културу Гроцка, симболично је назван „Дан када је бомбардовано српско сећање”. Евоциран је след догађаја којима је пре осам деценија отпочео Други светски рат у Краљевини Југославији и посебно један од најцрњих дана који је српска престоница доживела у својој бурној прошлости. О нападу снага Трећег рајха без објаве рата 6. априла 1941. године и бомбардовању говорио је историчар Дејан Ристић, откривајући у разговору са новинарком Смиљаном Попов, ауторком научно-популарног серијала „Београд за почетнике”, мало познате околности и детаље.
Тог пролећног јутра београдско небо се црнело од експлозија, пепела и гарежи, и град је безмало сравњен са земљом. У немилосрдном и систематском уништавању, које се наставило и наредних дана, кажу да је Адолф Хитлер био врло личан, те да је војна инвазија имала карактер освете – због увреде коју му је овај слободарски град нанео пред целом Европом, одбијајући покорност јавним демонстрацијама 27. марта...
Да је реч о освети, потврђује и сам назив војне операције која је подразумевала вишедневни ваздушни напад на југословенску престоницу – „Страшни суд”. Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, пијаце, Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром... и до темеља је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, чијом судбином се Ристић посебно бавио у својој књизи „Кућа несагоривих речи”.
Онлајн догађај у Ранчићевој кући подржала је општина Гроцка.
