Извесно је да ће, бар на неким факултетима, за пола године студије изгледати поприлично другачије јер је Бранко Ружић, министар просвете, за викенд најавио дуго чекано увођење дуалног образовања у високошколске установе. На студентској конференцији посвећеној овој теми министар је рекао да ћемо од октобра 2021/2022. године имати прве дуалне студијске програме у области одевног инжењерства и дизајна, ваздухопловног машинства и пејзажне архитектуре.
Новосадски Пољопривредни факултет ће на свој смер Пејзажна архитектура међу првима у земљи увести дуално образовање, истакнуто је на конференцији, потврђује за наш лист Игор Кнежевић, студент проректор Универзитета у Новом Саду. Он верује да ће од октобра тек кренути с уходавањима на дуалним студијама, а да ће се њихов пун потенцијал видети касније. У међувремену ће, каже, записивати све замерке које академци уоче и износити их у најављеном кварталном виђању с представницима Министарства просвете. Кнежевић истиче да би дуално студирање могло да реши велики, дугогодишњи проблем овдашњих академаца – да им је по дипломирању потребно још много нових практичних знања да би и стварно почели да раде у струци.
Веома је битно да један од пратећих елемената увођења дуалног образовања у Србији буде и доношење закона о том виду едукације, како за средњошколце, тако и за студенте, подвлачи у име Студентског парламента Универзитета у Београду њихов члан Јагош Стојановић. Напомиње да је, као сада већ бивши студент проректор БУ, учествовао у дискусијама и панелима поводом увођења дуалног образовања на факултете, али и у посетама страним амбасадама на ту тему. Нацрт закона о дуалном образовању израђен је, наглашава Стојановић, уз примену добрих искустава других земаља у којима такав акт већ постоји. Колики је значај поменутог образовања говоре чињенице које је сазнао од представника страних амбасада, да у Немачкој, на пример, велике компаније оснивају чак посебне факултете за обуку младог кадра који ће радити код њих.
– Наши студенти који би по дуалном моделу уписали студије, стекли би практична знања, чији је фонд часова одређен законом. Битно је напоменути да би студентима бивале исплаћиване накнаде за рад док су на делу студија које се реализују у компанији и тиме би био направљен велики корак унапред у области академске праксе. За сада се истиче неколико техничко-технолошких факултета заинтересованих да уведу дуално образовање, а то мало теже иде када су у питању друштвено-хуманистичке науке, па се ради на томе да се дуалне студије више приближе и студентима из те групације – истиче Јагош Стојановић и додаје да су стране амбасаде дале позитивно мишљење на поменути нацрт закона и помоћ при његовом састављању.
Једина високошколска установа у Србији на којој се изучава ваздухопловно машинство, које министар помиње, јесте Машински факултет на БУ, каже декан проф. др Радивоје Митровић. Додаје да они већ преговарају не само са страним већ и домаћим компанијама о увођењу дуалног образовања. Пажљиво прате трансформацију високог образовања у Србији и уважавају чињеницу да компаније, поред врхунског теоријског знања, које на Машинцу већ нуде, захтевају и више практичних компетенција које ће носити будуће мастер дипломе њиховог факултета.
– Део тих компетенција студенти већ стичу кроз лабораторијски рад на факултету, а део треба да стекну у развојним центрима или у фабрикама које послују у Србији. Не само страним, попут „Сименса” и „Боша”, на пример, које су пре коначног доласка у нашу земљу прво слале представнике на наш факултет да виде какве инжењере им нудимо, него и домаћим. Недавно смо на факултету угостили техничке директоре „Слободе” из Чачка и „Металца” из Горњег Милановца. Увођењем дуалног образовања задовољићемо и њихове потребе и заинтересованост да свршене бечелор студенте, који имају трогодишњу диплому нашег факултета, запосле код себе уз пуну плату под условом да на нашем факултету наставе даље дуалне мастер студије на модулима с којих тим фабрикама требају инжењери. Студенти ће тако радећи стећи и мастер диплому Машинског факултета. Ово не значи да ће се смањивати ниво теоријских знања, већ ће студенти више да уче и преко лета имају појачани практични рад – наглашава декан Митровић.
Додаје да је интересовању страних компанија за сарадњу на дуалним студијама баш с „Машинцем” допринела акредитација Немачке акредитационе агенције за високошколске установе (АСИИН), која им је други пут продужена, за основне и мастер студије, до 2025. године. Митровић истиче да за мастер програме нико у Србији више нема ту акредитацију, а да су је они стекли угледајући се на студијску праксу на машинским факултетима у Немачкој, Аустрији, Шпанији, Пољској и Француској.
– Суштина је да, уз дуалне студије, ухватимо корак с високотехнолошким развојем и развојем нових технологија. Да и наши инжењери буду део напредних креативних светских индустрија и баш они осмисле нове генерације медицинских уређаја, ваздухопловних мотора и турбина, компоненти за аутомобилску и ваздухопловну индустрију – наглашава Радивоје Митровић.
