понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.04.2021. у 21:39 Маријана Авакумовић

Са пет међународних аеродрома Србија постаје центар Балкана

Ако земља има потенцијал за туризам, развој ваздушног саобраћаја не треба посматрати само сразмерно броју становника већ сразмерно промету, сматра Милан Ковачевић
(Фото Д. Жарковић)

Србија би до средине наредне деценије требало да добије два нова аеродрома – у Добановцима и Новом Саду. Да ли је ово само слово на папиру просторног плана или насушна потреба будући да се тренутно за међународни редовни јавни авио-превоз користе три ваздушне луке – „Никола Тесла”, „Константин Велики” и „Морава”?

Просторним планом Србије од 2021. до 2035, који је од ове недеље понуђен грађанима на јавни увид предвиђена је нова локација за изградњу још једног аеродрома у Београду, око десет километара удаљена од „Николе Тесле” и око 25 километара од Београда.

Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, каже да овде није реч о томе када ће се градити већ да је остављен простор за помоћни аеродром у Београду и још један међународни у Новом Саду.

– Са становишта одлуке о уређењу простора увек је добро резервисати нешто на време. Мало је необично што у Београду већ имамо два аеродрома у Сурчину и Батајници. Ако је већ планиран још један било би разумно да он буде опредељен за нискобуџетне компаније, где би се под неким другим условима могао развијати авио-саобраћај. На путу свему томе стоји нешто што ми не знамо, а то је каква је концесија дата Французима за аеродром „Никола Тесла”. Не знамо какав је концепт и шта ће се тамо градити – наводи Ковачевић.

Он сматра да је необично да у Новом Саду до кога ћемо стизати за двадесетак минута правимо нови аеродром, али генерално увек се мора гледати на будућност и на дуже стазе. Ваздушни саобраћај ће, према његовим речима, морати више да се развија јер велики градови не могу да направе довољно путева за аутомобиле.

На дилему да ли је Србији потребно пет међународних аеродрома, он каже да ако земља има потенцијал за туризам развој ваздушног саобраћаја не треба посматрати само сразмерно броју становника већ сразмерно промету.

– Поново постоји шанса за Београд да постане нека врста центра Балкана, као што је некада био. Раније је љубљански аеродром био ништа у односу на београдски. Све ће зависити од тога да ли ће Србија заостајати или ће направити неки бум који би омогућио да имамо већи промет. Код нас је јавни саобраћај 30 до 40 одсто скупљи него у другим земљама, зато што су нам лошији путеви, имамо мањи промет, железница има малу партиципацију у превозу и укупна организација саобраћаја није на висини. Замислите колико радне снаге морате мање платити да бисте остали конкурентни ако имате прескуп саобраћај – објашњава Ковачевић.

Он наглашава да је добро што смо однедавно почели да мислимо о саобраћају и добро је што се граде ауто-путеви, али у случају развоја аеродрома недостаје студија која би објаснила зашто је потребно поставити нови аеродром у близини Новог Сада или градити још један у близини Београда.

„Политика” од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре јуче није добила одговор о разлозима због којих је просторним планом предвиђена изградња два нова међународна аеродрома.

Коментари30
faef6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatan
@На дилему да ли је Србији потребно пет међународних аеродрома, он каже да ако земља има потенцијал за туризам развој ваздушног саобраћаја не треба посматрати само сразмерно броју становника већ сразмерно промету[email protected] Kada smo vec kod broja putnika i broja Aerdoruma uporedimo Srbiju sa Holandijom. Broj Putnika / godini Srbija 6.9 miliona, NL: 79 miliona Broj stanovnika Srbija 7 miliona, NL NL 17.5 miliona GDP Srbija 51 Milijarde, NL $910,235 I sada ima li opravdanja za 5 aerodruma???
Киза
Рекло би се да неко добро предвиђа будућност! Аегродром Добановци ће таман бити изграђен док на а. Тесла истекне концесија! Онда ће Теслу да затворе и претворе у грађевинску зону и ето парица у џепове грађевинске братије (мафије?). Што се тиче а. НС, Војводина ће до тада да се отцепи и наравно да им треба аеродром. Реално и веома могуће предвиђање, само кажем...
Velimir
Pošto sam ja u bloku 70, molio bi gornji naslov ako može kod mene jedna helikopterska stanica.
gorans
Je li ovde stvarno zavladala tolika funkcionalna nepismenost ? Prostorni plan vazi od danas do 2035 .2035 ce se dograditi, revidirati,poboljsati i sta vec. Prostorni plan. Ne aerodrom xyz. U tom prostornom planu je odredjen ( gle cuda ) prostor za eventualno seljenje ili gradnju aerodroma. Ako nam ikada zatreba( a gledajuci prirodni prirastaj verovatno nece ) . Isto kao sto je nekada aerodrom sa danasnjeg Novog Beograda prebacen u Surcin.
Maja
Centar Balkana je regionalna sila Turska. I prestanite sa balkanizacijom Srbije. Naš cilj je EU a ne Turska carevina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља