„Црни датум”, „историјски ужас”, „један од најтужнијих догађаја у историји Београда”, „политичко-терористички акт”... – говорило се јуче о 6. априлу 1941. године, када је без објаве рата почело бомбардовање града на ушћу Саве у Дунав. На дан 80. годишњице шестоаприлског напада на нашу земљу Београд је поново показао да своју историју неће заборавити. На Тргу републике отворена је фото-документарна изложба „Злочин не застарева” коју је Руски дом припремио у сарадњи са градом, у Вазнесењској цркви одржан је и парастос страдалницима, а венце жртвама положили су и бројни функционери, представници амбасада и удружења која негују сећање на хероје и пострадале у Другом светском рату.
Код Споменика пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју венац је положио Небојша Стефановић, потпредседник владе и министар одбране.
– Терористички чин фашистичке Немачке, у знак одмазде Адолфа Хитлера због војног пуча 27. марта, довео је до избијања Априлског рата и сукоба који су имали далекосежне последице. Наш народ и земља скупо су платили своје антифашистичко опредељење – подсетио је Стефановић и додао да је само првог дана рата Београд бомбардован четири пута са 440 тона бомби.
Споменик на Земунском кеју, подсетио је он, подигнут је у част једанаесторице пилота – хероја који су, иако свесни да ће изгубити своје животе, без икаквог оклевања пружили отпор бројчано и борбено далеко надмоћнијем непријатељу у готово безнадежној борби.
Заједно са министром одбране венац су положили и заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић и
командант 250. ракетне бригаде бригадни генерал Тиосав Јанковић, а пошту палим пилотима одала је и делегација Војске Србије предвођена командантом 98. ваздухопловне бригаде бригадним генералом Зораном Продановићем.
На Споменик пилотима браниоцима Београда погинулим у шестоаприлском бомбардовању венце је положио и градоначелник Зоран Радојичић.
– Осам деценија касније подсећамо се дана када је наш град разорен. Без објаве рата Краљевини Југославији, у рано јутро тог 6. априла 1941. године Београђане је пробудио звук авиона нацистичке Немачке, а потом су одјекнуле и детонације бомби – рекао је Радојичић и поручио да је ово дан сећања на жртве и мучно уништење града.
Горан Весић, заменик градоначелника, и Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почаст жртвама одали су на Новом гробљу, а како преноси Беоинфо, Весић је истакао да је ово један од најтужнијих догађаја у нашој историји и дан када је заустављен напредак града, а његов развој враћен уназад неколико деценија.
Он је, набрајајући шта је све уништено, додао и да је касније, на суђењима у Нирнбергу и Београду утврђено да је напад на Београд био политичко-терористички акт.
– Тај акт био је без војног оправдања јер је Београд био отворен град који се није бранио. Срећом, нас су бранили храбри пилоти Шестог ловачког пука који су успели да оборе између 42 и 48 авиона – рекао је Весић и истакао да је јуче први пут венац положио и амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб.
Министарка Кисић Тепавчевић поручила је да бомбардовање Београда представља „почетак безумља Другог светског рата на овим просторима”, када су изгубљени бројни људски животи, уништена материјална добра, историјско и културно наслеђе.
Весић је са помоћником градоначелника Андрејом Младеновићем венце положио и у порти Вазнесењске цркве.
– У бомбардовању је тада страдало између 2.500 и 4.000 људи, што је велики број с обзиром на то да је Београд имао нешто више од 300.000 грађана. Потпуно је уништено више од 1.000 зграда, док је око 10.000 објеката оштећено – подсетио је Младеновић и напоменуо да је велики број грађана страдао и у склоништу у порти Вазнесењске цркве, где ће, како је најављено, бити изграђена и капела за побијене. Овај „црни датум”, како је он рекао, био је директна одмазда нацистичке Немачке и Адолфа Хитлера, а Београд који је више пута бомбардован у својој историји издржао је све и поново се обновио.
– Разарања су била огромна, али животи су ненадокнадиви. Зато не смемо заборавити све недужне цивилне жртве бомбардовања Београда нити страдале борце у овом најкрвавијем сукобу у историји – истакао је Владимир Јестратијевић, члан Градског већа, који је почаст страдалницима одао полажући венце на фонтани „Врело живота” испред Палате „Београд”, као и на спомен-обележја у Карађорђевом парку.
На Тргу републике отворена је изложба коју су приредили Установа културе „Дадов”, Руски дом и амбасада Русије у Београду.
– Грађанке и грађани Београда овде први пут могу да виде фотографије разарања нашег града пре 80 година. Ове фотографије су, између осталог, снимали и немачки пилоти, на којима се може видети колико је наш град био уништен. Живот је у бомбардовању изгубило више од 2.500 људи, мада се ни данас не зна тачан број, као што нажалост не знамо ни имена свих жртава. У потпуности је уништено 700 зграда, док је више хиљада разорено толико да у њима није могло да се живи – рекао је Весић.
Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко подсетио је на бројне заједнички организоване манифестације амбасаде Руске Федерације и града Београда и навео да смо заједно у борби против ревизије историје и истине о Другом светском рату.
