Изложба зидних инсталација и просторних композиција „Примавера” ауторке Иве Бркић отворена је у Галерији СКЦ-a. Поставку чини више зидних композиција у форми паноа, полиптиха или засебних целина, израђених од порцелана, у неколико различитих техника. Сваки рад у суштини представља својеврстан колаж састављен из мноштва порцеланских елемената. Порцелан је доведен до крајњих граница издржљивости, фрагилан и транспарентан услед танкоће.
Папир-порцелан подразумева мешање порцелана са целулозом пре печења и на тај начин омогућена је израда изразито танких плочастих форми са специфичном прозрачном текстуром. За ситније флоралне елементе коришћена је техника умакања органског материјала (цвеће, лишће, гранчице) у течни порцелан. Тако су добијeне фрагилне форме обриса цвећа и лишћа. Обема техникама заједничко је то што сва органска материја приликом печења на 1.250 степени Целзијуса сагори, док за собом оставља танак слој порцелана налик љуштурама првобитних форми. Поједини детаљи након печења позлаћени су двадесетчетворокаратним златом или златним листићима.
Како стоји у каталогу, ово је прича о преживљавању, кретању, померању, променама; природи, Земљи, бићима; крхкости живота; тананости људских осећања која су у потпуном контрасту са новим поретком; нескладу између свега што се дешава у свету и онога што се дешава у нама самима; фрагилности људских бића и бруталности света у коме тренутно живимо; снази за преживљавањем и вољи за животом; лепоти; лепоти пролазности; жељи да се ухвати и зароби тренутак; персоналним малим катастрофама, личним ренесансама; опоравку; пролећу.
