Ружичасти цветови обехарале виноградарске брескве у Сремчици јуче су осванули прекривени снегом, а овај судар годишњих доба, пролећа које се тек захуктава и зиме која се не предаје, осетио се и у свим другим крајевима града. Друштвене мреже, од прекјуче по подне, када су пахуље и почеле да провејавају, зачас су преплавили снимци снежног покривача, праћени тактовима чувене Чолине песме „Април у Београду”, а било је и духовитих објава у којима су људи иронисали са теоретичарима завере наводећи да нам је неко намерно, баш кад су отворене баште, „ХАРП појачао на најјаче”.
Али, иако априлски снег у Београду није нешто што можемо видети сваке године, није ни чудо над чудима, како су га неки доживели. Према речима метеоролога Недељка Тодоровића, беле пахуље, ако узмемо вишедеценијски просек, виђамо сваке четврте или пете године у априлским данима, али се бели покривач у главном граду ствара тек приближно сваке десете године.
– Последњи пут смо у Београду снежни покривач имали 1996. и 1997, значи две узастопне године – подсетио је Тодоровић.
У неким крајевима западне Србије, као што је планинска Нова Варош, по речима тамошњих хроничара, снег у последњих седам деценија није падао само у јулу, а у Београду ипак нисмо навикли да беле пахуље виђамо после маја. Најкаснији снег који је овде забележен био је такође пролећни и падао је 11. маја 1953. године. Снежни покривач, међутим, није се задржавао после месеца шале, тако да је најкаснији формирани забележен 21. и 22 априла 1997. године.
Према народном веровању, јучерашњи празник Благовести означава крај зиме, а ако је веровати дугорочним прогнозама које су ипак недовољно прецизне, врло је могуће да је ова снежна епизода била последњи трзај најхладнијег годишњег доба.
Како упозорава Тодоровић, немогуће је унапред сагледати све до детаља, али највероватније да је ово био последњи снег у првој половини године у Београду.
– Већ од петка, а нарочито за викенд, очекујемо пораст температура, и то пре свега у недељу када ће бити и до 20. степени – предвиђа Тодоровић.
