Украјина је одлучила да не учествује у преговорима, него да предност да другим методама за решавање сукоба у Донбасу. Делегација Кијева неће учествовати у разговорима Трилатералне контакт групе у Минску због „непријатељске реторике” Белорусије, за коју сматрају да је под утицајем Русије. Ипак, најавила је да би њен улазак у НАТО решио проблем. После дуго очекиваног телефонског разговора Володимира Зеленског са Џозефом Бајденом у петак, уследио је и разговор с генералним секретаром алијансе Јенсом Столтенбергом, у којем је украјински председник закључио да је једини начин да се оконча рат – пријем Украјине у НАТО. Као „најхитније питање” он је означио „могућност добијања акционог плана” као пута ка будућем чланству.
Зеленски је исти захтев упутио у понедељак и уторак током телефонских разговора с премијерима Велике Британије и Канаде Борисом Џонсоном и Џастином Трудоом. Он је позвао савезнике да ојачају своје присуство у Црном мору, јер сматра да би то био јасан сигнал Русији, која нагомилава снаге на граници и на Криму. „Гардијан” је, позивајући се на изворе у НАТО-у, навео да се од Украјине ипак прво очекује да се „усредсреди на унутрашње реформе” и да развије своје одбрамбене способности у складу са стандардима НАТО-а како би се могло разматрати њено чланство.
Зеленски, пак, сматра да саме реформе неће зауставити Русију. Алијанса је још 2008. водила политику отворених врата према Украјини, а опредељење власти ка ЕУ и НАТО поларизовало је становништво и довело до рата. Последњих година украјинске везе с НАТО-ом су продубљене: Кијев учествује у вежбама алијансе, а послао је и своје трупе у Авганистан и на КиМ. Украјина је прошле године постала шеста држава (заједно с Аустралијом, Финском, Грузијом, Јорданом и Шведском) којој су пружене „побољшане могућности” за дубљу сарадњу. С друге стране, југоисток Украјине с неколико милиона проруских становника у уласку Украјине у НАТО не види решење.
Руска страна сматра да је одбијање Украјине да учествује у Тилатералној контакт групи (Украјина, Руска Федерација и ОЕБС) уследило по инструкцијама САД. Кијев је раније предлагао да се у преговоре укључи Вашингтон и да се они из Белорусије пребаце у Шведску. Међутим, Москва сматра да САД, с политиком коју заступају у вези с Украјином, не могу да учествују у „нормандијском формату” (Украјина, Немачка, Француска и Русија), а с премештањем преговарачког процеса морају да се сагласе све чланице Трилатералне групе.
Представник за спољне послове Руске думе Леонид Слуцки је поводом најаве украјинског председника рекао да приближавање Кијева чланству у НАТО-у неће значити повратак утицаја у Донбасу, али може да изазове „југословенски сценарио”. Русија је за останак при Споразумима из Минска и инсистира на њиховом спровођењу. Одустајање Зеленског од ових договорених принципа у Москви се тумачи као инструмент притиска на Белорусију и Русију.
Немачка и Француска, као гаранти споразума из Минска, за сада се не изјашњавају о овим најавама и држе се по страни. Таква њихова позиција не допада се ни шефу украјинске дипломатије Дмитрију Кулеби, који је констатовао да се договор о прекиду ватре, који је ступио на снагу 27. јула 2020. године, до децембра одржавао, али да се онда „нешто променило у Москви”. Кулеба сматра да би позиције Француске и Немачке у оквиру „нормандијског формата” требало да буде активније или да се укључи „спољни фактор” који би унео замах у преговарачки процес и променио постојећу ситуацију.
Обе стране пријављују погоршање безбедносне ситуације. Из Кијева су саопштили да је у протекле две седмице убијено шест њихових војника, а из двеју самопроглашених република тврде да су у два одвојена случаја експлозивом који су носили дронови убијени дете и један цивил. Обавештајне службе у Донбасу саопштиле су да делегација војног аташеа из америчке амбасаде у Кијеву последња три дана борави са седам медијских екипа у оперативној зони три области како би се упознала са ситуацијом. Не искључују могућност да би током посете могла да се догоде провокативна борбена дејства која би била документована и послужила да се проруске снаге оптуже за нарушавање примирја.
