Дејан Медаковић, уважени академик и један од најсвестранијих интелектуалаца које смо икада имали, сахрањен је јуче у породичној гробници, на Новом гробљу у Београду.

Опело су одржали митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владике шабачки Лаврентије, бачки Иринеј, жички Хризостом и шумадијски Јован. Последњу почаст Дејану Медаковићу, поред чланова породице, указали су и представници Српске академије наука и уметности, затим Матице српске, Вукове задужбине, као и угледне личности из нашег културног и јавног живота.

Говорима су се од академика Медаковића опростили митрополит Амфилохије, академик Димитрије Стефановић, у име Извршног одбора САНУ, затим академик Василије Крестић, а у име Матице српске говорио је академик Чедомир Попов. Од академика Медаковића, представљајући Вукову задужбину и њене огранке, опростио се др Миодраг Матицки.

Владика Амфилохије је нагласио да се Дејан Медаковић, својим животним подвигом, уписао у памћење и уткао своје биће у историју свог српског, светосавског, народа, од Сремских Карловаца до Беча, од Загреба и Цетиња до Београда, преобразивши се још за живота у богату ризницу знања и мудрости.

Према речима Димитрија Стефановића, који је на јучерашњој сахрани дириговао хором „Кир Стефан Србин” Музиколошког института САНУ, велике су заслуге академика Медаковића за САНУ, за Српску православну цркву, за Београдски универзитет, као и за Матицу српску, али и за укупну европску културу.

– Као секретар Академијиног одељења историјских наука, а потом као генерални секретар и председник Академије, Дејан Медаковић трудио се да унапреди научни рад у САНУ и да успостави међународне везе у време које је било теже од данашњег – рекао је Стефановић, истичући велико познавање музике академика Медаковића и вредности традиционалног карловачког појања, као и значаја задужбинарства.

Академик Василије Крестић указао је на то да је Медаковић, као челни човек Академије, на најбољи начин умео да заступа њене интересе и да је успешно представља и у иностранству, нарочито у годинама у којима је САНУ била мета многих напада и вређања. Тада је, како је рекао Крестић, писаном речју и јавним иступима Дејан Медаковић, у уверењима постојан и моралан, храбро и аргументовано бранио нашу највишу научну установу од удара твораца новог светског поретка.

Чедомир Попов истакао је да смо изгубили можда последњу ренесансну личност, као залуталу у ово време, и захвалио Дејану Медаковићу за допринос Матици српској и Новом Саду. Миодраг Матицки указао је на то колико је Дејан Медаковић, до последњег тренутка, као председник Скупштине Вукове задужбине, радио на њеном напретку и остваривању њених програма, нарочито се супротстављајући ружењу Вуковог дела.

М. В.