четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

Дефинисање српског националног питања

Аутор: Р. Станковић - Сл. Кљакићнедеља, 06.07.2008. у 22:00
Миле Савић (Фото Р. Станковић)

Крушевац – Двадесета Крушевачка књижевно-филозофска школа јуче је завршила рад. За новог председника Савета ове школе изабран је проф. др Миле Савић. Завршну реч дао је досадашњи, дугогодишњи председник Савета проф. др Светозар Стојановић.

И генерална дебата о теми „Разбијање Југославије, косовскометохијски проблем, Србија и доминантни свет у протеклих 20 година” протекла је у живом полемичком и дијалошком тону.

Ђорђе Вукадиновић је изложио занимљиве резултате вишегодишњег социолошког истраживања о односу грађана Србије према европским интеграцијама, Косову и Метохији и Русији. Ова истраживања показују да се темељна вредносна опредељења тешко мењају, али у дефинисању геополитичке оријентације Србије политички фактор о тој чињеници слабо води рачуна.

Радивоје Керовић сматра да је нужно дефинисање српског националног питања кроз сагледавање нас самих и успостављање логичког реда у глави и дефинисање листе приоритета, што би, уверен је, допринело да се политички естаблишмент и интелектуалци коначно уздигну до нивоа националног сагледавања и разумевања тешких проблема с којима смо суочени.

Ђуро Ковачевић је нагласио да је српски народ један од најаутентичнијих и најстаријих европских народа, те да је неприхватљива подела на национално и европски опредељене политичке блокове. Европа за нас није супериоран модел, него је то природни модел који је утемељен у нашој историји. Наш европски хабитус је у темељу нашег националног идентитета.

Један од оснивача Школе Павле Б. Бубања говорио је о нашој богатој баштини на Косову и Метохији, констатујући да је незаборав те баштине најбољи начин да бранимо овај део српске територије.

Слободан Ракитић је, уз остало, изнео суптилну анализу повести мукотрпног уобличавања српског књижевног језика, бурну и дуготрајну историју његовог обликовања, доводећи питање језика у везу са косовским заветом. Разарање темеља српског националног бића почело је управо разарањем српског језика.

Генералној дебати претходио је суботњи поподневни округли сто, на коме је главна тема разматрана из угла књижевности.

Срба Игњатовић је констатовао да речи новоговора (реконфигурација) и транзиција, на пример, не служе да би нас приближиле суштини, већ да би замаглиле ствар. Током разарања Југославије и ломљења Србије, које траје, лансирано је на стотине таквих појмова из глобално-империјалног арсенала.

Петар Зец је говорио о патриотама и издајницима из угла анализе дела Јована Стерије Поповића и његовог свевремено актуелног ремек-дела „Родољупци”, у коме је антрополошки генијално осликана српска трагикомично-гротескна болна ситуација и апсурдно непроменљив менталитет.

Триво Инђић је говорио о одговорности интелектуалаца за распад Југославије и констатовао да се корени те одговорности налазе у сада већ давним нападима на Новосадски договор из 1954. године, да би потом указао да су првим ударцима били подвргнути српски језик и писмо. Пошто је осликао стање у култури, нагласио је да нам је насушно потребна нова културна политика.

У расправи су говорили и Желидраг Никчевић, Мићо Цвијетић, Душан Стојковић, Милош Петровић, Љубиша Ђидић, Зоран Милосављевић и Милица Лилић Јефтимијевић.

-----------------------------------------------------------

Филозофија и књижевност

У изјави за „Политику” новоизабрани председник Савета проф. др Миле Савић каже: „Филозофско-књижевна школа у Крушевцу заузима посебно место у још увек неартикулисаном концепту деметрополизације културног живота у Србији. Сам спој филозофије и књижевности представља изванредну прилику да се на једном месту сагледају различити аспекти тумачења стварности. Оно што за сада недостаје јесте синтетички искорак у погледу преплитања филозофије и књижевности. Српска филозофија треба да тематизује српску књижевност. Посебно због тога што је књижевност пре и често боље уочавала кључне друштвене проблеме од саме теорије друштва.


Коментари0
7936c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља