субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39
Путопис: Обедска бара

Велико царство птица

Пространи мочварно-шумски комплекс уз Саву је још пре 150 година постало прво заштићено подручје у Европи
Аутор: Текст и снимци Драган Боснићсубота, 12.07.2008. у 22:00
Лети се воде смање толико да се претвара у узан канал

Кажу да је Ангелина, мајка деспота Ђурђа Бранковића, спас од Турака нашла на скели која је прелазила Саву. Скела се насукала на источни део баре и од њених остатака је направљена црква брвнара. Касније је Ангелина основала женски манастир Обед по коме је и бара названа Обедска. Пре 150 година за бару се заинтересовао Едуард Ходек из Природњачког музеја у Бечу и одушевљено изјавио да је то прави птичији елдорадо. Двадесет година касније царска породица је декретом заштитила ово подручје. Тако је Обедска бара постала прво заштићено подручје у Европи и друго у свету (после Јелоустонског парка).

(/slika2)Обедска бара се налази поред реке Саве, а од Београда је удаљена педесетак километара. Потковичастог је облика и пружа се од Купинова до Обрежа. За посетиоце је најбољи приступ од мотела у Обрежу који држе „Војводинашуме”. Постоји и могућност обиласка дела баре чамцима.

Обедска бара је станиште преко 200 врста птица од којих чак 140 има статус природне реткости. Примећено је да се после четири деценије поново појављује ибис, познат као света птица египатских фараона. На бари се гнездила и црна чапља, али је она истребљена због необично лепог перја. Беле, сиве и чапље кашикаре су, поред црних и белих рода, најчешће птице на бари, а ту је и разноврстан пачји род, мали гњурац, гак, еја мочварица, затим орао белорепан и крсташ. Богатство баре допуњује двадесетак врста рибе и десетак врста водоземаца. Њену сценографију чини и пет стотина врста биљака, а ниво воде варира у односу на водостај Саве па се врло често током лета своди на узан канал поред Обрежа.

(/slika3)Село Купиново је настало као подграђе града Купиника. Подигли су га Угри у 13. веку, а почетком 15. га преузео деспот Стефан Лазаревић. После пропасти државе деспота Ђурђа Бранковића, Купиник је постао престоно место његових наследника. Тада је подигнута црква Св. Луке која постоји и данас и сматра се најстаријом у Срему. Поред цркве је сачувана стара тршчара са сламнатим кровом, амбар и пећ за печење хлеба. Амбар и плот су украшени лепим цветним украсима изрезбареним у дрвету. Резбарењем је украшено и неколико преосталих амбара са котобањама, дело чувеног мајстора Паје Чарапића из Купинова. Ова спремишта за кукуруз су некад била карактеристична за сва сремска домаћинства. Данас их је сачувано тек неколико. У селу се налази и Финансијска касарна, саграђена у 18. веку, и црква Светог духа из 1810. године која је спаљена током Другог светског рата. Њена обнова је започета пре десет година, али недостатак новца успорава радове.

У центру Купинова се налази спомен чесма из које у два млаза избија топла артеска вода. Сумпоровита је, а кажу да има и гвожђа па се препоручује за пробавне органе, кожна обољења, реуматизам... Списак је подужи, али вода није званично верификована па терапију користи сваки болесник по сопственој процени. И како је то већ уобичајено, сваки пацијент има своју причу која потврђује да је баш та вода излечила покојног Љубу, покојног Симу и покојну Марију. Малишани из Купинова не размишљају много о лековитости воде, али их је тешко истерати испод њеног топлог млаза. Тог дана кад сам обилазио Обедску бару, поштено сам се напешачио путевима око ње, па сам, док сам чекао аутобус, заврнуо ногавице и потурио ноге под млаз топле воде. После неколико минута сав умор је нестао, а топла вода је пријала упркос температури од 35 степени Целзијуса.

До Обрежа и Купинова саобраћају аутобуси Ласте неколико пута дневно из Београда и Руме. У мотелу у Обрежу је могуће ноћити и обедовати, а у Купинову постоји домаћинство које се бави сеоским туризмом, а део понуде је и вожња чамцем по бари. За посматраче птица је најбоље да мало поране и труд ће се сигурно исплатити.


Коментари0
036cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља