среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

На путовању за рајску башту

петак, 11.07.2008. у 22:00

СЕЋАЊЕ
Чувени и готово свима знан одговор академика Дејана Медаковића, када би на питање – како је – са невиђеним оптимизмом одговорио „никад боље“, изостао је у нашем последњем виђењу и разговору, пре пар недеља, у његовом стану у Београду.

Уместо чувеног карловачког вина, које би попио тек по чашицу у посебним приликама, и волео га баш као и Сремске Карловце од најранијих гимназијских дана, донела сам му, према савету лекара, „кока колу“, у том часу корисну за боље варење.

Наздрављајући овим пићем вишедеценијском пријатељству, чије смо странице отворили породичним дружењем и летовањима у Дубровнику, касних седамдесетих, и наставили га преко Цириха, Сент Галена, Солуна, Београда, Сремских Карловаца, Гроцке... готово младићким гласом је рекао:„На све сам спреман. Моје су године, сложићете се, ипак, врло озбиљне, није то шала, осамдесет шеста... Урадио сам много и довољно, а можда сам могао и више.“

Кружок у Котеж-Неимару

Пожелео је, тада, да ми прочита песму „Из тмина враћам пријатеља“, управо написану, а данас већ извесно сасвим последњу из пера овог несвакидашњег ствараоца у српској култури. И док је казивао стихове, а све што је икада написао знао је напамет, сетила сам се лепоте његовог појања грегоријанских корала, а научио их је у Фрањевачкој гимназији на Бадији, подједнако као и православних псалтира, невероватне дикције када би говорио латинске цитате, или његовог познавања немачког језика за које ми је својевремено дописник листа „Die Welt“ Фон Штрем рекао да је „бољи од најбољег језика немачких интелектуалаца“.

Сетила сам се и свих његових дубровачких прича, док смо заједно са породицом, пловили чамцем из луке Груж, узводно, Ријеком Дубровачком, све до ушћа Требишњице и старе хидроелектране. Медаковић би невероватном лепотом казивања слушаоцу враћао стари сјај Дубровника, чија је властела још од 15. века у Ријеци Дубровачкој градила своје летњиковце.

На сасвим оригиналан начин оживљавао је историју, а ту моћ су у последњој половини века у нашој култури имали још само Радован Самарџић и Драгослав Срејовић, казујући о летњиковцима Кабоге и Стајевих, о романичкој цркви Сустјепан, о летњиковцу Боздари, Гундулића, Соркочевића, Бизарија и Геталдића, Буцињола, Замања, Гучетића, Ђорђића... „Погледајте ову рајску башту“, говорио би дивећи се сваког послеподнева лепоти Ријеке Дубровачке, баш као да је први пут види.

Спортски дух од најраније младости, пешачење по читавом некадашњем југословенском простору, до забитих манастира, козјим стазама и путевима којима нису могла да прођу ни теренска возила, и још ко зна колико хиљада препливаних километара, а као страсни пливач знао је свакога дана да оплива дубровачко острво Даксу - нису Дејану Медаковићу олакшали здравствене тегобе позних година. Он их је, ипак, пренебрегавао, па је тако у болници, између 22. и 25. маја, написао причу, а потом и песму „Из тмина враћам пријатеља“, са пост скриптумом: На Првој хируршкој клиници КЦС, у очекивању могућег продужетка мог живота“.

Тај пријатељ, казује ми Дејан Медаковић после прочитане песме, био је Мирко Борота. Упознали су се 1946. године у Литерарној секцији „Иво Лола Рибар“ која се налазила у Котеж-Неимару, у вили некадашњег министра Сарајлије Милана Сршкића.

„Вила је деловала напуштено и без намештаја, који је однет ко зна када и коме. Само предмети који случајно нису нестали из куће, разбацани на све стране, стравично су сведочили о некадашњој раскоши”, написао је и казује ми Медаковић и сећа се својих другара младих песника из секције: „У оном општем нереду, за мене је било најзанимљивије да нешто сазнам о нашој, на брзину састављеној, дружини. У почетку, сви смо изгледали као да смо напречац скупљени и доведени у ову пусту вилу са задатком да нам старији другови, који су нас посећивали, открију све чари писања о новом социјалистичком лику ’инжењера људских душа’. Били су то Бранко Ћопић, Ото Бихаљи Мерин, Душан Матић, Душан Костић, Десанка Максимовић, а изнад свих Јован Поповић. За мене, који сам провео на Бадији у Фрањевачкој гимназији четири године, све ове изговорене речи старијих другова звучале су познато. Готово нагонски, одбацивао сам их као нешто туђе. Осећао сам се као нека прогоњена звер. Вероватно сам многима изгледао уплашено. Још памтим подозриве очи, које су ме посматрале урокљиво и одбојно...”

Управо у тим часовима нелагодног испитивања Медаковић је, каже, запазио буцмастог, уредно обријаног, а помало и елегантног младића, Мирка Бороту. Дошао је из Смедеревске Паланке, из љотићевског казнено-поправног дома. Још у логору је добио надимак „Гроф“, због углађеног понашања, уздржљив и без примедби на мршаве оброке. Тек касније је Медаковић, каже, сазнао да је Мирков отац, Стеван Борота, јавно обешен у Ваљеву, као командант Мачванског партизанског одреда.

Крлежине папирнате драме

„У литерарној секцији ’Лола Рибар’ схватићемо још много о животу. Мене занимају све те људске метаморфозе засноване на страху. Овде се сви понашају као да су кривци пред револуцијом па желе да исправе своје грехе. Верујем да је мали број оних грешника који су искрени покајници. Њихова искреност не спасава их од глупости“, написао је Медаковић у причи о Бороти и препричава ми тада своје некадашње дијалоге са Јованом Поповићем. „Одједном, разумео сам двоструки карактер овог човека и схватио тајну речи ’хомо дуплекс’”, каже. Поверивши се те, 1946, Мирку Бороти, да му је у Литерарној секцији „загушљиво“ и да ће престати да долази, Медаковић је схватио да и садруг-песник осећа исто. Дуго су разговарали и о књижевности, обојица су била заљубљена у Лазу Костића, а о Крлежи мислили да пише „сувише папирнате драме, пуне позоришних трикова“.

Борота је тада открио Медаковићу да пише песме и да их припрема за штампу. Изненада је, после кратке авантуре са послом у тек покренутом НИН-у, Борота Медаковићу поверио да му је „доста Београда“ и да иде у Словенију. На крају му је поклонио неколико увезаних листова својих песама.

„Дуго сам их чувао, а сада из тмина враћам ишчезлог пријатеља“, пише и каже ми на крају нашег последњег разговора академик Дејан Медаковић.

Тада ни он ни ја нисмо знали да је то крај овоземаљског пријатељства. Вољом Свевишњег, многи наши планирани сусрети и недовршени пројекат за две фотомонографије о Медаковићима, све је то остало за нека нова виђења, у рајској башти.

Даница Радовић

-----------------------------------------------------------

Дејан Медаковић

ИЗ ТМИНА ВРАЋАМ ПРИЈАТЕЉА

Из тмина враћам пријатеља
Што нестаде без жеља и наде
Вадим га из тамног ишчезнућа
Из мрачних рупа у које упаде.

За ову дрскост тражим опроштаје
Што рушим спокој као отпор смрти
Јер желим да је лишим освојеног плена
Унапред слутим какви су обрти.

Каква је судба људских успомена
Издајничко бледило одраз заборава
Нема ко да памти одлазеће
Јер их чека верна некошена трава

(Ургентни центар, 10. јуна 2008.) 


Коментари2
9712d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran lakic
Mnogo citas cetnicku literaturu.Ima i drugih izvora.Da li znas kako je uopste ta vest plasirana u javnost.Uhvatil jednog klinca Zupana iz Posavskog partiz.odreda i obecali mu zandarmi da ce ga pustiti ako isprica za Novo vreme laz o testerisanju.Klinac je bio seljacko dete neobrazovano i naivno pa su ga kasnije cetnici ubili da nema svedoka.
pera kostic
jel je Mirku Boroti otac onaj Stevan Borota, umetnik sa testerom?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља