субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.07.2008. у 22:00 Бошко Јакшић

Mama mia!

Уз све социјалне изазове, култ маме и „маминих дечака“ учинио је да седморица од десеторице неожењених Италијана старијих од 35 година и даље живе са родитељима
Природно расхлађивање: фонтана у центру Рима Фото АФП

Јунона, римска богиња заштитница брака, порода и жена, изгледа да у савременој Италији има све мање божанских задужења, али свој небески хлеб ипак успева да заради чувајући породицу у тешким временима кризе брака, катастрофалног наталитета и много посла који предстоји у побољшању положаја жене.

Фамилија је у Италији много више од одгајања деце, од Божићног ручка, од породичног славља. Фамилија је та која Италијану даје сигурност, савете, зајмове, штити га од индивидуалаца какав је и сам у спољном свету, обезбеђује му везе, оставља наследство, вида ране пораза и охрабрује у тријумфу.

Фамилија је култура живљења, генетска детерминанта начина живота, најјача карика италијанског друштва за које се често каже да је збир десетак милиона породица, а не држава 59 милиона становника. Слатко саће велике кошнице. Концепт породице је, уз помоћ Римокатоличке цркве, најснажнији израз солидарности.

Упркос свим изазовима потрошачког друштва који круне породицу, унутрашња лојалност односа показује највиши степен отпорности, па и тврдоглавости према променама, посебно на југу.

Породица данас ипак није она од пре три-четири деценије. Из овог резервоара извлачи се чувени италијански шарм, али и веома изражени индивидуализам, слабашна воља за ширим заједништвом, низак степен колективне грађанске одговорности.

Фамилија је добила нека нова правила, променила унутрашњу структуру, редизајнирала права и обавезе, одустала од јединственог модела. Захваћена генетском мутацијом, трансформисала се и мултипликовала. Легализацијом развода настале су породице новог типа. Толико нове, да многи Италијани још не знају где да их сместе, како да их назову.

Али, ако породица опстаје, брак је у кризи. Старосна граница ступања у брак помера се навише (око 28 година). Број бракова се у последње три деценије смањио за трећину, а развод или растава догађају се свака четири минута.

Неспремни, уплашени од брзих промена постиндустријског друштва или могућег развода који би их папрено коштао, мушкарци зазиру од брака и женских „монструозних хомологизација“ у стилу: данас пасту припремам ја, сутра ти. Младићи све дуже остају у родитељским кућама и – рекло би се да уживају.

У Италију су познати као „мамони“, појава се у земљи „индустрије маме“ назива „мамизам“, а многим младићима би више пристајало да говоре о матрији него о патрији. Уосталом, с оцем дневно у просеку потроше 15 минута, са мајком сате и сате.

Када се у Италији помиње породица, подразумева се мама. Мајка мушкарца, ређе жене. Мадона и дете су национални стереотип. Омиљени виц каже да је Исус Христ из најмање три разлога морао да буде Италијан. Први: 33 године је живео са мајком. Други: он је био уверен да му је мајка девица. Трећи: она је у сину видела Бога.

Треба много тога да се догоди, барем брак, да би италијански мушкарац отишао од маме. Воља за независношћу је мала. Школовање је дугачко. Изазови налажења посла и стана све већи.

Један од тројице италијанских мушкараца виђа мајку сваки дан, показује недавно истраживање. Многи, и када се ожене, сваке недеље мајци доносе веш на прање. Оне им пеглају кошуље, купују доње рубље и дају свеж наполитано прелив да носе кући.

Уз све социјалне изазове, култ маме и „маминих дечака“ учинио је да седморица од десеторице неожењених Италијана старијих од 35 година и даље живе са родитељима. Слављени су и уважавани.

„Уколико у Америци млад човек не жели да се одвоји од породице, сви питају шта се с њим дешава“, каже Кјара Сарачено, професорка социологије на универзитету у Торину. „Овде, уколико млад човек жели да се одвоји од куће, сви се питају шта је погрешно с породицом.“

Од тренутка када се плава врпца окачи о кућна врата да би означила новорођеног сина, он постаје средиште пажње. „Мамизам“ једноставно значи да су мајке поквариле своју мушку децу. Није необично да писац Дарија Маријани каже да италијански мушкарац „када се ожени једну мајку мења за другу“.

Све то може да буде јако фрустрирајуће за женског партнера овог савременог Петра Пана у чију је душу од рођења утиснута жеља да његова изабраница мора да личи на његову мајку.

Такмичење између свекрве и снаје је неизбежно. „Ставља много лука у парадајз-сос“, упозорава га мама. „Погледај како ти пегла крагне.“ Он ће слушати маму и наставити да од ње тражи најважније савете. Није необично да на овоме пукне 36 одсто италијанских веза, у поређењу са 25 одсто у Немачкој или 18 одсто у Француској.

Ако опстане, све овако траје док се не роди дете. Бака тада преузима нову улогу препуштајући снаји да покаже оно што је учила од малих ногу: да буде нова мајка свог мужа, одгајивач будућих „мамона“ или ћерки које морају да знају шта их чека.

Циклус се продужава. Фамилија царује, али Италијана је све мање. Бела куга напредује правећи од Италије земљу са једним од најнижих наталитета на свету. Уколико се овако настави, 2050. биће их за 11 милиона мање него данас.

Коментари0
5d6cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља