уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.07.2008. у 22:00 Ана Оташевић

Мутирање породичног модела

На промену традиционалне слике о француској породици последњих деценија је утицао пораст ванбрачних заједница, већа толеранција друштва према самохраним родитељима, као и социјална политика која је штитила појединце и породицу
Ајфелов торањ: Париз Фото АФП

(Специјално за Политику од дописника Танјуга из Париза)

Традиционална слика француске породице – брачни пар са најмање двоје деце – драстично је промењена последњих година повећањем броја ванбрачних заједница. Састав породице је временом еволуирао, одражавајући промену обичаја. Домаћинства су мања, невенчани парови су чешћи, као и парови без деце и породице са једним родитељем.

Више од половине домаћинстава је са једном или две особе: једна од три особе живи сама, један од четири пара је без деце. Прве значајне промене у француској породици примећене су у осамдесетим годинама, са повећањем запослених жена и већим бројем слободних веза.

Данас се 45 одсто Француза рађа изван брачне заједнице, чему је допринела већа толеранција друштва према самохраним родитељима, а један од три брака се завршава разводом, што доводи до повећаног броја самохраних мајки. Чешће се разилазе парови високообразованих, при чему мушкарци имају много више шанси да се нађу у новој вези, док мајке често остају саме после разлаза. Жене рађају прво дете све касније – у просеку са 29,9 година, а неретко и после 40, нарочито кад је реч о женама које су дуго студирале.
Млади остају да живе са родитељима дуже него раније – мушкарци до 26, а жене до 23. године у просеку.

Док се млади све ређе одлучују за породицу, Французи између 30. и 35. године имају све више деце. Француска је земља са највећим наталитетом у Европској унији, испред Италије, Шпаније и Немачке.

Овај феномен се тумачи политиком породице која се спроводи од шездесетих година. Систем социјалне и здравствене заштите, дечјих додатака и, пре свега, предшколска настава за сву децу старију од три године, представља још један француски изузетак.
 
По броју самохраних родитеља Француска се приближава нордијским земљама, где се више од половине деце рађа изван брака, за разлику од Грчке и Кипра, где тај проценат једва досеже пет одсто. Занимљиво је да све ређе ступање у брак младих у Европи нимало не утиче на пад наталитета, већ напротив, доприноси расту броја новорођених беба.
Истраживања показују да наталитет заправо опада на југу Европе – тамо где се деца рађају углавном у браку.
Овој тенденцији рађања деце изван брака је допринео и привредни развој од седамдесетих наовамо, који је омогућио средњој класи много квалитетнији живот од оног који су себи могли да приуште њихови родитељи. Томе је допринело и смањивање радне недеље на 35 радних сати за време социјалистичке владе Лионела Жоспена у деведесетим годинама.

Иако су се избориле за приступ професијама које су у прошлости биле резервисане за мушкарце и за већу једнакост полова, Францускиње су и даље слабије плаћене од колега који обављају исти посао, због чега влада намерава да уведе новчане казне од 2010. године за предузећа која не поштују једнакост полова када је реч о платама.

Иако се мења, традиционална подела послова у кући и даље опстаје, па послови попут чишћења, спремања, кувања, куповине намирница или прања рубља углавном падају на жене. Ако не воле послове у кући, Французи најчешће налазе више задовољства од жена у кувању, што је у складу и са њиховим начином живота, окренутом култури кулинарства.

Упркос томе што се Французи све ређе одлучују на брак, насиље међу паровима није смањено, већ је, како показују најновија истраживања, у повећању.
Након година економског просперитета, друштвена ситуација се мења под ударцима мондијализације и превласти либералног капитализма као економског модела у развијеним земљама. Од 2003. године Француска је ушла у период економске стагнације, што се одражава и на стагнацију животног стандарда, чиме је највише погођена средња класа.

Французи су дуго живели са вером у бољу будућност, али се та тенденција последњих година променила и све је више оних који верују да ће сутрашњица бити гора и да ће њихова деца живети теже него они. Главна преокупација Француза постала је куповна моћ, испред здравства и пензија, док је стопа незапослености међу највећим у Европи.

Французи се налазе на крају славног периода социјалне политике која је штитила појединца и породицу. Друштво се од бриге за појединца креће ка колективним интересима, као што је већа продуктивност и компетитивност, што подразумева дуже радно време, мање одмора и стезање каиша.
 

Коментари1
9b6a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Emina
Sebicnost je na delu,netolerancija,okrenutost prvenstveno sebi...Mozda tako mora,mozda je to logican razvoj..Mozda detetu nije potrebna i mama i tata..Mozda ce nesto dobro izaci i iz ovoga...Mozda je ok raditi 10sati dnevno,putovati do posla i nazad 2,spavati i jesti..mozda je ovo stepenik ka pozitivnom razvoju,a ja,eto, imam pogresan utisak da idemo u suprotnom smeru.Mozda....Ipak sluti mi na usamljenost,otudjenost,nepostojanje ljubavi.A bez toga ne mozemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља