среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.07.2008. у 22:00 Михаило Меденица

Мама, тата, свастика, заова, дека и ја

Прву годину брака супруга и ја провели смо размишљајући о осамостаљењу и малом, слатком дому који ћемо уредити с толико пажње и пуно љубави. Друга је протрчала у маштарењу како ће тим слатким домом, ускоро, звонити смех нашег детета! Трећа је минула у забринутости неће ли наш виртуелни стан бити премали за клинче које је увелико проходало и протрчало? Четврте године манули смо се сањарења и коначно преуредили моју некадашњу момачку собу, родитељског стана, у дневно-спаваћи боравак.

Пета је била година у којој је принцип парламентарне демократије, у вишегенерациској породичној заједници, дефинитивно пао у воду! А, шеста? Све што сам од ње желео било је мало мира у купатилу! Да нико не куца на врата како уђем у њега и да више не чујем оно: „Хоћеш ли дуго...“?! ХОЋУ – за све ове године што сам морао да чекам да се отац први обрије, супруга истушира пред посао, мајка извади веш из машине, ћерка поигра с луткицама седећи на шољи, чести гости прелистају штампу, куче утрчи да пије воду, бојлер поново напуни... Море, заједницо, и Богу си тешка!

Мада, има она и својих предности. Побројаћу их, сетим ли се неких. Ах, да, вишегенерацијска породична заједница је заправо дивна ствар – уколико не живите у њој!

Из перспективе ветерана овог фронта, верујте ми на реч да су преговори о формирању владе мачји кашаљ у односу на „кохабитацију“ три и више генерација у истој кући. Нема неприродније коалиције.

Отац и мајка су, као носиоци станарског права, „тврда“ струја код којих сваки разговор почиње и завршава са: „Док сте под нашим кровом...“! Суштина те опаске своди се на: „Слободно, ви децо, живите својим животом, док год не задире у наше, устаљене, навике, за које смо, иначе, сувише стари да бисмо их мењали“!

У реду, стоји да су своји на своме и да су млађи они који треба да се прилагоде, али...

Први већи проблем који се јави јесте подела надлежности, илити, кућних права и обавеза.

Кухиња: око ње се преплиће све и ту нема трајно ваљаног решења. Наиме, у њој се води рововска борба између свекрве и снаје за наклоност сина, односно, мужа. Заправо, то је сукоб примарних инстинкта за самоодржање, јер – ко влада огњиштем, тај влада и кућом?! Проблем је што се временом, кад испуцају тешку артиљерију, обе повуку с бојишта, уз волшебни изговор: море, нека ти жена кува, односно, нека ти кува мајка...

Кућни буџет: вечити дефицит. Као и у некадашњој државној заједници Србије и Црне Горе не постоји јасна размера ко са колико средстава учествује у њему. Обично се отац и ја као овлашћени преговарачи једанпут недељно нађемо у ходнику, на „ничијој земљи“, да један другом пренесемо ставове инвеститора. Као на размени заробљеника, извршимо примопредају рачуна, гледајући се право у очи, не би ли ухватили евентуални тренутак слабости код оног другог и потурили неплаћени инфостан од претходног месеца... Како год се преговори завршили „више инстанце“ су убеђене да су и овај пут оштећене, али...

Рођење детета: долазак на свет и под исти кров треће генерације фактор је приближавања колико и највећих мимоилажења, прве две. Наиме, сви би да га васпитавају. Баба и деда уз непорециву аргументацију: „Ваљда ми знамо шта је добро за дете, па подигли смо брата и тебе?! А, ми, опет уз једнако ваљане разлоге: „У реду, али сад пустите нас да се учимо родитељству, знамо ваљда и ми шта је најбоље за њега“?!

Директна последица тога је збуњено дете које није начисто има ли то два пара родитеља или вишка баба и деда? Шта ће, сирото, таквим одрастањем предодређено је за народног посланика, с обзиром на то да живи у атмосфери ванредног заседања скупштине, по хитном поступку, уз лабави кворум и вечито прегласавање посланичких група...

Ово су тек нека од општих места, карактеристична за живот у заједници. Толико их је, а простора је мало...

Верујте на реч човеку који је стицајем околности (после продаје родитељског стана и неспретног улагања у некретнине) завршио у тазбини. Специфичној заједници о којој би се дисертације, специјализованих грана медицине, могле написати. Међутим, ја нећу ни реда! Ташта ми је читалац „Политике”, разумите ме. На ивици сам „номинације“ и не бих да ме следећег јутра пробуди глас: „Зете, избачен си, имаш два минута да напустиш кућу...“!

П. С. Ево, сетих се још једне добре ствари, проистекле из живота у заједници: за све ове године брака супруга и ја нисмо подигли глас једно на друго. И то не зато што је толико складан, већ због тога што смо били принуђени да се шапућући расправљамо...

Коментари23
77538
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

terramare
U Italiji postoji naziv/stanje koje se zove Hotel mama.
Vukadin
Tema nedelje - Srpska porodica. Nisam znao da ona postoji. Poznavajuci vecinu porodica nisam nasao nijednu u kojoj odnosi nisu poremeceni a zajednicko zivljenje o kojem autor pise je samo jedan od razloga. Komunisticki sistem je prvenstveno rasturio porodice jer je drustvo kao zajednicu stavljao u prvi plan. A onda je dosao gradjanski rat u maloj Evropi zvanoj Jugoslavija koji je unistio mnoge porodice. Ima toga jos sto tesko moze da stane u ovaj mali i skucen prostor.
Za Tvrtka
Svaka cast. Pravi komentar. BRAVO!
Твртко
И ето - Дирекција за изградњу Београда каже да том граду фали 20.000 станова. тј. још 50-60 000душа нема где да спава у Београду. Нема много напретка док се Србија не развије равномерно и док духавни идеал младих не постане родитељство и породичне обавезе према деци и према ,нпр, породичном бизнису - уместо тренутних хедонистичких снова о животу у светлом окупаном великом граду до касно у ноћ. Осим тога - децу треба охрабривати да крену у живот а не плашити их и на тај начин везивати за себе. Српски родитељи зидају спратове својим синовима да се ови не би мучили - а заправо праве од деце уплашене анксиозне заморчиће. Све у свему - садашње стање српске демографије је последица хедонизма, конформизма, мањка храбрости младих људи, посесивности њихових родитеља, отуђеност од традиционалних "темеља" европске и српске цивилизације, лењост и веровање да је злато све што сија. И на крају-да ли српски родитељи уче децу да је најважнији живот (рађање и слично) или саветују децу да прекину живот ако је то потребно да би обезбедили "светлију будућност"? Углавном раде ово друго.
Djordje Prolece
E ovo se zove majstor kratke priche ...ova tema provlachi se kroz vekove kod nas ...ali citat Zajednico i Bogu si teshka ...objashnjava sve gore navedeno ...U svakoj srpskoj porodici postoji bar po jedna fotografija na kojoj su tri generacije i sa jedne i sa druge strane ...ako to nemate u svojoj arhivi ...ne znate sta je sreca ...Ocekuje jos ovakvih tekstova ...ovo treba da ima posebno mesto u novinama !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља