петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.07.2008. у 22:00 Ана Тасић

И шармантно и рециклирано

Из румунске представе „Сусрети“

Програм овогодишњег међународног Фестивала монодраме и пантомиме укључио је девет монодрама и четири пантомиме, у главном програму. Без обзира на драстичне осцилације у квалитету појединачних представа, фестивал је значајан јер публика има прилике да добије солидан увид у различитост продукције у оквирима ове две извођачке форме, као и зато што у времену досадних летњих пауза у животу одржава позоришне активности у Београду.

Монодрама „Ако отвориш четрдесету собу...”, у концепцији, режији и извођењу Талин Бујукуркџијан (компанија „Просперо” из Истанбула), застрашујуће је претенциозна, патетична, илустративна и неинвентивна представа. Глумица нас бомбардује са гомилом неповезаних тема, говори о личној прошлости, одрастању, породици, својим страховима, прилично уопштено датим. У једном тренутку додирује и политичка питања, несхватљиво улагивачки, глорификује демократију у својој земљи (Турској), неограничену слободу избора и говора, без икаквих назнака ироније. Када позориште не заузима критички став према различитим околностима, оно руши премисе свог постојања, негира себе, постаје непотребно. И глума у представи је сувише наивна и неубедљива, као и глумичини неспретни покушаји да ступи у контакт са публиком, увлачећи је у директну комуникацију.

Јапанац Акира Шимицу, чест гост Београда, извео је пантомиму „Свет”, састављену од низа краћих сцена које се односе на различита питања, од настанка света, преко утицаја медија у савременом друштву, до емотивних односа. Представу дефинише пародичан тон према наслеђу поп-културе. Шимицов наступ се у великој мери базира на извештаченом, театралном певању познатих поп-песама, поређаних тако да формирају наратив. На пример, када је тема сегмента љубав, од њеног буђења до разочарања, Шимицу неспретно изводи неколико песама, од „I Was Born to Love You” Фредија Меркјурија до „It’s A Hard Life” групе Queen. Неопходно је бити упознат са песмама које Шимицу пева, да би смисао тих искривљених имитација био потпуно разумљив. „Свет” је сигурно забавна, али не и идејно подстицајна, нити уметнички значајна представа.

Позориште „Passe-Partout Dan Puric” из Букурешта представило се пантомимом „Rencontres” („Сусрети”), запањујуће сличном пантомими „Флерт” која је на прошлогодишњем фестивалу добила награду публике (продукција „Inexistent”, Румунија). Драгош Хулуба и Виолета Тотир непретенциозно, духовито, бескрајно лако и шармантно играју неколико сцена које третирају мушко-женске односе. Као и у јапанској представи, и овде се у основи налази карикатурална интерпретација поп-културног наслеђа – у овом случају филмског. Актери театрално и крајње фрагментарно представљају познате ситуације из филмова о Џејмсу Бонду, Тарзану, затим из „Певања на киши”, „Прохујало са вихором” итд. Аутори обе пантомиме рефлектују чињеницу да живимо у глобализованој, ултрареференцијалној култури која често функционише као специфична рециклажа већ постојећих текстова. Но, ове две пантомиме, неспорно шармантно изведене, ипак су у суштини базиране на допадљивим триковима који треба да заведу публику. Другим речима, оне представљају тријумф форме на рачун садржаја, који се губи у гомили симпатичних досетки.

Илина Чоревска је извела монодраму „Антигона” (продукција Центар за културу, Битољ), према тексту Џеклин Басанели, који се, због блискости форме, стила и начина обраде класичног наратива може упоредити са текстом „Хамлетмашина” Хајнера Милера. Полазећи од античког мита, Басанели анализира могућности побуне у данашњем друштву, односно супротстављања друштвеним неправдама и бахатости политичара. Чоревска игра енергично и сугестивно, психолошки, слојевито обликује лик Антигоне. У њој коегзистирају бунтовност, усамљеност, лудило, као и стални конфликт између правдољубиве борбе за промене и резигнације што ову представу чини углавном уверљивом и довољно заокруженом.

Коментари1
4a90d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

posmatrac dijaspora
Cini mi se da je autor ovoga teksta zaboravio da spomene jos neke veoma dobre predstave. Sto se tice Rumuna bila je to jedna od najsvezijih predstava.Mozda je trebalo u tekstu navesti i uspesan ubaceni debi grupe studenata iz Bjeljine sa katedre Ljiljane Blagojevic koji su publici prikazali savrsenu "pricu" iz zivotinjskog sveta.Aplauz publike je bio prava ocena koji je mladima iz Bjeljine porucio da nastave dalje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља