субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

ШТА ДА СЕ (НЕ) РАДИ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 14.07.2008. у 22:00

Под теретом економских мука, нова влада је присиљена да нешто учини што пре, или да се бар прави као да нешто чини. Политичка журба ствара идеалан амбијент за нове велике грешке.

Влада Србије поново, по ко зна који пут, обећава покретање амбициозног инвестиционог циклуса у чијем су центру инфраструктурна улагања. Ову иницијативу треба још једном безрезервно поздравити – можда се овога пута и посрећи. Други, збуњујући низ мера који се најављује у вези је са смањењем пореза на зараде и смањењем царина на увоз аутомобила. Није јасно какву би то корист могло донети домаћој економији, док су штете јасно видљиве.

Улагање у инфраструктуру ће повећати јавну потрошњу, а снижењем пореза и царина ће се смањити приход већ истањеног буџета. Држава вероватно планира да буџет попуни продајом највећих државних монопола и да тиме помири непомирљиво – да повећа и инвестиције и приватну потрошњу, да их повећа истовремено и одмах.

Пре него што се крупним корацима похита у срећну будућност, било би добро застати и проверити ефекте старих, раније донетих мера. Важно је да се то учини озбиљно, да се пажљиво погледају економски показатељи и да се домаћа пракса упореди с искуствима успешних земаља у развоју. Анализа би могла показати да је једна у низу стратешких грешака економске политике од 2000. године у вези са пребрзом и преурањеном либерализацијом спољнотрговинског и пореског режима, као и са погубном либерализацијом капиталних токова.

Либерализација јесте светски тренд и она се не може избећи. Државе у развоју међутим могу контролисати њен темпо и прилагођавати га потребама своје економије, онако како то најуспешније међу њима и чине. Насупрот њима, Србија је без преке потребе и на штету сопствене економије смањила царине и тиме дотукла већ ојађену привреду изложивши је конкуренцији у тржишној борби без шанси. Либерализација нема никаквог смисла ако привреда из ње излази ослабљена или разорена. Лоше стање српске индустрије и катастрофално стање платног биланса, заједничко су дело царинске политике и прецењеног динара.

Србија је већ смањивала порезе на зараду и добит, увела је и низ пореских олакшица од којих су неке апсурдне, попут пореских повластица банкама – и све то без већих ефеката. Порески приходи су (релативно) пали, а до раста запослености није дошло.

Када је реч о штети насталој либерализацијом капиталних токова, ствари су још горе. Либерализација капиталних токова подразумева да капитал може слободно и неспутано улазити или напуштати земљу вођен сопственим интересима. Некоме се може учинити да од прилива капитала не може бити штете. Може. У сваком пресеку времена, економија једне земље може продуктивно употребити само ограничену количину капитала. Све преко тога наноси штету, подстиче прекомерну потрошњу, повећава увоз, задуживање и инфлацију. Србија је уџбенички пример негативних последица овакве врсте отварања.

Кључни проблем економске либерализације је његова иреверзибилност. Тржиште се преко ноћи може отворити, царине и порези смањити – тим пре што то увек иде уз аплауз и сузе радоснице. Грешке либерализације, и када се признају, не могу се исправити, нити се ствари могу вратити на почетак. Било би добро да Србија не понови старе грешке још једном – више истог неће помоћи.

Најављено снижење царина на увоз аутомобила је погрешна, популистичка мера. Грађани нису дужни да гледају даље од карбуратора, али влада јесте. Домаћи увозници свакако задовољно трљају руке, а и банкама је у интересу да се царине смање и тиме отвори простор за одобравање нових, скупих кредита за куповину аутомобила. Само ће економија Србије бити на губитку. Сваки евро који буде отишао на ту страну повећаће потрошњу и увоз горива, довешће до раста трговинског дефицита, а грађанe и државу увести у нова задужења. Подстицање увоза аутомобила је ирационална мера која грубо игнорише све велике проблеме данашњице, од енергетских до еколошких. То је висока цена за убирање јефтиних политичких поена.

Најављено смањивање пореза на зараде има смисла само ако је реч о прекомпозицији пореске скале на линији прогресивног опорезивања. Тест ваљаности нових мера је једноставан. Ако нова пореска скала доноси већи укупан порески приход, или бар не умањује досадашњи, нове мере имају смисла. Чини се ипак, да иза смањивања пореза стоји стара идеја, по којој снижење пореза појефтињује радну снагу, не би ли се подстакло запошљавање. У српском искуству, и не само српском, та теза нема утемељење. Домаће плате имају ниску куповну моћ, али су превисоке када се искажу у еврима и када их инвеститори упореде са земљама у окружењу.

Проблеми српске економије неће се решити снижавањем пореза или царина, а буџет ће се изложити додатним искушењима. Ако нешто треба смањити, онда би то морала бити вредност динара у односу на евро. Не постоји ниједна мера пореске политике која може неутралисати негативне последице либерализације капиталних токова и прецењеног динара. Србија ће почети да решава своје огромне економске проблеме тек када буде имала ваљану дијагнозу, а она мора кренути од монетарне политике. Нема разлога да влада пребрзо излази са парцијалним мерама и постаје њихов талац, а да се при томе у дефинисању кључних праваца економске политике није отишло даље од уопштених наговештаја.

Финансијски консултант


Коментари30
4885f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera Nastasovic
Nigde nisam procitala ni jedan komentar na plan nove vlade Srbije da odobri povlastice stranim investitorima u vidu oslobadjanja od placanja na porez, placanja naknade za koriscenje zemljista. Kakve onda drzava interese ima da dovede te investitore kada se odrekne svih prava koja donose prihode? Da ne pominjem obecanje ministra Dinkica da ce tim firmama placati 2500 evra po novozaposlenom. To znaci na vise od pola godine drzava placa troskove umesto firme za zaposlene. Kakav nam je interes da sve to radimo? Bas bih volela da znam vase misljenje o tome.
Dusan
Gospodine Katicu, sve ekonomske politike koje ste naveli dolaze iz istog izvora, i demagoski su trikovi najboljeg studenta ekonomske politike Slobodana Milosevica. I knjigu je o tome napisao. Moto je "Samo deli, nije tvoje, a za sutra cemo da vidimo". Zaboravili ste da pomenete "besplatne akcije", ili mozda niste hteli da se zamlacujete nebulozama. Moj apsolutni favorit je podsticanje uvoza automobila SUS motora, u vreme izdisaja te tehnologije. Sto se tice arcenja para dijaspore, jedini nacin borbe protiv toga je ne dati. Ne ici na odmor tamo ovog leta. Ne kupovati stanove. Ne slati novac za ispomoc koja nije apsolutno neophodna. Odloziti sve, dok interesna grupa koja ekonomski razara Srbiju ne bude zamenjena, ili dok ne uteraju zemlju u duznicku krizu. Tada ce novac dijaspore biti stvarno potreban. Trosenjem i slanjem novca danas samo im se pomaze da raka koju kopaju Srbiji bude sto dublja.
Драган Николић
Цитирам Аутора:" Либерализација јесте светски тренд и она се не може избећи. Државе у развоју међутим могу контролисати њен темпо и прилагођавати га потребама своје економије, онако како то најуспешније међу њима и чине." У овим речима видим и срж нашег проблема. Хвала Аутору на изванредном тексту.
Dejan
Stvari oko naše ekonomije su savršeno jednostavne, nije problem u liberalizaciji(carinama,konkurenciji..), problem je u potrošnji i to državnoj. U našoj zemlji samo na državnim jaslama posredno i neposredno radi 300-500 hiljada ljudi, ako dodamo 1.5 miliona penzionera dobijamo epske razmere potrošnje. E sad od tih 500 hiljada svakom na kraju meseca 300-500 evra plata. Opredelite se gospodo ili kresanje plata ili smanjenje broja zaposlenih, šta koga briga dali je neko pod kreditom ili ne to je individualna odluka. Jedno fino rešenje je da evro bude 100-140 dinara. Drugačije ne može, da može nebi bili u problemu i pričali bismo o budućoj olimpijadi.
Slavomir Srpski
Potpuno delim misljenje Katica o ekonomskoj situaciji, i pozdravljam njegov kriticki odnos prema ekonomskom programu nove vlade. To je bitan princip demokratije da kritikuje nepovoljne konseguenze ekonomske politike BILO KOJE vlade pa i ove "proevropske". Salu na stranu, Katic je jasno rekao da stimulisanje potrosnje koja nema cilj razvoja sopstvene ekonomije je porazan, i za mnogo jace ekonomije (USA recimo) a ne ove jadne zaduzene Srbije. Dakle sasvim je na mestu da se visoko oporezuje uvoz onih produkata koji samo rasipaju ionako male fondove, ili naprotiv stvaraju buduca zaduzenja koje treba onda otplacivati, a da se skine sasvim porez na uvoz opreme koja sluzi ZA PROIZVODNJU ovde u Srbiji. Jedino na taj nacin, ogranicene mogucnosti ulaganja bice orijentisane za razvoj proizvodnje i ekonomije u Srbiji, sto bi trebalo da bude osnovni princip "nacionalne ekonomske platforme". Ali kao sto znate, nacionalna vlada nije uspela da se ostvari u Srbiji, i to zaslugom bas Ambasadora iz zapadnih zemalja. Onda razumete koji je interes zapada da vlada u Srbiji, i za ekonomsko (ne)stanje ovde kod nas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља