среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Копривна – на ветрометини ратова

Аутор: Славиша Сабљићсреда, 16.07.2008. у 22:00
Плодна земља вратила живот у Копривну (Фото С. Сабљић)

Копривна – Сва три последња рата немирног босанскохерцеговачког вилајета завршавала су у Копривни, насеобини која се привила уз магистрални пут што од Приједора води према Санском Мосту. Старина Стево Тркуља дивани како су, за Првог светског рата, у Копривни прво размеђили Турци и Аустроугари.

– Два велика царства су се тукла да би им на крају Копривна била камен међаш. У Другом светском рату у Копривни су се разделили Талијани и Немци, да би нам најцрње било у последњем, Отаџбинском рату, када је Копривна, по налогу мудраца из Дејтона, прво припала муслиманско-хрватској федерацији, да би, након тешких преговора, наше село било враћено Републици Српској где јој је и место – прича Стево.

Копривљани су, одмах по потписивању дејтонског мировног документа и окончању рата, кренули у борбу за дедовину.

– И успели смо. Копривна је припала Републици Српској, док су Велечево и Дубочани, у кључкој општини, постали део Федерације БиХ. Труд нам се и те како исплатио – поносно ће Владимир Тркуља.

Уз границу која је у Копривни, за мало па цело стољеће, делила зараћене стране, село је на свој начин поделила и музика.

– У делу села који се наслања на међу Републике Српске и Федерације БиХ, сељани певају на „сухачки” начин, док други део Копривне негује Расавачку песму блиску козарачким ојкачама. Ми певамо на оба начина јер су и један и други део нашег фолклора. Исти смо, певали ми на сухачки или расавачки начин – каже Владимир Тркуља.

Копривна је једино место у Босни и Херцеговини у кога су се из избеглиштва вратили све његови предратни становници.

– Пописа нам не дају Бошњаци, али смо убеђени да данас имамо и више становника неголи пре рата, пошто је далеко више рођених од оних који су поратних година у Копривни умрли – наставља Тркуља.

Пре рата у Копривни је било стотинак запослених, углавном у Санском Мосту, где је било и седиште општине. Данас је овде тек двадесетак стално запослених који до својих радних места свакодневно возаре. Међутим, до радних места српски повратници су дошли на својим домаћинствима и плодној земљи која мало када изда.

У Копривни је данас исто становника као и пре стотинак година. Тада је, кажу књиге, у насеобини било педесетак димова са око триста педесет душа. Међу њима „седамдесетак сложних и само један несложни брак”.

У Копривни је, партијским декретом, пре педесетак година прекинута експлоатација угља, а давно пре и лековите воде на изворишту Слатина.

– Са овог врела су бурадима одвозили киселу воду и на бечки двор. Кажу да је била лековита. Нико је од нас није испитивао. А требало је. Ко зна можда бисмо и од тога имали неке користи – на крају ће Владимир Тркуља.

И у Копривни данас неко ново време. Међуентитетска линија раздвојила два народа који се лети окупе око једне реке. „Сане ривер” како је назва песник Боро Капетановић.

– Тамо они, а ми на другој обали. Млађи се купају, а ми старији пецамо. Као некад. Виђамо се и са муслиманима, данас Бошњацима, које смо познавали и пре рата. Поздравимо се, понеку и прозборимо. Не сметамо једни другима. Има места и за нас и за њих. Да је у Босни као у Копривни ова земља би већ одавно била у Европи. Овако, све је до политичара – каже на крају старина Стево Тркуља.


Коментари3
08cea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

s trkulja
nešto tražim po internetu o svom prezimenu i naletim na ovaj članak, zadovoljstvo ga je pročitati. pre dve godine je bio popis u BiH i po rezultatima Koprivna ipak ima 556 stanovnika, u odnosu na 1991. kada je bilo 653, ali kakva je situacija u drugim selima, ovo je ok. zelim sve najbolje stanovnicima Koprivne i doći ću jednom da obiđem to mesto gde mi žive neki dalji rođaci, s obzirom da je moje poreklo iz drugog dela Bosne
Поздрав људима у Копривној
Браво за Копривну и људе из Копривне. Ви можете да служите као добар примјер другима. А политичари су мање више свугдје исти. Кад би народ био паметан неби им политичари могли помутити памет. Не гледајмо политичке каријеристе. Ако будемо цијенили ближњега као самог себе, биће нам добро.
Lola Novak
E, prijatelju ova ti valja: Da je u Bosni i Hercegovini kao u Koprivni davno bismo bili u Evropi. Znam sama da se Srbi, Bosnjaci i Hrvati na terenu ako ne izvrsno, a ono ipak dobro slazu. Sve je do politicara, koji cuvaju samo svoje fotelje. Licno mislim da bi se svaki narod trebao oderci svojih losih politicara, koji im dugorocno samo stete. Po mome je misljenju to kod nas premijer Dodik, koji gleda samo svoj licni interes i interes svog kraja, a ostale dijelove Srpske i BiH jednostavno zanemaruje. Tuzno zapravo za jednog politicara koji smatra da ima vizionarske planove.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља