четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:38
Седам чуда Србије

Боја скупља од злата

Студеница, задужбина Стефана Немање, сматра се претечом српске државности јер су у њој отворене прва школа и болница у Србији и написано прво дело на српском језику
Аутор: Д. Стевановићсубота, 26.07.2008. у 22:00
(Снимио М. Јанковић)

Манастир Студеница је по многима један од најлепших српских манастира, не само због складне архитектуре византијско-рашке школе, већ и по дивном пределу у којем је давне 1186. године сазидан. С обзиром на то да је у њој почетком 13. века неколико година боравио свети Сава, овај манастир се сматра и извориштем српске духовности и државности.

Историјски подаци кажу да је свети Сава био старешина манастира од 1207. до 1215. године. У Студеници је основао прву школу и болницу у Србији, а овде је написао и прво књижевно дело на српском језику. То је чувени „Студенички типик”, посвећен животу његовог оца светог Симеона, задужбинара манастира.

Вођен божјом вољом

Предање каже да је Стефан Немања (свети Симеон) вођен божјом вољом и очаран природом око реке Студенице одлучио да на једанаестом километру узводно од места где се она улива у Ибар сагради гробну цркву за своју породицу и посвети је пресветој Богородици. Црква је завршена 1186. године, а данас у овом бисеру српске средњовековне српске архитектуре почивају мошти светог Симеона, његове жене Анастасије и њихова два сина - кнеза Вукана и Стефана Првовенчаног. Мошти најмлађег Немањиног сина светог Саве, као што је познато, спаљене су на Врачару у Београду. Када се уђе у цркву са десне стране види се гроб Стефана Немање који се замонашио 1196. године и добио име Симеон. Православна црква га је касније канонизовала и прогласила за светитеља. Упокојио се на Светој гори 1200. године, а седам година касније његов најмлађи син испоштовао је очеву жељу и пренео му мошти у храм поред реке Студенице.

Најстарији Немањин син кнез Вукан сахрањен је поред оца, у цркви су и мошти Стефана Првовенчаног, првог српског краља и ктитора Жиче, које почивају у ћивоту испред иконостаса са десне стране, док у ћивоту лево, испред иконостаса, почива преподобна Анастасија.

(/slika2)Унутрашњост цркве је живописана 1208. и 1209. године, фреске са жутим и златним словима потичу из тог времена, док су фреске са белим словима обновљене у 16. веку. На северном пиластру видимо светог Јована Претечу, а на јужном светог Саву Освећеног који је живео у 6. веку и по коме је наш свети Сава добио монашко име. Најпознатија фреска, „Распеће Исуса Христа” или „Студеничко распеће”, како је још зову, налази се на западном зиду. То је једна од најпознатијих и најлепших фресака српске средњовековне уметности поред „Белог анђела” из Милешеве и „Успења пресвете Богородице” из Сопоћана. На „Студеничком распећу” доминира византијско-плава боја која је тада, почетком 13. века, била скупља од злата. Требало је дати више од килограма племенитог метала за литар ове драгоцене боје. Иконостас цркве обновљен је у 19. веку и осликан у барокном стилу, што је у великом несагласју са византијским стилом којим је одсликана унутрашњост цркве. То такође показује да је Студеница била у више наврата паљена, пљачкана и скрнављена од Турака. На јужној и северној страни од олтара фреске су јако оштећене јер је кроз историју олтар био најчешће паљен. Средином 19. века сликари су преко оштећених фресака набацали нови слој малтера и насликали нове живописе који нису имали неку нарочиту уметничку вредност. Сто година касније стручњаци Завода за заштиту споменика културе вратили су зидовима првобитни изглед са старим фрескама.

Све старија и све посећенија

(/slika3)„Студеничко распеће” и ликови светаца у олтару само су мали део онога што је овај манастир чинило јединственим кад је настајао. Студеничка ризница садржи само делић онога што су моћни и дубокоумни српски владари поклањали светињи. Ту је и прстен Стефана Првовенчаног, плаштанице, повеље и друге реликвије. Некада је у оквиру манастирског комплекса било 14 цркава, а данас су, после многих ратова, остале само три. Осим Богородичине цркве ту су још Краљева црква и Никољача. Црква Јоакима и Ане или Краљева црква, како се другачије зове, грађена је 1313. и 1314. године у време краља Милутина, праунука Стефана Немање. Мала црква посвећена светом Николи (Никољача) налази се код источне капије, у њој су сачувани фрагменти фресака из четврте деценије 14. века Преко пута улаза у цркву Пресвете Богородице налази се Савина трпезарија, чији су зидови средином седамдесетих година прошлог века грађени од белог студеничког мермера, тако да се трпезарија не сматра аутентичном.

Данас је старешина манастира отац Тихон који води братство од 17 монаха, махом млађих и високообразованих људи. У оквиру манастира су посебно у летњим месецима бројне манифестације: хорске свечаности, ликовна академија, драмска секција. После 821 године постојања, скрнављења и обнављања, Студеница није само све старија већ је и све живља и посећенија - манастир у просеку годишње посети између 50.000 и 70.000 верника и туриста не само из земље, него и из иностранства.


Коментари0
5bec5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља