субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.07.2008. у 22:00 Јелена Беоковић

Заборављени српски „Јад Вашем”

Изложба фотографија у ходнику Музеја жртава геноцида (Фото П. Павловић)

Меморијални центар „Јад Вашем” у Јерусалиму најпознатији је музеј који чува успомену на жртве геноцида, односно холокауста. Ова институција има снажну подршку Израела, у њој раде стотине запослених и исто толико волонтера широм света који су прикупили податке о око четири милиона Јевреја страдалих током Другог светског рата од укупно шест милиона жртава.   

Његов српски пандан – Музеј жртава геноцида нема такву подршку, ни државе, па ни домаће јавности. Стотине Београђана свакодневно пролази поред велике зграде у којој је смештен Музеј историје Југославије на Тргу Николе Пашића 11, али ретко ко од њих зна да је у истој згради на трећем спрату смештен и музеј основан 1992. године који чува сећање на жртве страдања у Другом светском рату, као и у ратовима од 1991. до 1999. Не постоји чак ни табла на улазу у зграду која би случајног или намерног пролазника упутила на Музеј жртава геноцида у којем се чува сећање на ратне злочине, невине жртве, масовне гробнице –оно што никада не би смело да буде заборављено.

– Музеј је документациони центар и првенствено се бавимо прикупљањем и обрађивањем података о геноциду над српским народом на подручју бивше Југославије. Такође, проучавамо документациону и материјалну грађу о страдању других народа, на пример, Рома и Јевреја у Другом светском рату – објашњава Ненад Ђорђевић, директор Музеја.

Са само шесторо запослених, од којих су четворо историчари, ова установа културе је једна од најмлађих. Кустоси и историчари тренутно раде на неколико пројеката – детаљан попис жртава Другог светског рата, злочини на Косову и Метохији у двадесетом веку, деца жртве рата, злочини против човечности на простору бивше Југославије.

– Ревизија пописа жртава из Другог светског рата је један од основних пројеката музеја. Трудимо се да попишемо све страдале на простору бивше Југославије без обзира на националну, етничку, верску, политичку или војну припадност. Уз свако име и презиме жртве стоји место и година страдања, као и место рођења, занимање. За сада имамо такве податке за око 660.000 страдалих који су живот изгубили на неком од 77.000 стратишта на простору бивше СФРЈ – каже Драган Цветковић, један од кустоса Музеја.

Планирају да оформе и базу података о страдалима у ратовима од 1991. до 1999, али је тешко прикупити сву неопходну грађу. Неколико година уназад покушавају да дођу до документације Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, јер би им та архива значајно помогла у истраживању. Затварањем овог комитета, као и Комесаријата за избеглице, Музеј жртава геноцида остао је једина државна институција ове врсте која се бави прикупљањем података о страдалима у ратовима деведесетих – објашњавају кустоси.

– Један од основних разлога постојања Музеја јесте да се прикупе и обраде подаци о жртвама последњих ратова на тлу бивше Југославије да би се избегле манипулације. Трагамо само за чињеницама и провереним подацима, за истином без нагађања која неће имати политичку употребу – каже Ђорђевић.

Музејска библиотека која броји више од 3.000 монографских публикација и неколико стотина часописа отворена је за изучаваоце, историчаре и стручњаке који се баве овом тематиком, а на полицама у више стотина кутија похрањене су мултимедијалне збирке, видеотека, аудиотека, видео записи, микро-филмови, збирка предмета. Као једну од најзначајнијих кустоси истичу збирку Драгојла Лукића, који је прикупљао податке о деци страдалој у логору Јасеновац за време Другог светског рата. Управо из његове документације, Музеј је направио покретну изложбу која је приказана у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Херцег Новом, Бањој Луци, Добоју, Милану, Барију и многим другим градовима.

– Из музејске архиве, фондова и збирки могли бисмо да направимо сталну поставку, али немамо просторију за то, пошто смо скучени. Ипак, не представљамо изузетак, јер само два музеја у Србији имају сталне поставке о жртвама Другог светског рата – Спомен-музеј „21. октобар” у Шумарицама у Крагујевцу и Музеј бањичког логора у Београду – истиче Ђорђевић.

Иако се до Музеја жртава геноцида не може доћи без претходног распитивања и подробних инструкција, кустоси се не жале на слабу посећеност, а истичу да су чак пре неколико година имали праву навалу.

– Било је то када смо помагали људима да остваре надокнаду за страдање у Другом светском рату. Тада је испред наших врата стајало свакодневно око сто људи – присећа се Цветковић.

Музеј остварује и међународну сарадњу, па су запослени ишли на конференције и едукације у Меморијални центар „Јад Вашем”, а помагали су и Центру „Симон Визентал” у прикупљању података о ратним злочинцима из Другог светског рата, као што су недавно преминули Динко Шакић, командант логора Јасеновац или Шандор Кепиро, мађарски жандарм који је учествовао у новосадској рацији 1942. године и који данас живи у Будимпешти.

Коментари7
af5bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

novinar
ne počinje se tekst, tj. priča o našem muzeju na ovakav način. ja sam, eto, pomislila da će biti reči o čuvenom "jad vašemu"... kad ono... hmmm
Ниџа Драговољац
У неколико наврата ''прозивао'' сам равнодушне, можда од неког инструиране надлежне (војска, полиција, ресорно министарство, локалну самоуправу у Нишу и сл.)због чињенице да се основним цивилизацијским дугом према жртвама ратова деведесетих (макар ажурирање спискова жртава)нико не бави и да се не може доћи до валидних података који су неопходни породицама жртава за остварење и оваквих минорних права и - што је још важније чистог, људског чувања успомена о људима и догађајима из ближе прошлости. Удружење бораца рата 1999. године из Ниша располаже неким подацима о страдалим суграђанима, има и сталну поставку у својој спомен-соби, али смо свесни да смо због површности и небриге остали дужни многима о чијем страдању немамо поузданих сазнања. Посетићемо првом приликом овај музеј и разменити податке на обострану корист и у заједничком циљу. СЕЋАЈМО СЕ ЉУДИ, ако их заборављамо као да смо их поново убили. Будимо људи. Ниџа
demokratska Evropa
Gde su sada Vesna Pesic i Natasa Kandic da odrze jednu konferenciju za stampu i promovisu muzej i njegovu nepohodnost u jednom demokratskom drustvu, a nek im pomognu gospoda Canak i Jovanovic , a ako zatreba i gospodje Biserko, Liht i Srbljanovic ili pak ovo nije alterntiva za Evropu?
mihajlo dojic
Predlazem da se otvori bankovni racun,veb stranica o postojanju i dosadasjim istrazivanjima.Ove informacije, proslediti svim relevantnim organizacijama,pojedincima i novinama,Rreligioznim organizacijama,crkvenim opstinama u zemlji kao i u rasejanju. Sve u cilju da se prikupe materijalna sredstva kao i nova saznanja o stradanju Srba u svim dosadasnjim ratovima {od balkanskih,svetskih i ovih najnovijih}.Samo se tako moze se steci pravi temelj za doslednu borbu. zrtve zasluzuju .Svet treba da sazna ko su krvnici i i idejni zlotvori.Hvala unapred!!Mihajlo.
Американац
слажем се са мирославом! сваки дипломата право тамо па хајат и скупоцени ресторани и плословна пратња!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља