среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.07.2008. у 22:00 М. Игњатовић

Кад кафића нигде било није

Остаци духа минулих времена: једна од аутентичних крагујевачких кафана (Фото М. Игњатовић)

Крагујевац – Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани” која слови као прва, крагујевачка кафана, док се „Македонија” сматра првом градском пивницом.

У другој половини 19. века највише кафана је било у најужем центру и бочним улицама које су се уливале у чаршију. Биле су средиште и стециште друштвеног живота, где су посетиоци, осим уживања у кафенисању, дувану и пригодној музици, имали прилике да одгледају и позоришне представе, у кафанама су осниване и прве новинске редакције, књижевни кружоци... И политички живот тога доба је нераскидиво везан за кафане, па су у њима политичке странке агитовале и одржавале своје скупове.

Многи од тадашњих „угоститељских објеката”, како се то данас административним језиком каже, носили су име по својим власницима, попут Шишкове, Талпарине и Плигорићеве кафане, а било је популарно да се имена дају по метрополама („Париз”, „Цариград”...) или по локалпатриотским топонимима. Неке од њих, попут „Србије” и „Шумадије”, ни до данас нису изгубиле битку с временом.

Између два светска рата, кафане нису више биле ексклузивни забран грађанског слоја: „Рујна зора” је била прво свратиште сељака који су долазили на пијац, а ту су радо свраћали и радници, пре одласка у фабрику.

Последње декаде златног доба крагујевачких кафана биле су оне с почетка 20. века. Обновљене и новонастале кафане после Другог светског рата добијају имена у духу југословенства: „Дубровник”, „Сарајево”, „Корана”, „Босна”... Развој аутомобилске индустрије утицао је да процветају кафане у околини индустријског комплекса: „Пекина кафана”, „Шест топола”, „Солунац”, „Гружа” и „Конак”, радиле су као ниједна пре њих.

И тако, све до година транзиције, које су и за кафане означиле почетак доба мукотрпне борбе за опстанак, и пред све празнијим новчаницима некада редовних гостију, и пред конкуренцијом кафића, пицерија, печењара и кладионица, које су регрутовале млађу потенцијалну „публику”. Али, као што свагда бива, најјачи ипак опстају, па коме је у Крагујевцу до изворне кафанске атмосфере, још увек може да сврати и да се почасти у „Првој помоћи”, „Носталгији”, „Библиотеци код Милутина”, „Мортусу”...

Коментари1
db4c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mira
Ne pomenuste Balkan.Bila i ostala dobra kafana.Lepo je sto su neke od ovih sto ste nabrojali jos "zive"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља