четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Кад кафића нигде било није

Аутор: М. Игњатовићсубота, 26.07.2008. у 22:00
Остаци духа минулих времена: једна од аутентичних крагујевачких кафана (Фото М. Игњатовић)

Крагујевац – Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани” која слови као прва, крагујевачка кафана, док се „Македонија” сматра првом градском пивницом.

У другој половини 19. века највише кафана је било у најужем центру и бочним улицама које су се уливале у чаршију. Биле су средиште и стециште друштвеног живота, где су посетиоци, осим уживања у кафенисању, дувану и пригодној музици, имали прилике да одгледају и позоришне представе, у кафанама су осниване и прве новинске редакције, књижевни кружоци... И политички живот тога доба је нераскидиво везан за кафане, па су у њима политичке странке агитовале и одржавале своје скупове.

Многи од тадашњих „угоститељских објеката”, како се то данас административним језиком каже, носили су име по својим власницима, попут Шишкове, Талпарине и Плигорићеве кафане, а било је популарно да се имена дају по метрополама („Париз”, „Цариград”...) или по локалпатриотским топонимима. Неке од њих, попут „Србије” и „Шумадије”, ни до данас нису изгубиле битку с временом.

Између два светска рата, кафане нису више биле ексклузивни забран грађанског слоја: „Рујна зора” је била прво свратиште сељака који су долазили на пијац, а ту су радо свраћали и радници, пре одласка у фабрику.

Последње декаде златног доба крагујевачких кафана биле су оне с почетка 20. века. Обновљене и новонастале кафане после Другог светског рата добијају имена у духу југословенства: „Дубровник”, „Сарајево”, „Корана”, „Босна”... Развој аутомобилске индустрије утицао је да процветају кафане у околини индустријског комплекса: „Пекина кафана”, „Шест топола”, „Солунац”, „Гружа” и „Конак”, радиле су као ниједна пре њих.

И тако, све до година транзиције, које су и за кафане означиле почетак доба мукотрпне борбе за опстанак, и пред све празнијим новчаницима некада редовних гостију, и пред конкуренцијом кафића, пицерија, печењара и кладионица, које су регрутовале млађу потенцијалну „публику”. Али, као што свагда бива, најјачи ипак опстају, па коме је у Крагујевцу до изворне кафанске атмосфере, још увек може да сврати и да се почасти у „Првој помоћи”, „Носталгији”, „Библиотеци код Милутина”, „Мортусу”...


Коментари1
25049
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mira
Ne pomenuste Balkan.Bila i ostala dobra kafana.Lepo je sto su neke od ovih sto ste nabrojali jos "zive"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља